Није битно ко је побиједио: Демофест је образовна институција

Умјесто паланачких надгорњавања изазваних непостојањем културне политике, касабским умом или просто завишћу, треба поставити питање да ли Бања Лука уопште заслужује један овакав догађај? Сасвим је извјесно да се у престоници РС ове године, у смислу популарне културе и стварања осјећаја код омладине да не живе у чмару свијета у том погледу, није десило ништа […]

четвртак, јул 30, 2009 / 14:43

Умјесто паланачких надгорњавања изазваних непостојањем културне политике, касабским умом или просто завишћу, треба поставити питање да ли Бања Лука уопште заслужује један овакав догађај? Сасвим је извјесно да се у престоници РС ове године, у смислу популарне културе и стварања осјећаја код омладине да не живе у чмару свијета у том погледу, није десило ништа значајније.

Пише: Дани(ј)ел Симић

Залазимо у трећи квартал двијехиљадедевете, и тешко да ће ишта моћи да засјени овај "мејнстрим догађај године", укључујући и концерт Ленија Кревица. Оцвала рок старлета је заиста могла направити догађај за памћење у РС, али овако је снимак његовог гостовања остао искључиво као препарирана глава трофејне дивљачи, на зиду гдје редамо "звјездана достигнућа" Бање Луке.

Чињеница да је главнокомандујући Фронт стејџа, Синиша Томић, сједио у жирију овогодишњег Демофеста, указује да је сигурно учињено све да се избјегне преклапање два догађаја, за Бању Луку крајње високог профила. Али букинг оних који имају довољно посла на свјетској позорници, испао је батина са двије стране.

Тако је сироти Лени, осим са болешћу која га је на тај дан довела у Бању Луку, морао да се избори и са чињеницом да његова циљна група, исто то вече, има потпуно бесплатан приступ много фришкијем и омладини приближнијем саставу Кошин. Бројка од 4.000 присутних на стадиону Борца, нешто је што не задовољава никога.

Ако су ове године своје програме такође преклапали фестивали Краткофил, Неофест и Дукат; који су одреда начињени за државне паре; долазимо и до главног проблема битног за ширу друштвену јавност: потпуног дилетантизма државних структура по питањима културне политике.

Једна ствар у свему томе боли. Имајући на уму да су сви садржаји на Демофесту били бесплатни, присутно је било непристојно мало посјетилаца. Да се одмах разумијемо: за Демофестовог вакта на Кастелу, тврђава је била препуна! Фестивал је успио у сваком погледу, али се овдје жели рећи нешто друго.

У средини која је у свим видовима културе још увијек на нивоу краја осамдесетих, када вам неко поптуно бесплатно доведе Кошин, Терапи?, Новел Ваг и Ејжн даб фондејшн; за очекивати је да морате тражити помоћ војске, јер полиција није способна да заустави све оне, који нијесу у могућности да уђу из безбједносних разлога.

Лично сам очекивао пар фрактура при покушају да по сваку цијену, преко зидина римског каструма, нека прекобројна клица фаталног стампеда масе, уђе на Демофест.

Чињеница да се то (срећом) није десило, доводи нас до логике да је бесплатно и џаба. Показује да досадашњим издацима, у сфери произвођења јавних дешавања и стварања привида духовно развијене средине, држава не само да у томе не помаже, него те напоре и упропаштава.

Ако је Ленија и сличне потешко довести у некада небитан град на музичкој мапи бивше СФРЈ, па овдашњим агенцијама треба помоћи у развргавању сумњи размажених бјелосвјетских букера; каква је логика у трошењу далеко веће цифре на концерт Фахрете Јахић? Свирала је Брена и прије овдје. Разлика у нивоу посјећености између ње и Ленија, није посљедица тога што је "рокенрол умро у Бањој Луци".

Уколико Арсен Дедић, Горан Бреговић, Раде Шербеџија, Светлана Цеца Ражнатовић, Јелена Карлеуша, Фахрета Јахић-Живојиновић, Сергеј Ћетковић, Владо Георгијев, Жељко Јоксимовић и слични; нијесу способни направити профитабилан концерт у Бањој Луци, онда не требају ни долазити. Онда и нијесу звијезде у нашем селу. Нека их љубитељи гледају тамо гдје јесу. Али за своје, а не државне паре!

У шта су спискане буџетске паре?

