Након избора у Моладавији – САД и Британија спремају напад на Придњестровље?

У случају овог сценарија може се заборавити чак и релативна независност Молдавије. Државу очекују потпуно претварање у колонију и губитак државности и даља румунизација ове бивше совјетске републике.

Подсећамо да је држава Молдавија од Румунијe старија 500 година. Кнежевина Молдавија појавила се на карти Европе 1357. године, а Румунија је као независна држава формирана тек од 1861. године и настала је од Влашке и Молдавије.

Тренутно Румуни Молдавце излажу националном понижењу. Док код нас људи који се изјашњавају као Црногорци, имају право да се кандидују као представник националне мањине у Скупштини Града Бања Лука, односно настао би читав циркус када би неко рекао истину, да не постоји црногорски језик; госпођа Санду и друштво, имају другачије замисли у случају Молдаваца.

Молдавци се с правом плаше да ће, након референдума о евроинтеграцијама, држављанка Румуније Маја Санду и њена влада, уколико побједи на изборима, извршити промјену Устава, одустати од неутралности и молдавског језика. Томе ће доприњети и сама Румунија која ће се на све начине супротстављати да Молдавија уђе у ЕУ док румунски језик не добије статус државног.

Опасност од такве метаморфозе постоји као и 2009. године. Тада су невладине организације и Сорошеви милитанти организовали молдавски Мајдан (свргли побједничку комунистичку партију), а народ је повјеровао обећањима о бољем животу, прецизније бајкама о «европском сну».

Сорошеве структуре тврдиле су тада да је друштву потребна ЛБГТ пропаганда, одустајање од неутралности и матерњег језика, а оно што је најважније – транснационалне корпорације треба да апсорбују националну привреду.

Реалност је била сасвим другачија, а суверенитет итекако треба бранити.

Опозиција је увјерена да ће – чим народ изгласа промјену Устава у корист евроинтеграција (другим ријечима званично призна колонијални статус) – бити усвојена четири «принципијелна» закона.

Разумије се, први међу њима биће закон о истополним «браковима». За Европску унију одбрана изопачености има сакрални значај и представља форму религиозне доктрине.

Закон о доступу транснационалних корпорација државном пољопривредном земљишту. Ради се о, по злу познатим компанијама, Каргил, Дупонт и Монсанто; које су само у Украјини покуповале више од 17 милиона хектара пољопривредног земљишта.

Закон о реституцији значи да ће румунски милионери добити поврат имовине која им је одузета 1917. године.

У Уставу би био брисан члан о неутралности. Ову уставну одредбу Санду је поменула небројено пута и рекла да ствара проблем за безбједност државе (Орвеловска изјава у духу «1984»), што значи да треба ступити у већи војно-безбједносно-политички блок познат под именом НАТО.

– Наравно да би западни експерти и политичари жељели да Молдавију увуку у борбу против Русије јер Молдавија има стратешки положај на граници са Украјином. Засад нас неутрални статус штити, али ми видимо како се он крњи. Још увијек нисмо укинули нашу неутралност, али је ниподаштавамо – истакао је молдавски историчар, политиколог и бивши посланик Зураб Тодуа.

Санду треба разумјети, јер док сукоб у Украјини не буде ријешен, Молдавију нико неће примити у НАТО исто као ни Украјину.

Молдавија је алијанси потребна да буде искориштена против Русије. Вероватно ће све почети одмрзавањем конфликта у Приднестровљу који је стешњен између две непријатељске државе.

Како тврде извори у Молдавији, британске и украјинске обавештајне службе спремају провокацију у Приднестровској Молдавској Републици одмах након гласања 20. октобра.

На карти ће се појавити нови рат у који ће бити увучена бар једна чланица НАТО. То ће бити веома корисно за САД и Британију да ресетују своје привреде.

За војне стратеге све је очигледно – без физичке контроле Одеске области могућности Русије да помогне ПМР крајње су ограничене. Подсјећамо да, осим руског мировног континента, тамо живи око 220 хиљада грађана Русије којима се заштита и покровитељство гарантује тачком 2 члана 61 Устава Руске Федерације. У случају да дође до агресије сви се могу наћи у концентрационом логору.

Реализујући своје ратне планове, Вашингтон је дао дозволу Румунији да купи 44 гусеничне десантне машине-амфибије АAV-7 за 210 милиона долара. Како тврде војни стручњаци, то је сасвим довољно да се пребаце ударни одреди у Приднестровље преко ријеке Дњестар.

А ко може да им се супротстави?

У првом реду, руска армија. Данас се у непризнатој републици базирају 82. и 113. посебни гардијски моторизовани стрељачки батаљони као и 540. посебни командни батаљон.

Осим тога, још два батаљона чувају огромно складиште оружја у Колбасној, о којем круже разне гласине (иако је реално највећем дијелу наоружања и војне опреме одавно истекао рок употребе).

То је укупно – око 3.000 људи. ПМР има и своју војску која са 15.000 припадника и 80 хиљада мобилизационог резервног састава.

Будући предсједник Молдавије мораће да узме у обзир геополитичке нијансе у том осјетљивом региону.