Не убијајте змије, накотиће се глодари

Иако се посљедњих дана појављују наводи о томе како се на поплавама погођеним подручјима у Босни и Херцеговини,Србији и Хрватској појављује све већи број змија, стручњаци истичу како се змије не би требале убијати јер су оне "прави природни савезници људима у борби против глодара који су на сваком кораку након тешких поплава", јавља агенција Анадолија.

Александар Симовић, стручњак за змије са Биолошког факултета у Београду, за Анадолију је изјавио како нема ни потребе ни разлога да се ствара атмосфера хистерије због змија које људи све чешће срећу.

"Након катастрофалних поплава које су погодиле Србију и Босну, и змије су силом прилика морале изаћи из својих рупа и камењара на копно. Уплашене су и дезоријентисане. На копну их је сада много више, а људи се код нас обично боје змија. Ипак, упозоравам све грађане у региону да не убијају змије које виде него да их пусте да иду својим путем јер им могу, након ових поплава, много помоћи, јер се хране глодарима", рекао је Симовић.

Напомиње да змије могу у великој мјери помоћи људима на подручјима која су претходних дана поплављена.

"Змије се хране разним глодарима, мишевима, пацовима, којих је након ових тешких поплава у Србији и БиХ много. Глодари преносе заразне болести које могу бити погубне по људе. Често су пацови важан фактор у избијању и ширењу опасних епидемија, док змије не преносе ниједну болест на људе. Змије могу да се завуку и тамо гдје мачке и пси не могу. Одрасли смук може да поједе читаво легло пацова. Зато напомињем да змије могу увелико помоћи да се умањи број пацова и мишева", сматра овај стручњак.

Наглашава да је најезда змија на неки начин врло позитиван и повољан догађај за становнике поплављених подручја.

"У условима када се на потопљеним подручјима налази велики број лешина, када су изливене септичке јаме и разнијете депоније, а температуре стално расту, вјероватно ће доћи до појаве и ширења инфекција. Глодари ће се хранити отпацима и лешинама на које буду наилазили и кретат ће се по насељима. Зато је најезда глодара оно што треба да нас брине, а најезда змија нешто врло позитивно. Оне су људима прави природни савезник у борби са глодарима", истиче Симовић.

Наглашава да на просторима Балкана не постоје врло опасне и отровне змије и да се ријетко дешава да неко умре од уједа змије.

"На овим просторима и нема много отровних змија. Постоје шарке и поскоци које су отровне змије, али се ријетко дешава да неко умре од уједа шарке и поскока. Ипак, грађани морају бити опрезни јер су и поскоци због киша вјероватно сишли у насеља. Грађани могу отровне змије препознати јер оне имају истакнуту шару на леђима, тачније дуж смеђих или сивих леђа имају тамну цик-цак шару. Шарке могу бити и потпуно црне", казао је Симовић.

На просторима Балкана најчешће се срећу смукови и врсте везане за воду, односно рибарице и бјелоушке. Све наведене врсте могу да нарасту до 1,5 или чак 2 метра, па могу дјеловати застрашујуће, али потпуно су безазлене. Могуће је видети и смукуљу, али ова врста је релативно ријетка. Доста је и ситнија од осталих и људи је, због риђе боје и шара, често замјењују са шарком.