НДП: Економске реформе власти се своде на нова задуживања

Програм економских реформи за период 2018 – 2020. година представља списак промашених и погубних потеза континуиране дванаестогодишње владавине СНСД-а за које је сада потребно сијасет реформи како би се довеле само на ниво прије њиховог преузимања власти.

четвртак, децембар 14, 2017 / 13:22

Готово сваки сегмент за који је неопходан реформски приступ је продукт ове власти, а довољно је навести битније области попут жељезница, банкарског сектора, здравственог сектора, Фонда ПИО, система образовања, тржишта радне снаге, енергетски сектор, проблеми великог сиромаштва и презадужености.

Још је невјероватнија чињеница да се за све ове реформе као нека врста покрића наводе међународне институције и то ММФ и Свјетска банка. Поред тога што доказују своју неспособност да уопште утврде гдје леже проблеми проузроковани њиховом катастрофалном владавином, за сваку од ових реформи траже нова задуживања најчешће од ових међународних институција.
На тај начин производе све гору ситуацију у погледу односа укупног дуга и БДП пријетећи да се наруше законска ограничења у погледу задужености Републике Српске.

Тако се у уводном представљану макроекономског оквира говори о показатељима Републичког завода за статистику Републике Српске, у погледу раста БДП за прву половину 2017. године од свега 1,8%, а са друге стране очекују годишњи раст БДП за цијелу 2017. годину од 4,7% номинално, односно 3,6% реално, што је преоптимистично посебно узимајући у обзир процјену ММФ за цијелу БиХ, гдје они очекују раст од свега 1,4% реалног раста.

Ниво владиног предвиђања односа укупног дуга у односу на БДП за крај 2017. јесте у проценту од 54,3% са претпоставком да ће БДП на крају године бити остварен у износу од 10.08 милијарди КМ, а да ће ниво укупног дуга на крају године износити готово 5.5 милијарди КМ. Сумњамо да су ови оптимистични подаци, прије свега у сврху стварања простора за нова задуживања, јер је за 2018. годину предвиђен раст укупног дуга на 5.574 милијарди КМ.

Агенција за банкарство Републике Српске

Један од примјера очајничке потребе за задуживањем јесте наводно реформисање банкарског сектора. Добро је познато да је проблем у овом сектору настао искључиво као посљедица криминалног владања, а које је директно проузроковао нерад Агенције за банкарство те као крајњи ефекат довео до пропасти три банке и много изгубљеног јавног новца.

У опису "реформских" активности у Програму економских реформи таксативно се наводе од доношења новог Закона о банкама Републике Српске, Закона о измјенама и допунама Закона о Агенцији за банкарство па до подзаконских аката донесених од саме Агенције. Све то и не би било чудно да за ове активности Влада РС није задужила Српску за износ од 27,3 милиона евра код Свјетске банке, а онда у Програму еконосмиких реформи наводе да ће се та средства употребити за "редовно финансирање буџестких потреба".

Из свега произилази да под флоскулом јачања банкарског сектора Влада се задужује, а онда та средства усмјерава на редовну буџетску потрошњу. Наиме, може се рећи да власт У Републици Српској пренос надлежности у банкарском сектору наплаћује новим кредитима.

Информативна служба НДП-а.



Оставите одговор