dysko

На страшноме мјесту постојати

Велики број поштених људи избјегава да дође на позицију која је у додиру са државним или неким другим парама, или са које се доносе одлуке о било каквој врсти расподјеле новца, јер неће да доводе себе у искушење, или преузимање такве врсте одговорности.

среда, децембар 14, 2011 / 16:37

То би могао бити и један од разлога зашто се на таквим мјестима често налазе опортунисти, којима је једини циљ да се окористе.

Гледао сам једном на телевизији како изјаву даје координатор за подјелу помоћи након катастрофалних поплава, које су се десиле у Семберији.

Тон је био угашен, али из структуре тв прилога, изгледа и гестикулације лица која се појављују у прилогу, могло се закључити да подјела не иде глатко. У питање је вјероватно доведена праведност расподјеле.

Ратних дана, када се дијелила помоћ из Црвеног крста или неке друге хуманитарне организације, није престајала прича како "ови што дијеле узимају себи оно квалитетније". Ако не то, а онда узимају више овог што се дијели свима.

Тешко се међу овим народом, прихватити оваквог посла "координације подјеле", када се зна како наши људи реагују и сумњају. Зато координатор из Семберије, са почетка приче, мора бити нека поштењачина, којем цијели крај вјерује, или мазохиста, па да трпи то све и да се труди. Или, као ови што су дијелили помоћ у рату, неко ко можда хоће да се окористи.

Зло је највеће, што ово посљедње не мора бити његова основна и првобитна намјера, него, као када се неко дочепа било какве власти и могућности да дође у додир са новцем или неким другим материјалним добром – у току самог процеса помисли "па шта фали, да мало узмем себи". Знају то ови што ишчекују помоћ.Знају они какви су и сами, зато и врше притисак.

То је толико укоријењено да ће се тешко икада промијенити. Милион пута ћете чути: "Па зар ти не би?". Не знам. То ме мори.

Јер, "на страшноме мјесту постојати", не значи само наћи се у невољи, или каквом крвавом боју, већ и на мјесту гдје са свих страна вуку конопци искушења, а човјек мора да буде јачи од њих.



0 КОМЕНТАРА

  1. karabaja, ja bih dodao:ako ste popuštali, (izvinjavam se ženskom rodu)i popušili smo svi, ali ako sada popustite budućim našim pokolenjima izričemo presudu da će biti robovi.
    A, vi sada i dalje ćutite, obilazite šatore i slušajte fuj „pjevača“ bljak muzike. I, sagnite se dok vam kičmu lomi naš T. Soprano.
    Kad spomenuh T, Soprana ne podsjeća li vas neko likom i djelom na njega? Kad tip stavi naočale vrijedne kao godišnja penzija nekoga jadnika, o kako me podsjeti na Tonija. I tipovi koje gledamo u izvještajima o radu naše vlade; naše skupštine ;sve Tonijeva družina

  2. Dogmatiker.
    Ich lasse mich nicht irre schreyn
    Nicht durch Critik noch Zweifel.
    Der Teufel muß doch etwas seyn;
    Wie gäb’s denn sonst auch Teufel?

    Od vike ja se neću skriti,
    od kritika i sumnji zlih.
    I đavo mora nešto biti;
    inače, zar bi bilo njih?

    Idealist.
    Die Phantasie in meinem Sinn
    Ist dießmal gar zu herrisch
    Fürwahr, wenn ich das alles bin,
    So bin ich heute närrisch.

    Mašta sad vlada duhom mojim
    i remeti mi sud;
    jer ako sve sam što postoji,
    onda sam danas lud.

    Realist. Das Wesen ist mir recht zur Qual
    Und muß mich baß verdrießen;
    Ich stehe hier zum erstenmal
    Nicht fest auf meinen Füßen.

    Gnušam se sveg što vidim tu,
    muče me muke mnoge;
    ovde me prvi put na tlu
    ne drže čvrsto noge.

    Supernaturalist.
    Mit viel Vergnügen bin ich da
    Und freue mich mit diesen;
    Denn von den Teufeln kann ich ja
    Auf gute Geister schließen.

    Vešci mi srećom oči poje
    i uživam sa njima;
    ako zli duhovi postoje,
    i dobrih tada ima.

    Skeptiker.
    Sie gehn den Flämmchen auf der Spur,
    Und glaub’n sich nah dem Schatze.
    Auf Teufel reimt der Zweifel nur,
    Da bin ich recht am Platze.

    Večito neko blago traže,
    varljive jure seni.
    Đavo i sumnja, to se slaže;
    e, tu je mesto meni.

    Ich will mich hier zu deinem Dienst verbinden,
    Auf deinen Wink nicht rasten und nicht ruhn;
    Wenn wir uns drüben wieder finden,
    So sollst du mir das Gleiche thun.

    “ Ja cu na ovom svetu tebi sluziti ,
    bez pocinka i stanka sto ti srce zeli
    nabavljacu ti , i neces se potuziti .
    A kad na onom budemo se sreli
    ti ces se meni istim tim oduziti .“

    Stari Vukov prijatelj;)

Оставите одговор