Просипањем пара по комерцијалним пројектима сасвим општенародног културног нивоа, власти РС су створиле наказну публику извитоперене свијести. Производећи размаженост чак и код тзв. "дрогераша" и "падавичара", без јасне водиље да ништа на овом свијету нема бесплатно.

Осигуравањем организатора унапријед, а прављење концерата је ризичан посао, држава сасијеца у коријену сваку могућност формирања естрадне берзе.

Не зна се заправо шта на бањолучком тржишту код публике пије воде, нити ће се то у догледно вријеме утврдити. Самим тим се не зна који су то садржаји, који недостају за потпуну лепезу предизборног забављања маса.

Држава би требала водити рачуна о својим општим интересима, па финансирати и неке комерцијалне пројекте, ако истој иду у рачун. Разумљиво је понекад тутнути коју пару комерцијалним естрадњацима са пребивалиштем у Бањој Луци.

Наравно, уколико ће им то помоћи на широј промоцији њиховог производа, те довести до тога да плаћају висок порез на профит и имовину у родном граду. Ко од бањолучких музичара може потпасти под овај опис?

Колико се улагања анализирају поводом општег интереса града и државе, нивоа организације и ефекта који је имао одређени догађај, готово дирљиво сликовито говори она чувена (срећом недистрибуисана) брошура за "Свјетско првенство у рафтингу", гдје се на једном мјесту Бања Лука туристима представља као предио бодљикаве жице и концентрационих логора.

Нигдје у јавности није освануло да је неко због тога добио тужбу или барем отказ.

Демофест је комерцијалан пројекат?

То је једна од главних замјерки у селу, а било би срамота да није. Био је то Егзит од самог почетка, па су институције Србије и Града Новог Сада издвајали милионске износе за његово унапређење и развој. Још једна ствар је веома различита – Егзит наплаћује улазнице.

Демофест је без сумње изванредно организован и одлично конципиран фестивал, да је тешко избјећи патетику приликом покушаја да се то довољно нагласи.

Умјесто тога, довољно га је успоредити са било којим фестивалом који је прије њега покренут у Бањој Луци. Посебно са дугорочношћу и далековидошћу дешавања као што је БЛИФФ.

Омјер средстава која су уложена у Демофест од стране државних институција, у поређењу са, напримјер, "Свјетским првенством у рафтингу", изискује ерупцију смијеха при осврту на оправдања која су презентована том приликом.

Демофестових 45.000 КМ од града и 60.000 КМ, колико је Министарство просвјете и културе обећало дан прије почетка фестивала, а још увијек није уплатило – у поређењу са 4.758.647 (извјештај је био баш прецизан) КМ, колико је дато за сплаварење; не могу да се пореде још у нечему сем износа. У количини "лијепе слике која је о нама отишла у свијет".

Демофест је прошле године имао 4.500 објава у медијима, са нагласком да су свој извјештај пустили новинари озбиљних медијских кућа. Пар дана касније био је Свјетски куп у рафтингу на Нишави, вјероватно се негдје одржало и "Свјетско првенство у пљувању у даљ".

Агенција за унапређење страних инвестиција БиХ, платила је 200.000 КМ за "туристички спот БиХ", који се шест мјесеци приказивао на ЦНН; па је тешко видјети смисао утуцавања 4,7 милиона КМ, само за "слање лијепе слике".

Насупрот томе, осим што је посијао клицу развоја домаће музичке индустрије, Демофест повећава ниво важности домаћих музичких састава. На гостовањима по бившој СФРЈ, многи ће се јагмити да се упознају и размијене контакте са њима.

Глас о нивоу организације и медијском значају фестивала, са којим је ове године сарадњу остварио и МТВ; узроковаће да бендови-лобисти исте предлажу и позивају да гостују на њиховом локалном фестивалу, не би ли се повратном спрегом и они нашли на Демофесту.

Надаље, Демофест својом бесплатном политиком школује домаћу публику из запостављене музичке области, омогућавајући да и они који не би дали новац за такав израз, можда пронађу себе у њему.

Дајући каталошки пресјек најквалитетнијих музичких покушаја у бившој савезној држави, пружају прилику домаћим ствараоцима да се упореде, поправе лично самопоуздање или стекну јаснију слику о својој вриједности.

То је, треба ли рећи, више него што је за овдашње музичаре урадила и једна државна институција. Космички више, него што је учињено за дјелатнике у било ком ванмузичком изразу. О томе колико је (на афтерпартију и прије њега) Демофест помогао домаћим саставима, најбоље ће рећи они. Ако их неко буде хтио питати.

