Небојша Вукановић: Све функције и управни одбори народног трибуна Славка Вучуревића

Иако дјелује невјероватно, Славко Вучуревић на почетку 2009. године истовремено је сједио на чак десет фотеља и обављао десет функција, јер је поред ових осам управних и надзорних одбора био директор Филијале ПИО-а и одборник у СО Требиње. Славко Вучуревић већ дуже времена у јавности се покушава представити као велики опозиционар, жртва режима и човјек […]

четвртак, август 16, 2012 / 13:10

Иако дјелује невјероватно, Славко Вучуревић на почетку 2009. године истовремено је сједио на чак десет фотеља и обављао десет функција, јер је поред ових осам управних и надзорних одбора био директор Филијале ПИО-а и одборник у СО Требиње.

Славко Вучуревић већ дуже времена у јавности се покушава представити као велики опозиционар, жртва режима и човјек из народа који дијели судбину већине становништва. Међутим бројне функције, чланства у управним и надзорним одборима великог броја предузећа, јасно говоре да са Вучуревић лажно представља, и да са обзиром на бројне одговорне функције које је обављао у прошлости има велику одговорност за тешку ситуацију у Требињу и Херецговини.

Још као млади активиста Комунистичке партије Југославије, Брозов омладинац и члан СКОЈ-а Славко Вучуревић је са завршеном Управном школом средином осамдесетих година постао високи функционер у Требињу и директор локалног СИЗ-а. Од тада па до данас, скоро три деценије, Вучуевић се непрекидно налази на високим и одговорним функцијама у јавним установама и предузећима. Чланство у КПЈ није засметало Вучуревићу да се прилагоди новој власти и новом систему, па је од оснивања Фонда ПИО-а Републике Српске био један од највиших функционера Филијале у Требињу.

Захваљујући подршци СНСД-а и Милорада Додика, као кадар Партије демократског прогреса, Вучуревић је именован за директора Филијале ПИО-а у Требињу, и баш у вријеме његовог руковођења у Херцеговини је драстично порастао број инвалидских пензија. Сво вријеме његовог руковођења у јавности су колале приче о масовној куповини инвалидских пензија, био је и познат цјеновник по коме су младићи са дијагнозом ПТСТ-а могли добити борачку пензију за 10 000 марака, али Славко као руководилац никада није покушао да истражи бројне оптужбе, формира Комисију или истражни тим и утврди да ли је било злоупотреба и неправилности.

Током руковођења Филијалом Славко се скумио са др Миром Андрићем, предсједником Првостепене љекарске комисије која је давала приједлог о пензионисању. Вучуревић никада до сада није одговорио на бројна питања новинара и јавности и објаснио шта га је у позним годинама скумило са др Андрићем, и да ли је кумство додатни гарант и нека врста "омерте" или "бесе" који треба да учврсти односе и буде гарант да ће међусобна успјешна сарадња остати кумовска тајна.

Вучуревић је током руковођења показао да није имун на непотизам, па је у Филијалиу запослио више својих блиских сродника, рођака и пријатеља. Иако је три пута већа од просјечне, од директорске плате очито није могао да живи па је Вучуревић био члан и великог броја управних и надзорних одбора у јавним и приватизованим предузећима.
На локалним изборима 2008. године Вучуревић је изабран за одборника ПДП-а у Скупштини општине Требиње, а пошто је већ обављао функцију директора ПИО-а и више управних одбора Скупштина општине Требиње затражила је од Републичке комисије за утврђивање сукоба интереса да утврди да ли се Вучуревић налази у сукобу интереса. Ова Комисија скором ником од именованих функционера до сада није утврдила да се налази у сукобу интереса, па је и лидер требињског ПДП-а очекивано добио позитивно Рјешење по коме је и даље може да сједи у вјеровали или не ОСАМ управних и надзорних одбора. Из Рјешења које је издала Комисија за утврђивање сукоба интереса, те документације коју смо добили од Фонда пензијско-инвалидског осигурања Републике Српске види се да је Славко Вучуревић на почетку 2009. године био члан Управних одбора и активно управљао следећим предузећима:

