Нијемци уштедили 10 билиона евра

Док владе широм свијета гледају како да уштеде, у Њемачкој је по први пут у историји износ укупне уштеђевине прешао суму од 10 билиона евра, пише "Дојче веле". Ма колико износ од 10 хиљада милијарди евра изгледао велик, он је у стварности још већи: у ову рачуницу није укључена вриједност покретног власништва појединаца попут аутомобила, […]

петак, фебруар 17, 2012 / 21:00

Док владе широм свијета гледају како да уштеде, у Њемачкој је по први пут у историји износ укупне уштеђевине прешао суму од 10 билиона евра, пише "Дојче веле".

Ма колико износ од 10 хиљада милијарди евра изгледао велик, он је у стварности још већи: у ову рачуницу није укључена вриједност покретног власништва појединаца попут аутомобила, намјештаја, накита или умјетнина.

Међутим, од читаве суме треба одбити износ дугова које њемачки грађани имају – око 1.800 милијарди евра.

Од 4.700 милијарди новчаних уштеда је више од две трећине је у готовини, на штедним књижицама или ороченим рачунима односно у потраживањима наспрам осигуравајућих друштава. Само пет одсто је непосредно уложено у дионице.

Према тој рачуници, вриједност с којим Нијемци заиста располажу је ипак виши од осам хиљада милијарди евра.

У посљедњих 20 година се количина уштеђеног новца готово утростручила – са 1.750 милијарди на почетку 1991. године, године уједињења Њемачке, та је сума нарасла на садашњих 4.725 милијарди.

Према ријечима Бернда Спренгера, финансијског стручњака и историчара финансија, у послијератном раздобљу се у Њемачкој биљежи континуиран пораст вриједности власништва у рукама појединаца.

"Још 1960, дакле 12 година након монетарне реформе и увођења њемачке марке укупна уштеђевина је износила само око 165 милијарди марака, дакле око 80 милијарди евра", каже Спренгер. Тридесет година касније, уочи поновног уједињења Њемачке, то је власништво већ нарасло на износ од 1.400 милијарди евра.

"Нијемци су, дакле, били врло марљиви у последњих 60 година", констатује он.



Оставите одговор