Уколико тај неко, уз све ово, сматра да је Демофест комерцијалан пројекат, који држава не би требала десетоструко више помоћи, онда су ту у питању сасвим други мотиви за расправу.

Све да је нека зла маркетиншка агенција дошла са Планете мајмуна, а не из Бање Луке, те у сврху своје промоције довукла гомилу демобендова, уз оне којима је издала албум, а затим и Кошин, Терапи?, Новел Ваг и Ејжн даб фондејшн; па уз 105.000 КМ које је добила од државе, све то организовала на поменутом нивоу, те читав програм понудила бесплатно и на томе још зарадила – на то се може рећи само: могу ли преписати рецепт, мајсторе?

Побједник Демофеста загребачка Пропаганда

Овај наслов је изашао на Фронталу, без уредничке сугестије и знања. Као и сваки добар наслов, уз мало читања између редова, осликао је још једну од замјерки, које су се могле чути на рачун фестивала. Прошле године је побиједио састав из Травника, ове године два прва мјеста су отишла у Хрватску…

Може се расправљати о томе да је другопласирани Дископат бољи од Пропаганде, или да претјерано личи на Лет 3. О томе да је Пропаганда (на основу наступа, не демо-снимка) састав који се намеће искључиво слаткастом пјевачицом, те дјелује нешто као фенси-Сканк-Аненси.

Аврил Лавињ која је прогутала Бритни Спирс; или обратно, пошто је Бритни у стварном животу испала већи бунтовник и друштвени мисфит, него што ће Аврил икада бити.

Може се и о томе, како су Ири ФМ крајње неочекивано испали са побједничког постоља, јер су квалитетом живе свирке нападно одударали од свих финалиста; или да је невербални и статични новосадски Трипсајкл, имао занимљивији сценски наступ од свих (славних) ревијалних извођача.

Може, али то је ствар осјећаја за умјетничку или тржишну ваљаност. Тешко да сад неко са сигурношћу може завјеренички теоретисати о томе да је Демофест, односно његов жири, имао визију проширења на тржиште Хрватске, пошто се фестивал већ добро примио на домаћем и оном у Србији.

Можда неко има живаца и воље да се тиме бави, али то је нешто што се може прикачити сваком такмичарском фестивалу. Незадовољни резултатима то чине сваки пут, па што би и сад био изузетак.

Једино би у тексту ове тужне кафанске пјесме, као општа трагедија, могло стајати да је бањолучка интелектуална елита (уколико оваква синтагма у пракси уопште постоји), већ одавно жртва и полтрон загребачке пропаганде.

Оно о чему се може расправљати, јесте трагедија што Демофест није имао ни један грам медијске галантерије на ћирилици. Што извођачима није наглашено, да се у свијести већине публике налазе у Ре-публици Српској, па да им баш неће сјести повици: "Хело Босниа".

Не знаш ти мајко, како је тешко родити дијете

Нажалост, претходни пасус је научна фантастика. Они који су ставили примједбу ове врсте, су или неупућени наивци или безочни хватачи за сламку. Гађење посебно изазива ова друга опција, пошто људи који се баве фестивалима, не могу а да не знају и опште стање у тој области.

Наравно да се од Демофеста, па да је добио и једну марку из народног буџета, требало и морало захтијевати да барем половина свих натписа буде на ћирилици.

Али како то учинити у земљи, гдје јавни сервис нема ни једног ћириличног титла, приликом приказивања садржаја на страном језику? Гдје чак и ентитетске институције, као судови или полиција, издају папире на латиници. Гдје од завршетка рата власт није повела ни једну озбиљну, модерну и омладини занимљиву акцију, у циљу подизања националне свијести и самопоуздања.

А занимљива је епизода гдје гласноговорник Ејжн даб фондејшн изјављује да су им стигла многа писма из "других дијелова БиХ", у којима их се критикује што долазе у Бању Луку, али да што се њих тиче и онога што су затекли: "мисле да неће бити проблема ни са вама у Бањој Луци послије вечерашње свирке".

Затим је објаснио етничко-расни састав своје групе и са бине поручио присутнима да наставе "лупати о зидове Тврђаве Европа";

Државна телевизија је то требала емитовати у дневнику (макар са латиничним титлом), јер су то механизми помоћу којих се зачепљавају уста ратним хушкачима и еугеничком творцима расних теорија о "Бошњацима" или "хрватском језику".

