Највеће откриће у Риму после Форума

Археолози су завршили ископавање умјетничког центра са 900 сједишта испод једне од најпрометнијих раскрсница у Риму и назвали га најзначајнијим открићем у последњих 80 година. Умјетнички центар, изграђен за владавине Хадријана 123. године н.е, имао је три огромне дворане гдје је римско племство долазило да слуша поезију, говоре и трактате из филозофије одмарајући се на […]

петак, децембар 28, 2012 / 13:29

Археолози су завршили ископавање умјетничког центра са 900 сједишта испод једне од најпрометнијих раскрсница у Риму и назвали га најзначајнијим открићем у последњих 80 година.

Умјетнички центар, изграђен за владавине Хадријана 123. године н.е, имао је три огромне дворане гдје је римско племство долазило да слуша поезију, говоре и трактате из филозофије одмарајући се на мермерним сједиштима.

Пошто је ископавање завршено, у рупи дубокој 5,5 метара испод Трга Венеција за јавност су отворене платформа и зидине комплекса као и дијелови елегантног мермерног пода у зеленој и жутој боји, смјештени између барокне цркве и споменика Виторију Емануелеу другом.

Комплекс је откривен захваљујући ископавањима за изградњу нове линије подземне жељезнице која ће ићи кроз центар Рима. „Ми немамо средства за ову врсту ископавања, тако да је овај центар угледао свјетлост дана захваљујући новој линији”, казала је Розела Реа, главни археолог, додајући да и рушевине и нове планиране станице могу да коегзистирају.

Овај локалитет баца ново свјетло на Хадријанову љубав према поезији – император је сам писао пјесме на латинском и грчком – и његов укус за смјелу архитектуру – изнад пјесникâ у централној дворани уздизала се 11 метара висока засвођена таваница.

Али, после три вијека прослављања умјетности, ове дворане су пропале заједно са падом Римског царства. У средишту главне дворане је огроман комад (9 са 5 метара) монументалног крова који се срушио приликом земљотреса 848. године.

Након земљотреса дворане су постепено затрпаване све док над њима није изграђена болница у 16. вијеку. „Пронашли смо и ноше које су користили пацијенти”, казала је Реа. „Датирали смо их зајваљујући Каравађовим сликама на којима се налази грнчарија са истим мотивима”.



0 КОМЕНТАРА

  1. На этом ресурсе вы имеете возможность смотреть лучшие зарубежные фильмы онлайн без регистрации
    http://www.sochi.info/club/user/7105/
    смотреть фильмы онлайн бесплатно качество, кино онлайн ласточкино гнездо, военные фильмы онлайн хорошего качества, онлайн кино ангел, черная молния смотреть онлайн смотреть онлайн кино морской, бесплатные фильмы онлайн 2012 новинки, онлайн фильмы в хорошем качестве, голые кино онлайн

  2. В данном онлайн кинотеатре вы в любое время можете смотреть русские фильмы онлайн бесплатно и отправки смс в высоком разрешении.
    http://armyrus.ru/forums/profile.php?mode=viewprofile&u=16927
    смотреть онлайн новинки индийского кино, фильм полный вперед смотреть онлайн, фильм смс смотреть онлайн, мультики онлайн смотреть, смотреть бесплатные русские фильмы онлайн кино онлайн х, www смотреть кино онлайн, кино онлайн без смс, фильм онлайн

Оставите одговор