Мркшић осуђен на 20, а Шљиванчанин на 17 година затвора.

ХАГ – Жалбено вијеће Хашког трибунала правоснажно је данас осудило официре бивше ЈНА Милета Мркшића на 20, а Веселина Шљиванчанина на 17 година затвора за учешће у погубљењу ратних заробљеника на фарми "Овчара" након пада Вуковара 1991. године. Трибунал је тиме Мркшићу потврдио првостепену пресуду од 20 година коју је изрекло Судско вијеће из 2007. […]

уторак, мај 5, 2009 / 13:04

ХАГ – Жалбено вијеће Хашког трибунала правоснажно је данас осудило официре бивше ЈНА Милета Мркшића на 20, а Веселина Шљиванчанина на 17 година затвора за учешће у погубљењу ратних заробљеника на фарми "Овчара" након пада Вуковара 1991. године.

Трибунал је тиме Мркшићу потврдио првостепену пресуду од 20 година коју је изрекло Судско вијеће из 2007. године због помагања у убиству 194 хрватска заробљеника на фарми Овчара – јавља дописник Срне.

Шљиванчанин је првостепено био осуђен на пет година затвора због помагања у мучењу заробљеника.

Трећи оптужени у "случају вуковарске тројке", бивши официр ЈНА Мирослав Радић, ослобођен је кривице по свим тачкама оптужбе и пуштен на слободу.

У периоду на који се односи оптужница, Мркшић је био пуковник, а Шљиванчанин мајор Југословенске народне армије (ЈНА).

Првостепеном пресудом, Мркшић је проглашен кривим за убиство, мучење и окрутно поступање према ратним заробљеницима одведеним из вуковарске болнице.

Жалбено вијеће је одбацило захтјев Тужилаштва да се Мркшићу казна повећа на 30 година затвора, односно аргументе да је казна од 20 година неадекватна, а одбачено је и свих 11 основа за жалбу које је предала Мркшићева одбрана, и свих шест основа Шљиванчанинове одбране.

У случају Шљиванчанина, Жалбено вијеће је закључило да казна од пет година затвора "не одражава адекватно тежину кривичних дјела" за које је он одговоран.

Уз издвојено мишљење двоје судија петочланог Жалбеног вијећа, утврђено је да је "једини разуман закључак" да је, када је 20. новембра 1991. године увече у Негославцима од Мркшића чуо да је он дао наређење о повлачењу припадника ЈНА који су штитили заробљенике на "Овчари", Шљиванчанин знао да ће заробљеници бити лишени живота.

Према пресуди коју је прочитао судија Теодор Мерон, будући да је "знао за присуство припадника Територијалне одбране и паравојних формација, Шљиванчанин је морао увидјети да ће, ако не предузме кораке, помоћи у лишавању живота".

Жалбено вијеће сматра да је Шљиванчанин "могао да обавијести војну полицију да је наређење Мркшића противзаконито и могао је да покуша да увјери Мркшића да промијени наређење о повлачењу или затражи помоћ других надређених".

Вијеће је закључило да је Шљиванчанин "помогао и подржао убиства нечињењем".

Оптужница против такозване вуковарске тројке била је подигнута је у новембру 1995. године.

Трећеоптужени Мирослав Радић ослобођен је по свим тачкама оптужнице у септембру 2007. године, Мркшић се Трибуналу предао у мају 2002. године, а Шљиванчанина су српске власти ухапсиле у јуну 2003. године.

Осуђенима се у казну урачунава вријеме проведено у привору Трибунала, гдје ће остати док се не донесе одлука о томе у којој ће држави служити казне.

Изрицању пресуде Жалбеног вијећа присуствовали су Шљиванчанинова супруга и њихови син и ћерка.

Због драматичне реакције на гелерији суднице и у холу Трибунала, Шљиванчанинову супругу је из зграде извело обезбјеђење суда. Она је псовала и понављала да је Трибунал "хохштаплерски и да не може да буде крив неко ко није крив".



Оставите одговор