На данашњи дан почела Мајска скупштина

У Сремским Карловцима 1848. године се састао Српско народни сабор који је током три дана (1.-3. мај по јулијанском календару, 13.-15. мај по новом календару) засиједао и донио одлуке које су обликовале судбину Срба у Хабзбуршкој монархији. У бурним данима револуције, када су се љуљали темељи царства у Будимпешти, Прагу, Загребу… бујао је национални набој. […]

понедељак, мај 13, 2013 / 12:45

У Сремским Карловцима 1848. године се састао Српско народни сабор који је током три дана (1.-3. мај по јулијанском календару, 13.-15. мај по новом календару) засиједао и донио одлуке које су обликовале судбину Срба у Хабзбуршкој монархији.

У бурним данима револуције, када су се љуљали темељи царства у Будимпешти, Прагу, Загребу… бујао је национални набој. Царство је захватио рат у коме су тежње народа за националним окпљањем постајале оруђе у рукама цара у Бечу или мађарског Сабора у Будимпешти.

На Мајској скупштини Срби су одлучили да митрополиту карловачком Јосифу Рајачићу врате звање патријарха а пуковник Стеван Шупљикац у одсуству је проглашен за војводу. Проглашено је и уједињење Срема са војном границом, Бачке, Баната и Барање у Српску војводовину (Војводину).

У сложеним политичким играма Срби су постигли споразум са Хрватима и Румунима и након обећања из Беча ишли у сукоб са Мађарима који су Србима негирали већину права која су они захтијевали. Дошло је до жестоког рата у коме су исписане бројне, данас заборављене епозоде српске херојске борбе за слободу. У данима боја Сентомаш је постао Србобран а Срби из Српске војводине, помогнути бројним добровољцима јужно од Саве и Дунава, оружјем су бранили своје право на слободу и тежњу за националним уједињењем.

Одлукама из 1849. године, аустријски цар је основао Војводство Србију и Тамишки Банат. Војводство је било независно од Угарске, а непосредно потчињено Бечу. Оно се простирало на територији Бачке, Баната и источног Срема (без Војне крајине). Цар се потрудио да Србима да такву област у којима они неће чинити већину. У Војводству је највише било Румуна, па Нијемаца и Срба, Мађара. Сједиште није било у Новом Саду, гдје су Срби чинили већину, већ у Темишвару. Оваквом аутономијом Срби нису били задовољни и живјели су у уверењу да их је бечки двор изиграо.

Познати српски песник Јован Јовановић Змај је узео свој надимак по датуму одржавања скупштине (3. мај).



0 КОМЕНТАРА

  1. Током револуције, 1848. године, Мађари су за себе тражили национална права и аутономију у оквиру Аустријског царства. Они, међутим, нису признавали никаква национална права другим народима, који су живели у оквиру Угарске. Револт Срба је изазвало насилно замењивање њихових имена мађарским именима у матичним црквеним књигама, као и отворено агресивни иступи Лајоша Кошута и његове војске, која је хтела силом да онемогући рад легалног Српског црквено-народног сабора.

    (http://sr.wikipedia.org/wiki/Српска_Војводина)

Оставите одговор