– Водопривреда Требишњица- Требиње
– Грађевинско занатство – Требиње
– Требињепревоз – Требиње
– Фабрика управљачких летви "ФУСОЛ" Невесиње
– Водовод у Билећи

Поред пет Управних одбора Славко Вучуревић истовремено је био члан и Надзорног одбора и контролисао пословање три велике фирме које су од стратешког значаја за Требиње, и то:

– Свислион Индустрија алата Требиње
– Електро-херцеговина Требиње
– Херцеговина-путеви Требиње

Иако дјелује невјероватно, Славко Вучуревић на почетку 2009. године истовремено је сједио на чак десет фотеља и обављао десет функција, јер је поред ових осам управних и надзорних одбора био директор Филијале ПИО-а и одборник у СО Требиње.

Чланови управних и надзорних одбора у већим јавним установама и предузећима мјесечно имају накнаду од 500, док су примања у мањим предузећима нешто нижа. Одборничка накнада у СО Требиње такође је 500 КМ, директорска плата са додацима у ПИО-у се креће око 3 000 КМ, па се може закључити да су тачне тврдње неких ПДП-оваца којима се Славко својевремено хвалио како је мјесечно имао између 7000 и 8000 марака регуларних прихода. Није ли онда лицемјерно да у вријеме док 5000 људи годинама чека какав такав посао истовремено обављати десета јавних функција и мјесечно примати 25 просјечних пензија? Какав је то "човјек из народа" који на рачун државе и пореских обвезника деценијама има изразито високе приходе, и да ли он дијели судбину већине својих суграђана и сународника?

Ако се имају у виду ови подаци онда не треба да нас чуди упорност и грчевита борба из 2009. године којом је Вучуревић након отварања приватног сукоба са Доброславом Ћуком и изласка ПДП-а из коалиције са СНСД-ом покушао да сачува бројне функције, привилегије, примања и лагодан живот. Због тога је Славко симулирао и разне болести, преко својих "другара" у Општој болници Требиње добио лажно боловање и ишао на фиктивно болничко лијечење јер по закону особа не може добити отказ Уговора о раду уколико се налази на боловању.

Врло је важно изанализирати и сумирати резултате рада предузећа којима је Славко руководио као члан Управног или Надзорног одбора. Оно што упада у очи је Славково чланство у Управном одбору Требињепревоза гдје је био у друштву са коалиционим партнером и "великим опозиционаром" Драганом Ћузуланом, такође бившим директором, чланом бројних Управних и Надзорних одбора. Славко у последње вријеме покушава да придобије по који јефтини политички поен оптужујући актуелну власт да је крива што Требиње нема аутобуску станицу, али би требало утврдити да ли и он сноси кривицу за лоше пословање, бројне афере, милионска дуговања и криминалну приватизацију и гашење Требињепревоза. Намеће се питање откуд баш да се Славко именује у Управни одбор Требињепревоза, и може ли се то именовање довести у везу са већинским власником предузећа Радом Вучковићем и његовим кумом а Славком ментором Божидаром Вучуревићем?

Поред "Требињепревоза", и Водопривреда Требишњица фактички више не постоји, а у сличној ситуацији је и предузеће "Грађевинско занатство" у којима је Славко дуго година био члан Управног одбора. Невесињу Фабрику управљачких летви "Фусол" купили су Славкови страначки другари, челници невесињског ПДП-а, и братски га почастили да им као члан Управног одбора помогне у руковођењу предузећем које је тренутно на ивици стечаја, а радници годинама не примају плате и не долазе на посао.

Славко је као члан Управног одбора руководио и билећким "Водоводом", а баш у то вријеме фирма је због неплаћања рачуна за електричну енергију запала у вишемилионске губитке, а већ двије године рачуни фирме су блокирани судским пресудама. И билећки Водовод, као и требињска Индустрија алата, створили су вишемилионски дуг за неплаћену електричну енергију према Електро-херцеговини баш у вријеме док је Славко био руководилац и члан Управног и Надзорног одбора у сва три предузећа. Да ли је био у сукобу интереса, и да ли је савјесно обављао свој посао ако је као руководилац у једним фирмама одговоран за стварање, а у другим предузећима за ненаплаћивање огромних потраживања?

