Небојша Вукановић: Ја издајник, а ви како сте?

Не пада снијег да прекрије бријег, већ да свако остави свој траг.

Прије тачно годину дана због кандидатуре за градоначелника Требиња добио сам етикету издајника. Напрасно сам постао плаћеник, кандидат по задатку, добио сам стотине хиљада евра, станове у Будви и Бањалуци, посао портпарола ХЕТ-а и Електропривреде… Након што су се добро напили и најели са актуелним градоначелником, неки од његових присталица због "издаје" нападали су неке мени блиске људе, дијелили рачуне на којима се тобоже види шта смо ја и Доброслав Ћук ручали на тајном састанку, а неки од залуђених прилазили су на улици и говорили да ће ми због издаје посао и силни новац који сам наводно узео бити проклет?

Иако нисам пуно ни покушавао, тешко и готово немогуће се било одбранити од бесмислених лажи које су по задатку шириле присталице Славка Вучуревића, прије свега из ПДП-а и СДС-а. Није ми било јасно кога ја то могу издати када никада нисам био присталица, активиста или члан неке странке и организације? Захваљујући прљавој и организованој кампањи која се водила против мене, као и гласовима које сам освојио (прије свега у Бреговима, Центру, Ложиони, Засаду и урбаном дијелу Требиња у коме је Доброслав Ћук и СНСД до последњих избора убједљиво побјеђивао) г-дин Вучуревић је побиједио и постао градоначелник. Имагинарне некретнине, станове, уносне послове, кофере и стотине хиљада евра више нико није спомиње…

Славко је наставио гдје је Ћук стао, све је остало исто а измишљена прича о издаји и издајницима је заборављена. Иако је громогласно најављивао да ће ме након избора демаскирати и јавности рећи ко сам, ко ме финансира, за кога радим, Славко Вучуревић је утихнуо и заборавио и ово у низу великих и за сада неиспуњених обећања.

Умјесто да ради свој посао и испуни циљеве које је сам себи поставио, Славко забавља јавност својим имагинарним сукобом са политичким противницима, и то је само још једна епизода у фиктивној борби власти и лажне херцеговачке опозиције, која је у Херцеговини почела крајем 2009. године током вандредних избора за начелника општине Билећа. СДС, ПДП, НСП, радикали и остале странке које до тада нису биле у локалној власти направиле су широку коалицију са циљем да тобоже разбију и раскринкају Милорада Додика, његове сљедбенике и присталице. Њихов кандидат Драган Бабић успио је побиједити на изборима, Додик није разбијен, а нова власт за двије године није направила готово ништа осим што је иза себе оставила више од 3 000 000 марака дефицита.

Због указивања на класичне злоупотребе и обмане власти током предизборне кампање, као и због аплауза и скандирања мог имена током предизборног опозиционог скупа и у изборној ноћи, у СНСД-у су били убијеђени да ја тобоже радим за њихове противнике на изборима, и да сам дијелом одговоран за њихов пораз, па сам дан након избора остао без посла у школи. Ни тада, као ни сада нисам имао потребу да се правдам, али сам у сукобу странака због истине испао колатерална штета, и ни крив ни дужан до сада за три и по године изгубио око 35 000 марака.

Ниједног тренутка ми није жао што ме је бахата власт без повода и разлога као пса избацила са посла, јер је за промјену накарадног система потребно поднијети много већу жртву, али ми је жао што су одређене интересне групе од мог рада имале незаслужену корист и изневјериле очекивања гласача који су им дали повјерење. Билећа је лакмус папир који најбоље осликава дешавања на нашој политичкој сцени. Као што се лакмус папир плави у базним, а црвени се у киселим условима, тако се и народни представници тихо иза завјеса повијају са једне на другу страну зарад личних интереса.

У Билећи је очито јако кисела атмосфера, па су се сви повили на црвену страну. Прво ПДП и Крсмановићева НСП, а однедавно и стамени СДС подржали су СНСД-ову већину, пољубили скуте браћи Вуковић, а они су им заузврат у корито бацили по коју мрвицу, директорску фотељу и начелничку функцију. Сви јунаци ником поникоше и у црну земљу пропадоше, а билећки прелом и уклапање догодио се у тренутку када челници ових странака најављују уједињење и борбу против режима.

Ваши скривени погледи и погнуте главе које окрећете док са осмјехом поред вас пролазим значе ми много више од свих тих силних новаца, станова, послова. Снијег ће још много пута падати, многи ће иза себе остављати јасне трагове, а што вријеме буде више пролазило, то ће бити лакше закључити ко је издајник, ко је кога издао и изневјерио.