Никола Лазаревић: Дјечије срце

Вријеме тешко, иду избори, биће много обећања од стране оних који нас већ двије деценије спашавају. Живимо ли боље или нас увјеравају да је тако само што ми нисмо тога свјесни ?

Очекивано би било да као предсједник једне aвангардне партије у РС рафално ударим по свему што jeсу или нису урадили они који су толико тога обећали.

Не, разлог овог писменог размишљања су наша дјеца. Волимо их до бескраја, волимо њихову искреност и неисквареност. По ко зна који пут су ми доказали да се људи не рађају покварени него да их систем у коме живе временом квари.

Дјеца дала паре од ескурзије за лијечење болесног унука од њиховог доброг учитеља.

Дјеца сакупила новац у разреду да купе рачунар своме другу из разреда.

Дјеца покренула акцију коју су прихватили одрасли и локална заједница за лијечење њихове дивне, тешко болесне разреднице информатике.

Дјечије српско срце !

Па како онда да ја не урадим све што могу за њих ? Како да сви нешто не урадимо како би остали тако хумани и неискварени ? Зашто им не створимо услове да одрасту и остану исти преносећи ту своју љубав и хуманост на млађе док живе на овој лијепој, увелико угроженој планети?

Увијек нам је неко други крив за све проблеме које као одрасли имамо. Има истине. Шта смо урадили да нам не буде крива држава или власт, родбина и комшије ? Увијек нам је то разлог за све наше неуспјехе, оправдање за лош однос према другимa и лош одгој дјеце.

И ми одрасли смо били дјеца. Поласком у школу стекли смо још једног правог пријатеља осим родитеља, учитеља или учитељицу. Успомена да боли од љепоте. Моје успомене на моју учитељицу Драгицу Јурковић сличне су успоменама из филма "Идемо даље" и дивног учитеља званог "Буренце" кога игра Драган Николић и ненадмашног Данила Бату Стојковића у улози праведног директора школе.

Као прије и сада су ти други родитељи наше дјеце свjетионик знања, пријатељи, који несебично преносе прво или основно знање, они који сигурно уче нашу дјецу да буду добри и вриједни.

Доказ су и наведени примјери хуманости и доброте у почетку колумне.

КАДА СМО СЕ ПОКВАРИЛИ ?

Нисмо се покварили него смо заборавили да смо добри. Није генетски у души народа коме припадам да буде покварен. Историја мог народа је пуна борбе за слободу. Нападани смо вијековима, бранили смо и одбранили комад земље који нам је од бога дат. Богат је тај комад земље, има довољно да нас је десет пута више.

Зашто онда има толико сиромашних, гладних, без посла, зашто смо постали завидни, лукави, зашто су дјеца хуманија од нас ?

Јасно је што би рекао наш народ као дан. Из једног добро замишљеног система званог социјализам који није био дорастао времену, економским кретањима у свијету, система гдје је била доминантна државна својина прешли смо у либерални капитализам.

Умјесто да постепено приватизујемо слаба предузећа и сачувамо добра стално их јачајући, односно да правимо друштво социјалне правде и сигурности по узору на Скандинавске земље, ми смо дозволили да преко домаћих издајника, банкарских лихвара и дерикожа потпомогнутих квази демократским политичарима постанемо робови и подстанари у рођеној кући.

Наравно да се народ изгубио у овако неправедном систему и због страха за егзистенцију постао дословце по оној Марксовој "Човјек човјеку је вук".

Да не буде забуне због Маркса и моје жеље за праведним друштвом, да ме поново критичари свега позитивног не би поново негдје сврстали, ја сам рационални присталица парламентарне монархије као у земљама Скандинавије.

Пошто ми то овдје из оправданих разлога не можемо постићи, надам се да ће наша матица Србија за неколико година то постати враћајући систем у коме се наш народ најбоље осјећао и најбогатије живио.

КАКВЕ СУ НАМ ШАНСЕ ?

Никад веће, сутра ће како иде бити горе ако нешто радикално не промијенимо. Лако је рећи, оправдано ће многи констатовати, шта урадити да кренемо од нуле на којој смо сад ?

Полазим од себе. Они који ме добро познају знају да сам у души остао неискварено дијете и сањар, али исто знају да што узмем да радим урадим до краја. Знају и да у том послу несебично дајем себе али и тражим гвоздену дисциплину.

Ја вјерујем да се ово јадно стање може промијенити за врло кратко вријеме. Укључио сам се активно да би дошло до позитивних промјена у друштву оснивајући са својим истомишљеницима Еколошку партију РС-зелени.

Борићемо се свим дозвољеним средствима како би натјерали власти да буду слуге народа како је то било прије у српској традицији а не да народ буде њима слуга.

Наши чланови су активни и кроз удружења грађана која такође имају велики значај у друштву али која су до сада била анемична на збивања у нашој заједници.

Ми ће мо се борити за живот достојан човјека. Шта ће те ви поштовани грађани урадити ?
Хоћете бољи живот, хоћете да радите, хоћете да дјецу школујете, хоћете да се лијечите.

Велики је посао пред свима нама. Укључите се активно, почните се мијешати у управљање државом. Држава је израз народне воље а не кулачка прћија.

Мисли !!!

Дјеца су нам сањари, ми смо добар народ, нама је у крви да сањамо, почните
поново сањати јер "КО НЕ САЊА И НЕ ЖИВИ".