Народ БЈРМ одбацио Заевљеву превару, улазак у НАТО одгођен

На референдум на коме су грађани Бивше југословенске републике Македоније требали дати мишљење о споразуму са Грчком није изашао довољан број бирача.

недеља, септембар 30, 2018 / 20:58

Пише Горан Драговић

Према подацима излазност на референдум је била 36% , и на њега није изашла потребна половина регистрованих бирача.

Противници споразума којим се прихвата промјена имена земље, сматрајући да се тиме мијења идентитет Македоније, заговарали су бојкот референдума. Један од симбола кампање за бојкот била је тегла ајвара, јер је грађанима поручивано да је боље да кући праве ајвар, умјесто да троше вријеме на референдуму.

БЈРМ тиме остаје у празном простору који је наметнут кроз сулуде покушаје да пониште своје словенско поријекло и повеже са античком Македонијом. Транспаренти на којима се енглеским језиком позива на заустављање "грчког расизма" остаће бесмислен и претенциозан повик на који се нико неће осврнути. Фантазије становништва бивше југословенске бановине Вардарске о везама са Александром Македонским лично, могу бити симпатичне, али нико неће уложити минимум труда да их у томе подржи више од куповине туристичког сувенира.

Референдумским исходом смањен је маневарски простор за главни циљ актуелне власти и њених западних спонзора, а то је улазак у НАТО. Инсталирање Зорана Заева на власт, чему су кумовале западне силе, испоставило се као очит покушај да се са Грчком постигне споразум, како би се одблокирао процес приступања НАТО. Тиме би ван тог војног савеза остали само БиХ и Србија, што би на српски народ у обе државе ставило додатни притисак.

Без обзира на малу излазност, македонски премијер Заев је прогласио референдумску побједу, вадећи се на нереалан бирачки списак који је базиран на старом попису. Најавио је наставак пута ка ЕУ и НАТО, те одбацио могућност подношења оставке и расписивања нових избора, што је затражила опозиција.

Сам референдум је био више него комичан, будући да питање на које се грађани изјашњавају отприлике гласи тако да се грађани питају да ли желе приступање ЕУ и НАТО, кроз споразум са Грчком. Ријетко када је виђено тако непрецизно и нејасно питање. Сем тога, рачуна се на то да референдум неће проћи, те је проглашен само за савјетодаван. Референдум пропада уколико на њега не изађе барем 50% уписаних бирача, а исто толико мора да гласа ЗА, да би се нека одлука прихватила. Заевљева влада је рачунала да ће барем половина грађана изаћи на изборе, па да онда у Скупштини изгласа прихватања споразума. Међутим, за то је потребна двотрећинска већина, а за њу недостаје још 12 гласова. Будући да и референдумски резултат говори против споразума, нико од посланика нема неки аргумент због кога би промијенио мишљење.

Питање споразума између Грчке и БЈРМ није само питање имена. Неки покушавају да ново име на енглеском интерпретирају као "Сјеверно од Македоније” како би подвукли неприкладност споразума, али то је практично у домену параноје. Име Сјеверна Македонија по Грцима отклања претензије на њихову регију. Истовремено су прихватали да име народа буде Македонци, а језик македонски, што раније нису ни разматрали као могућност.

У споразуму су се Македонци, тачније "друга страна” будући да се само тако помињу, обавезују да у свакој прилици раздвајају појам Македоније од онога што подразумијева истоимени појам из античке историје. Тако се за македонску историју мора наглашавати да нема везе са историјом хеленске Македоније, а за македонски језик се мора наглашавати да је "словенски језик који ни на који начин нема везе са културом и наслијеђем античке Македоније".