Како без осјећаја за правичност слушати овакве замјерке, у случају кад су сви капитални културни пројекти које је финасирала држава, у овој и прошлој години (Св. Георгије, Турнеја, БЛИФФ, Краткофил, СпаПорт), ћирилицу имали само на печату којим су им одобрена средства?

Умјесто самоубилачких и самопотирућих идеолошких потеза за сопствене паре, чему је споменик дигао Горан Марковић у Турнеји, Влада РС до посљедњег тренутка није знала хоће ли помоћи Демофест. Питање је да ли та влада уопште има визију шта је то заправо "српски културни интерес"? Занима ли то некога?

Де нам засвирај нешто конструктивно

Не треба ту претјерано оригинална и визионарска управа, довољно је угледати се на Нови Сад и његов Егзит. Пошто нови стадион неће скоро изградити, требало је забрнати за то предвиђени простор крај универзитетског кампуса.

Посадити траву, довући преносне клозете и поставити тушеве, те наплаћивати 5 КМ мјесто за шатор у вријеме трајања Демофеста. У вријеме трајања било чега што може привући незахтијевне и авантуристичне туристе, што је омладина сама по себи.

Умјесто тога, власти су због своје већ одушевљавајуће неодлучности и бесконцептуалности, препадале истјеривањем из соба необавјештену студентарију у кампусу, да би брзоплето испоштовали окашњело обећање подршке Демофесту.

Кампери из ЕУ, који из радозналости желе проћи кроз престоницу "Косова у Босни", најчешће се опеку на масно преноћиште неког од хотела, па однесу утисак да неће поново експериментисати. Чак ни у кањону Врбаса нема пристојан камп, да би неко такав скренуо и бацио један рафтинг.

Не може се сваком кандидованом пројекту приступати тако, као да се машате задњег џепа фармерки да купите сладолед. Већ сад би надлежна министарства требала да направе анализу онога што је постигнуто, објаве је у медијима, саслушају суд јавности, па донесу план и програм за наредну годину.

Можемо се оправдати тиме да је РС као држава постала 1992. године, а да до 2003. године није могла људски функционисати због рата, непостојања институционалне традиције или стране војне окупације.

Но, уколико се у најскорије вријеме јавности не буду пружили извјештаји о силним милионима, датим на доктрину "хљеба и игара" у години "глобалне економске кризе", односно анализе ефеката оних баснословних средстава списканих у претходном периоду; нећемо се моћи отети дојму, да се у културне и спортске манифестације улажу паре, само зато јер их је ту најлакше проневјерити.

Ко је критична маса за притисак?

Толико је тога набацаног, запуштеног и непосложеног у идеолошким просторијама мислећих у Републици Српској. Тако и ова прича о Демофесту, као нажалост и многе друге, бива најмање о фестивалу самом.

Сама чињеница да је афтерпарти био предвиђен за посебне и акредитоване званице, па је још на првој вечери преквалификован у народно весеље; говори колико смо сви ми у Бањој Луци, једни другима блиски. Исто колико и да ВИП ложа није имала посебан уринарни одјељак, а пила је у просјеку пет буради пива по вечери.

Бања Лука нема своје звијезде и Демофест је ту узидао први камен у темељ. То је што се музичке индустрије тиче. У осталим сферама духовних активности, ми смо једна устајала барица, у којој само очи вире испод жабокречине.

У рату стасала генерација оних, данас одраслих људи на "замјеничким" позицијама, никако не може да извади цуцлу из уста и јавно проговори о оном чим се баве.

Неки чекају одговор и уплату из министарства, неки су узели кредит и раде за локалног тајкуна, а највећа већина се заправо ни не жели мјешати претјерано у свој посао. Слабо су више и кафански говорници, већ параноишу чак и кад под псеудонимом оставе коментар на Фронталу.

За све нас би било добро да прошиштимо, прије него се испостави да смо (а јесмо) ПРЕТИС-лонац са поквареним вентилом. Критична маса постоји и полако клепеће, вријући испод медијског поклопца.

То што у питању нијесу људи од којих то сви очекују, трагедија је искључиво тих људи. Они ће лагано пасти на дно и прекриће их муљ. Чак неће, услијед мале густине материје, добити прилику ни да се фосилизују.

До тада, без обзира на стрељачки вод, неки ће наставити да и даље држе час.



Оставите одговор