Намјерно против "Намјерне силе"

Афирмативни текстови о "улози НАТО-а у изградњи безбједности и очувању мира" на територији коју чине земље чланице, као и о томе шта Србија и Српска "добијају" приступањем том савезу, одавно су присутни и у Србији и у Републици Српској. Пише Марко Шука Рингиер група, Веран или Жеља, сасвим свеједно. Сви рачунају на кратко памћење, нагрижено […]

среда, март 12, 2014 / 08:32

Афирмативни текстови о "улози НАТО-а у изградњи безбједности и очувању мира" на територији коју чине земље чланице, као и о томе шта Србија и Српска "добијају" приступањем том савезу, одавно су присутни и у Србији и у Републици Српској.

Пише Марко Шука

Рингиер група, Веран или Жеља, сасвим свеједно. Сви рачунају на кратко памћење, нагрижено или временом или отровима. Но ми смо и даље против насилника и рата за туђи ћар.

Против оних који су на нас бацали бомбе и то не обичне (као да оне нису довољне), већ оне са осиромашеним уранијумом. Да наставе да уништавају и након експолозије.

Убијају нас, а зову партнерима и причају о миру. Како са онима који су нам гађали возове, телевизије, радна мјеста? Нападајући нашу културу и идеју постојања, гађали су мостове. Симбол моста, више него објекат. Ми смо се „Мостом“ узидали у Пантеон писане ријечи.

Од тада мост је симбол читавог бића, народа који живи на мосту, између цивилизација Још од како смо искорачили на позорницу европских народа прије више од два вијека, они стереотипима о нама трују своју јавност. Пропаганду Двојне монархије и Рајха замијенила је Америчка империјалистичка пропаганда са машинеријом Холивуда, а партнере је нашла у Аустрији, Њемачкој и Турској. Непријатељ је Русија, а Срби су „Руси у малом“, па тако кад хоће да пошаљу Русији опомену, они опале шамар Србима.

Припадници НАТО на простору Републике Српске називани су ИФОР, СФОР и ЕУФОР. Мијењали су током протеклих година команданте, ознаке, чинове, али не и навику да без много размишљања пуцају и убију цивиле.

Јесмо ли заборавили ратове и на чијој страни је био тај НАТО? Сада говоре како нису против српског народа и немају ништа против Републике Српске. Зар није дио српског народа Симо Дрљача кога убише 1997. године, па Крсто Мићић 1999., а Јањић 2000.

Сјећамо ли се Старовлаха и Неђа Самарџића 2004.? Шта је са Абазовићима 2006.? Ко је у новембру 2012. пијани припадници ЕУФОР, чланови ЛОТ претукли су у Бањој Луци младића и дјевојку. Кажу да су били дио аустријских снага стационираних у Тузли.

„Полицијска патрола ухапсила је припаднике Еуфора и спровела их у зграду полиције. По доласку у просторије полиције, припадници Еуфора, видно пијани, псовали су и провоцирали полицајце, показући идентификационе картице Еуфора и тражили да буду пуштени, позивајући се на имунитет. Они су, после краћег задржавања у полицији

– Ово су писале новине које данас тврде да су то наши партнери.

Међутим ти Аустријанци су само поступали онако како су научени, како су им се очеви и дједови понашали. Тако су преци, ових који се по највећем граду Републике Српске смијеше са билборда и говоре о сигурности, градећи мржњу према Србима у Првом свјетском рату, добијали оваква наређења:

„Рат нас води у једну непријатељску земљу која је насељена становништвом, испуњеним према нама фанатичном мржњом, у једну земљу где се мучко убиство (као што је катастрофа у Сарајеву) и у вишим класама слави као јунаштво. Према таквом становништву свака хуманост и благодарност је штетна јер угрожавају сигурност наших трупа. С обзиром на то наређујем да током трајања свих војних операција према свим становницима буду изражене највећа суровост, највећа строгост и највећа мржња! Свако ко би показао милост биће најсуровије кажњен!" (Командант бригаде 13-ог загребачког корпуса, генерал пешадије Хорштајн)

Увијек ће бити оних који ће бити накнадно паметни. Тако можемо чути а и прочитати текстове гдје се говори како нас Британци увукоше у рат против Њемачке, како је оно „боље рат него пакт“ грешка. Како би нас Хитлер оставио на миру, a ми били неутрални попут Швајцарске. Таква размишљња су наивна, да не кажем смијешна. Па ако се нисмо требали супростављати Рајху, требали смо и Аустро – Угарску пустити да уђе у Србију. Требали смо се склонити и Мурату, јер не би страдао толики народ опстали би физички. Како то рече Матија Бећковић: „Да се није бој ни један био. Било би нас више, али кога? И било би боље, али коме?“



0 КОМЕНТАРА

  1. Veoma poučan tekst.Ko hoće da čita i razmišlja,pa da uporedi sa sadašnjim stanjem gde se afirmišu Nato ubice u režimskim medijima.Naš narod je bio i biće slobodarski narod.Trpio je zulume i tuđu vladavinu,ali je sloboda bila vjekovna težnja njegova.Zato smo i stradali kao ni jedan drugi narod.Valjda je svima jasno da je NATO produžena ruka svjetskog krupnog kapitala.Tamo gde kapital ne može,put krči vojna sila sve pod plaštom „borbe za demokratiju“.Ali sve ima svoj početak i kraj.Zaigraće mečka i pred njihovim vratima.

Оставите одговор