Следећа тачка подиже љествицу, јер будућа Сјеверна Македонија добија обавезу да начини попис свих споменика на својој територији који су из античког периода, и да на њима јасно назначе да су у питању споменици везани за античку хеленску културу, која нема везе са савременом македонском. Македонцима се забрањује свака јавна употреба Сунца из Вергине, и оно се мора уклонити са свих споменика и јавних зграда, осим античких ископина, ако га тамо има. Највиши ниво задирања у послове друге државе наметнути су ставком по којој ће обе стране формирати заједнички комитет, преко кога ће грчка страна моћи да захтева корекцију било ког уџбеничког садржаја који оспорава њену културну баштину.

Овакве понижавајуће мјере реално су потребне, будући да је БЈРМ страна у инаћењу отишла предалеко, форсирајући причу о свом античком поријеклу, именовања свега и свачега по Филипу и Александру, те претварања Скопља у Дизниленд са псеудоантичким грађевинама и споменицима. Осим што је Грчка у бољем положају од БЈРМ, те може да истраје у овим условима, то показује и озбиљност ове државе да се заштити.

Грци немилосрдно прељепљују ознаке на македонским возилима приликом преласка границе и свако мјесто гдје се појави "Република Македонија”, а на својој телевизији замраче слова МКД уз резултат, када се деси да репрезентација БЈРМ игра против Грчке. Све ово ваља упоредити са понашањем Србије у односу на Косово, у погледу заштите српске културне баштине и самог понашања према независности те покрајине. Грци упркос много мањој опасности по своју земљу нису ни једног тренутка размишљали у стилу "шта је ту је” нити им је падало на памет да причају о признавању реалности.



6 КОМЕНТАРА

  1. Референдуми могу бити уставотворни, законодавни и савјетодавни.
    Овај референдум у Макединији или Сјеверној Македонији бјеше консултативни, питали плебс да каже своје мишљење.

    Шта сад?
    На будуће процесе овај референдум неће утицати.
    Они који су расписали референдум условили су да је обавезна излазност 50%+1, но то и не мора имати важности јер је референдум како написах консултативни и никог не обавезује.

    Уопште код референдума постоје двоструки аршини. Рецимо, када је Хрватска приступала ЕУ, на референдуму у јануару 2012-е (уз баш агресивну кампању) је изашло тек 43% гласача, од којих је 66% (или 28% од укупног броја бирача) подржало приступање Хрватске ЕУ.
    Медији и у Хрватској и у Европи су пренијели о изразитој подршци грађана Хрватске приступању ЕУ, сви заменарујући што није изашло ни близу 50% грађана на референдум.

    Када је у Мађарској одржан референдум о плану насељавања миграната, европски медији су истицали да на тај референдум није изашло 50%, и туачили да је заправо већина за тај план, иако на референдуму 98% бјеше против.

    То тако иде, тако ће се тумачити и резултати овог референдума, односно како оном ко води игру одговара, и процеси ће ићи својим током.
    Да ли ће Македонија у НАТО, не одлучује Маједонија нити становници Македоније, него ће се одлука донијети у Бриселу, и опет ту неки референдум (чије ће резултате тумачити како буду хтјели) неће имати важности.

    Узгред, у самом спору име је најмање важно, Важније је оно о чему и говори овај кратак текст, интерпретација и симболика имена и историје која се на томе темељи.

    Грци су истрајавање Македонаца на својој интерпретацији и да темеље свој индентитет на античком насљеђу доживљавали као покушај крађе и историје и идентитета. Што реално и јесте, и Грци су ту у праву.

    И сама промјена имена је најмањи проблем, слиједи читав низ мјера, од разних клаузула када су антички споменици у питању, до корекција у уџбеницима и промјене обавезног дискурса прилокм дипломатске препипске, и Македонцима слиједи болан период отрежњења.

    И за такву ситуацију сами су криви.

  2. Има један детаљ који недостаје. Каква је била излазност Албанаца на референдум? нема извјештаја. А много би нам рекло.
    Ако су бојкотовали значи да чекају другу рунду и прилику за своје планове.
    Ако нису, онда је одзив изразито мали у погледу Македонаца.
    Ајде аналитичари , изађите мало из кутије.

Оставите одговор