Неопходно уредити еколошки прихватљив проток!

Еколошки прихватљив проток, који је једно од горућих питања од велике важности за одрживо кориштење и управљање ријекама, неопходно је уредити на начин да се у обзир узму климатске промјене, специфичности водних режима и кориштења вода у различитим сезонским аспектима, као и постојећу водну инфраструктуру на ријекама у БиХ.

уторак, јун 12, 2018 / 16:37

Ово је закључак семинара о еколошки прихватљивом протоку који је одржан поводом Дана животне средине у организацији Центра за животну средину и Арнике у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.

Сви учесници сагласили су се да је неопходно што прије израдити Правилник о еколошки прихватљивом протоку, узимајући у обзир различите методологије обрачуна протока које се користе у свијету и окружењу, уз прилагођавање домаћим специфичностима и могућностима примјене.

Учесницима семинара је предочен и проблем сухих корита ријека на којима се налазе изграђени водозахвати, а који су прикупљени теренским обиласцима.

На семинару су учествовали представници Јавне установе Воде РС, Инспектората РС, Федералног министарства пољопривреде, шумарства и пољопривреде, Министарства просторног уређења, грађевинарства и екологије РС, Републичког Хидрометеоролошког завода, Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС и еколошких и риболовачких удружења.

Сви учесници су се сложили да су неопходне даље консултације и организовање сличних семинара на ову тему како би се остварило веће разумијевање и дала подршка иницијативи за доношење Правилника о еколошки прихватљивом протоку.
Семинар се имплементирао кроз пројекат који је финансијски подржан од Министарства вањских послова Чешке Републике у оквиру програма подршке промоцији транзиције и уз подршку Цо-Сеед пројекта финансираног од стране Европске уније.

Мале хидроелектране у Котор Вароши негативно дјелују на животну средину и квалитет живота

Планирани пројекат изградње мале хидроелектране (МХЕ) Котор Варош инсталисане снаге од 1.8 МW и МХЕ Крушево Брдо чија је изградња већ у току на ријеци Врбањи у Котор Вароши, могу имати негативне посљедице не само по животну средину, већ и на квалитет живота мјештана у овој општини. Истовремено, трећа МХЕ – Грабовачка ријека изграђена на истоименој притоци ријеке Врбање, која тренутно ради, оставља скоро сухо корито ове притоке ријеке Врбање. Због смањеног природног водостаја, ова МХЕ не производи у периоду јули-септембар, а сада користи максимално воду за минималну производњу што доводи до готово потпуног исцрпљивања ове ријеке.

Ово је закључено након што је Центар за животну средину обишао ове локације у склопу својих редовних активности.
Локација планиране МХЕ Котор Варош се налази на самом улазу у град Котор Варош изнад водозахвата на који би ова хидроелектрана могла имати штетан утицај. Поред штетних утицаја на животну средину и утицаја на квалитет и квантитет воде за пиће Котор Варошана, евидентно је да се на предвиђеној локацији налазе велике количине шљунка и седимента који ријека Врбања носи са собом. Врбања је брза и јака ријека у периоду обилнијих падавина, а 2014. године је показала и доказала своју моћ. Овај пројекат итекако може имати негативне посљедице не само на животну средину и квалитет живота мјештана Котор Вароши, већ и низводних Челинца и Бањалуке, а то је само један од пет хидроенергетских објеката који се планирају на теритроији општине Котор Варош и за које су издате све дозволе.

Представници Центра су на локалитету Крушево Брдо затекли грађевинске машине како полажу цијеви за истоимену МХЕ, али су били и свједоци да природа враћа ударац тако што се све вријеме земља урушавала и није дозвољавала завршетак радова. Брана ове хидроелектране налазиће се тек неколико стотина метара низводно од испуста МХЕ Дивич који, поред производње електричне енергије, воду користи за производњу калифорнијске пастрмке.

-Примјетили смо да је узводно од испуста ове МХЕ проток у кориту Врбање испод сваког минимума и онда смо схватили да се заправо ради о два водозахвата. Први који се налази неколико километара узводно у близини извора Врбање и други неколико десетина метара од машинског дијела ове МХЕ. Тај водозахват је намијењен за рибњак, али оно што је примјетно да је овај водозахват покупио минимум преосталог протока од претходног водозахвата што потврђује неопходност хитног доношења правилника о еколошки прихватљивом протоку-, истакли су у Центру за животну средину.

Слив ријеке Врбање је под великим притиском и навалом за изградњом малих хидроелектрана, а локално становништво о томе не зна ништа или врло мало, а нико их не укључује у доношење одлука. Иста ситуација је и са локалном управом, која такође не располаже са довољном количином информација, јер поступке води надлежно министарство.

Због оваквог односа власти те непостојања јавно доступних података и недостатка стручних кадрова, локална самоуправа у овим поступцима није у могућности да достави квалитетне примједбе и мишљење, већ само оне које се могу повезати са здравом логиком.

-Но, јасно је да логика није најчешће разлог због којег би инвеститори одустали, а надлежни обуставили поступак давања дозвола за хидроенергетске пројекте. То нас води ка закључку да немамо исту логику нити исте интересе. Због добробити не само животне средине и ријека на територији општине Котор Варош, већ и становништва низводно, неопходно је тражити да се локална власт и становници активније укључе у доношење одлука када је ријеч о изградњи малих хидроелектрана-, закључак је Центра за животну средину.



1 КОМЕНТАР

Оставите одговор