Некретнине: Најскупљи квадрат Хонг Конгу

Ексклузивне некретнине у Хонг конгу су најскупље на свијету, што је у складу са глобалним трендом стварања богатства и успијеха појединих региона.

Како оцјењује глобална консултантска компанија за трговину некретнинама Савилс, најесклузивније некретнине у Хонгконгу у просјеку коштају 7,200 евра по квадратној стопи (0,09 квадратних метара) или 77,040 евра по квадратном метру, навела је компанија у најновијем прегледу који пореди цијене у најелитнијим квартовима свјетских градова.

И други азијски градови су у врху листе. Токио, Шангај, Сингапур, Мумбај и Сиднеј су у 2012. години били међу дест најскупљих градова када је ријеч о куповини некретнина.

Вриједност некретнина широм свијета је у последњих седам година удвостручена, при чему је велико повећање цијена забиљежено у Кини и Азији захваљујући појави богате класе и порасту цијена на мало, наведено је у извјештају, како преноси Си-Ен-Ен.

У тој групи, Сингапур и Мумбај биљеже највећи раст цијена некретнина од 2005. године са порастом за 232 и 176 одсто. Цијене су најмање порасле у Токију – 8 одсто.

"Активност милијардера на међународном тржишту некретнина одражава стварање глобалног богатства и економски успијех појединих региона и градова," указује извештај Савилса.

То значи да је потражња за скупим некретнинама у градовма нових економских сила знатно превазишла ону у развијеним земљама попут САД, Јапана, Аустралије и Европе.

Њујорк се још увек веома добро котира међу свјетским градовима по вриједности резиденцијалних некретнина, нарочито када је ријеч о исплативости улагања. Ипак он је пао на седмо мјесто по скупоћи резиденцијалних некретнина, са четвртог мјеста које је заузимао 2005.године.

Према извјештају, од градова “старог свијета,” само је Лондон забиљежио раст најскупљих некретнина од 2005.године, за укупно 107 одсто.

Према овом прегледу, од “тражених” свјетских престоница, пословни простор је најјефтинији у Мумбају док Сиднеј нуди најбољу однос вриједности и новца.

"Сиднеј има перспективу да постане све важнији град на глобалном нивоу јер се показује актрактивним за нове и компаније у развоју на ободу Пацифика, али ограничења за странце приликом куповине кућа представљају препреку" наводи Савилс.

У протеклих пар година, нове пореске мјере усмјерене на смањење потрошње на некретнине успоравају раст на тржиштима некретнина подједнако у Азији и Европи. Током 2012. године тржиште у Сингапуру је забиљежило спорији раст од само 5 одсто, тржиште у Хонг Конгу је стагнирало већ другу годину за редом, док је активност на лондонском тржишту некретнина знатно успорена у другој половини године.

Вредност скупих некретнина у Паризу је знатно опала али француска пријестоница остаје четврити најскупљи град када је ријеч о луксузним резиденцијалним некретнинама које се продају по просјечној цијени од 2.900 евра по квадратној стопи.

У извјештају се даје и преглед вриједности некретнина у љетовалиштима – попут Кап Фера у Француској или Пукета у Тајланду, које заостају у поређењу са цијенама у градовима али имају већи потенцијал за раст.

Милијардери су усредсријеђени на скупе некретнине у урбаним центрима а не на некретнине за одмор у природи или на мору, каже Јоланда Барнс, директорка за глобална истраживања у Савилсу. То је глобални тренд, милијардерима у било ком дијелу свијета је потребно да буду у граду гдје могу да послују, објаснила је она.

Највиша забележена цена некретнине у последњих седам година постигнута је за кућу у лондонској авенији Кенсингтон Палас Гарденс која је 2008.године продата за 8,500 евра по квадратној стопи.