Неуспјех српске политике у Брчко дистрикту

Док се у цјелој Републици Српској и Федерацији врше јавне анализе постизборних резултата политичких странака, са великим растом популарности СДС-а и СДА, дотле у Брчком влада прави мук и тишина.

Пише: Стефан Драгичевић

Српска политика у Брчком је доживјела неуспјех. Овдје није у питању појединачна странка са већинским српским бирачким корпусом већ национални интерес који је прокоцкан и који показује велики анимозитет грађана према политичким процесима који се дешавају у дистрикту. У једну руку је то разумљиво будући да нико (ни народ, а ни тада парламентарне политичке странке) није задовољан радом наметнуте концентрационе власти од стране тадашњег супервизора Рафија Грегоријана, која није имала опипљиве резултате, али у другу руку је несхватљиво да српско бирачко тјело буде толико расцјепкано да ни на који начин, и прије самих избора, није улиjeвало оптимизам за неку врсту јединствене националне политике.

Срби су у Брчком расули око 2000 гласова на странке које нису прешле цензус и још када се томе придодају неважећи листићи којих има више од 1000 (да рачунамо око 400-500 српских), то је катастрофа. Практично Срби су због ове ситуације изгубили два (драгоцјена) посланика у скупштини дистрикта чиме би били равноправни у борби за мјесто градоначелника који се у Брчком бира посредно, већинског народа који има највише посланика, гласањем у скупштини дистрикта. Важност позиције градоначелника није симболична како то неко жели да представи, она је првенствено показатељ омјера снага три национална бирачка тјела али и показатељ "ко ће да се пита у наредне четири године у дистрикту".

Овога пута Бошњаци имају већину у скупштини што се дало претпоставити и прије самих избора, будући да никада превише нису дијелили своје бирачко тјело. За сада већ парламентарне странке испред бошњачког народа гласало је укупно 16 173 гласача (СДП, СББ, СДА, С БиХ), а испред српског 15 207 (СНСД-ДНС, СДС, СП-ПУП-ДП, ПДП-СНС) што је за 966 гласова више у корист бошњачког бирачког тијела. Што се хрватског бирачког тијела тиче, парламентарне странке укупно су добиле повјерење 4 578 гласача што је четири посланичка мјеста (ХДЗ, ХСС).

Што се тиче посланичких мандата за скупштину дистрикта, скала је сљедећа: СДП 5 мандата + 1 (национална мањина) 6 016 односно 334 гласова за мањину, СНСД-ДНС 4 мандата – 5 202 гласа, СДС 3 мандата + 1 (национална мањина) 4 564 односно 346 гласова за мањину, СББ 3 мандата – 4 249 гласова, СДА 3 мандата – 3 835 гласова, ХДЗ БиХ 2 мандата – 2 514 гласова, СП-ПУП-ДП 3 мандата – 3 386 гласова, ХСС 2 мандата – 2 064 гласова, С БиХ 2 мандата – 2 073 гласова, ПДП-СНС 2 мандата – 2 055 гласова.

Консталација снага у скупштини изгледала би овако: 13 бошњачких посланика, 12 српских, 4 хрватска и 2 националне мањине (Лидија Љубојевић СДС, Ћазим Дачај или Сувад Сулејмани СДП).

И овај пут се потврдила она народна пословица „Не дај Боже да се Срби сложе“ јер је очигледно да се још увијек појединци воде личним, а не општим интересом који је у Брчком пријеко потребан. Нажалост та разједињеност и расцјепканост, ма колико упозоравали на погубност по опште циљеве и задатке народа, наставља се и велико је питање да ли ће уопште једном преовладати разум и логика.

Колико год неко покушавао да занемари ситуацију у Брчко дистрикту – не може. Ово мјесто и ово подручје је у буквалном смислу „БиХ у малом“ гдје се сударају национални концепти, у коме политика диригује темпо живота и у коме је политика основна дјелатност у процесу управљања свим сферама друштвеног живота локалне заједнице.

Ови избори су показали и другу страну медаље, а то је да Брчко остаје специфично мјесто у БиХ за које се нико претјерано не интересује (ни у Републици Српској ни у Федерацији) осим народа и грађана који живе овдје. У медијским анализама свих могућих медијских кућа (од државних до комерцијалних) ниједне ријечи нисмо могли да чујемо о изборном процесу који се одвија, односно, који се одвијао у дистрикту, ниједне ријечи интелектуалне, стручне и политичке јавности о томе каква је будућност америчког пројекта у малом званог Брчко дистрикт.

Било би најбоље, да ако ми грађани Брчко дистрикта не интересујемо (свих националности) никога у овој држави, да нам то кажу, да знамо да смо препуштени сами себи, и да нам не долазе свакакве црне лимузине из Сарајева, Бање Луке и Мостара који ће овдје да нам држе лекције „како ми Брчаци живимо изнад бх просјека“.

Избори који су иза нас не дају оптимистичке прогнозе за дугорочну визију Брчко дистрикта као перспективне средине у којој људи желе да живе, раде и оснивају породице јер ћемо засигурно бити свједоци многих блокада које ће се дешавати у политичком животу ове локалне зајeднице, а које ће директно имати импликације и на саме грађане.

Људи, а вјерујем и саме политичке странке (које су увучене у власт од стране супервизије) су извукле поуке из предходне неефикасне концентрационе власти и сви заједно могу да се надају да таква власт поново неће бити неопходна. Уколико да, то значи да дистрикт и у наредне четири године функционише тромо, нефункционално и безидејно, а заиста не знам коме би то било у интересу.

Избори су завршени, резултати су такви какви јесу, али оно што је најинтересантније од свега јесте како ће и када ће се власт у Брчко дистрикту формирати? Пошто је очигледно да не постоји страначки побједник у овој политичкој џунгли у коме има свега и свачега, математика, а не програм, поново ће да буду пресудан основ за формирање власти, као и увијек до сада. Реално је да ново конституисање власти Брчко дистрикта причекамо најкасније до јануара сљедеће године док се све карте свих странака не отворе јер све прије тога било би преурањено.