На Кастелу пронађено јаје из 17. вијека
Радници предузећа "Поробић” који обављају радове на реконструкцији најстаријег историјског споменика у Бањој Луци, тврђаве Кастел приликом радова на бедему пронашли су занимљиве предмете који датирају из 17. и 18. вијека. Према ријечима археолога Музеја РС Славице Aрсенијевић и Горана Симоновића, ријеч је о добро очуваним кованим клиновима од гвожђа, а пронађено је и једно […]
Радници предузећа "Поробић” који обављају радове на реконструкцији најстаријег историјског споменика у Бањој Луци, тврђаве Кастел приликом радова на бедему пронашли су занимљиве предмете који датирају из 17. и 18. вијека.
Према ријечима археолога Музеја РС Славице Aрсенијевић и Горана Симоновића, ријеч је о добро очуваним кованим клиновима од гвожђа, а пронађено је и једно потпуно очувано кокошије јаје са траговима малтера на љусци и ђуле.
– Радници су приликом разиђивања горње зоне бедема у његовој унутрашњости, у малтеру, пронашли потпуно очувано јаје. Зна се да је бедем, као и остали данас видљиви дијелови утврђења, настао у периоду турске владавине, у вријеме великог грађења и дограђивања фортификације на ушћу Црквене у Врбас, између краја 17 и почетка 18. вијека – појаснио је Симоновић, додавши да се, према околностима налаза, може са сигурношћу тврдити да је и јаје доспјело у зид у то вријеме приликом градње бедема.
Према ријечима археолога Музеја РС Славице Aрсенијевић и Горана Симоновића, ријеч је о добро очуваним кованим клиновима од гвожђа, а пронађено је и једно потпуно очувано кокошије јаје са траговима малтера на љусци и ђуле.
Овај занимљиви налаз, за који се археолози надају да ће добити своје мјесто на некој будућој музејској поставци о историји Кастела, указује данас на то да су градитељи у намјери да појачају везивно својство кречног малтера којим су тада зидали, у њега додавали и јаја.
– Разиђивање дијела бедема је археолозима Музеја РС било изванредна прилика да се на лицу мјеста упознају са начином зидања утврђења у турско доба. Тако су на мјестима унутар бедема, гдје су пронађени велики ковани клинови, уочени остаци хоризонтално постављане арматуре од дрвених греда која је била повезана клиновима – прича Симоновић.
Такође, приликом откопавања дијела са унутрашње стране јужног бедема пронађено је и ђуле, а постоји податак да их има на хиљаде, или топовских граната испаљених у вријеме аустријско-турског рата из 1737. године, односно чувене битке код Бањалуке коју су Aустријанци изгубили.
– Постојала су ђулад која су од пуног гвожђа, нека су имала у унутар неку шупљину са неком запаљивом масом, чиме су ратници у то вријеме изазивали пожар. Поред тога, нашли су и турску лулу, керамичке посуде из турског доба и слично – нагласио је Симоновић.
Истраживања
Референт за метално доба, виши кустос археолог Славица Aрсенијевић, каже да су археолошка истраживања локалитета Кастел започела почетком седамдесетих година двадесетог вијека.
– Истраживања су показала да најстарији трагови потичу чак из времена енеолита, с почетка другог миленијума прије нове ере, а постоје и индиције да је човјек на њему боравио и у доба млађег палеолита – казала је Aрсенијевићева.
До сада је истражен само мањи дио овог комплексног и слојевитог локалитета, смјештеног у срцу Бањалуке.
„између краја ЏВИ и почетка ЏВИИИ вијека“
Ovaj dio mi je „do jaja“.