Иако је као представник Фонда ПИО Републике Српске три пута за редом именован за члана Надзорног одбора Индустрије алата Требиње како би контролисао наплату доприноса и надзирао пословање највећег и најзаначајнијег предузећа у Херцеговини, управо у то вријеме дугови на име неплаћених пореза и доприноса на плате радника достигли су 29 милиона марака. Како онда Славко може јавно на Алтернативној телевизији да изјави како ће наводно Индустрија алата отићи у стечај ако он не дође на власт и тврди како ће он организовати протесте испред најважнијег херцеговачког колектива како би спријечио најцрњи сценарио!

Зашто Славко није организовао протесте и бунио се док су се милионска дуговања Индустрије алата гомилала и док је полиција проналазила украдене бургије и други алат по требињским насељима. Зашто се Славко као дугогодишњи високи функционер није запитао због чега Индустрија алата има посреднике у извозу алата, набавци челика и репроматеријала, и зашто се дуговања предузећа повећавају из године у годину? Након приватизације Индустрије алата Славко Вучуревић хвалио је у медијима новог купца Родољуба Драшковића да је најбољи привредник у Републици Српској јер је држави и Фонду ПИО-а РС уплатио више милиона марака дуга, па се питамо зашто је Славко сада када, није на власти и више не сједи у десетак удобних фотеља, промијенио ставове и причу?

Славко у више наврата понављао како је привреда у Требињу уништена, али никада није рекао каква је његова улога у пословању појединих предузећа, и да ли он сноси велику одговорност што "Грађевинско занатство", "Водопривреда Требишњица" "Требињепревоз", "Фусол" нестали, и што се дуговања Индустрије алата и потраживања Електро-херцеговине мјере милионима марака. Каква је његова улога у алармантном броју младих и здравих људи који су умјесто на посао на чудан начин отишли у пензију и оптеретили до пуцања Фонд ПИО-а Републике Српске. Да ли је лицемјерно сада говорити о малим пензијама и катастрофалном стању у Фонду ПИО-а, а претходно пуних 16 година као први или други човјек руководити Филијалом у Требињу и не предузимати ништа да се ситуација промијени. Гдје је ту одговорност?

Ако није учествовао у мутним радњама, лажирану документације и корупцији, поставља се питање зашто Славко Вучуревић као директор и руководилац регионалне филијале Фонда пензијског осигурања Требиње није учинио ништа да спријечи и испита малверзације и злоупотребе, позове на одговорност своје најближе сараднике?

Желећи да обмане и придобије обесправљене раднике, Славко Вучуревић након истицања кандидатуре за начелника општине Требиње тврди да ће наводно организовати протесте и окупљања како би спасио преостала предузећа која су на издисају. У последњих пет година испред зграде општине Требиње, тик испод Славког балкона и стана, у безброј наврата окупљали су се радници Неимарства, Агрокопа, Требињепревоза, Металца, Новотекса, Индустрије алата… али "народни трибун и "човјек из народа" никада се није удостојио да се спусти низ степениште и пита раднике шта је њихов проблем, због чега протествују, како преживљавају и како им он може помоћи. Сигурно је да би радницима подршка и помоћ једног директора, одборника, народног посланика и локалног лидера парламентарне странке пуно значила, али Славка радници и њихови проблеми очито нису дотицали и интересовали. Да јесу сигурно би га скривеног иза завјесе и прозора дирнула мука, тешка ситуација и неимаштина гладних који траже правду и кору хљеба, и он би сишао да им се придружи, одрекао би се бар неког управног одбора и накнаде у корист сиротиње и затражио од институција система да раде свој посао. Ипак није, а можда није ни смио јер су он и његове партијске колеге и најближи сарадници из ПДП били у свакој власти и руководили готово свим пропалим колективима.

Све ове чињенице јасно говоре да је г-дин Вучуревић већ три деценије један од стубова и активних чланова система који нас континуирано води у пропаст, и да је до сада имао прилику и показао шта може да учини за град и његове становнике. Лажне приче, галама и олако дата обећања не могу донијети ништа ново и добро Требињу јер стара народна пословица каже да вук длаку мијења, али ћуд никад.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор