Можда ће некад и Јасеновац: Паскаљевић снима филм о бањичком логору

Редитељ Горан Паскаљевић почео је на Старом сајмишту снимање свог новог филма "Кад сване дан”, а екипу је посјетио и министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић. Паскаљевић већ седам дана снима филм, а данас је први дан снимања на мјесту злогласног логора „Јуденлагер Землин”, основаног 8. децембра 1941. године у коме је убијено […]

субота, новембар 12, 2011 / 08:48

Редитељ Горан Паскаљевић почео је на Старом сајмишту снимање свог новог филма "Кад сване дан”, а екипу је посјетио и министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић.

Паскаљевић већ седам дана снима филм, а данас је први дан снимања на мјесту злогласног логора „Јуденлагер Землин”, основаног 8. децембра 1941. године у коме је убијено више хиљада људи.

Министар Марковић је рекао да снимањем овог филма почиње подизање симболичног споменика на мјесту првог модерног сајма у Србији, отвореног 1937. године, који је неколико година касније претворен у логор смрти за Јевреје из Београда.

Он је скренуо пажњу да је Старо сајмиште већ деценијама девастиран простор, да није адекватно обиљежен и изразио наду да ће Паскаљевићев филм покренути низ акција којима би се остаци некадашњег логора учинили видљивим и било обиљежено оно што се на том мјесту дешавало.

Марковић је рекао да као и у новом Паскаљевићевом остварењу треба славити живот и наћи начин да се дође до „помирења између мртвих и живих”.

„Овим филмом показујемо да вредности попут антифашизма треба чувати и да морају бити јаче од сваке кризе, урбанистичких планова или жеља појединих да искористе земљиште на месту Старог сајмишта”, нагласио је минстар.

Марковић је додао и да је Министарство културе подржало снимање филма како би се он урадио на вријеме, а договорили су се са ауторима да филм током наредне године користе у низу едукативних програма поводом 70 година холокауста.

Паскаљевић је рекао да је „Кад сване дан” његов 16. играни филм и да заузима посебно мјесто у његовом опусу, а замислио га је као „филм-есеј”.

„Прича почива на личности професора музике (Миша Бранков) из малог војвођанског места који игром случаја открива да су његови прави родитељи Вајсови убијени у логору на Старом сајмишту и у 70. години схвата да је читав његов живот једна врста обмане”, испричао је Паскаљевић.

„Стало ми је да овим филмом скренемо пажњу на проблем нацизма који данас постаје све више актуелан. Неонацизам је све присутнији и у Србији, а млади који цртају кукасте крстове по Студентском парку и околним зградама нису свесни зла које представља нацизам”, истакао је редитељ.

Он је изразио наду да ће филм бити можда „камен темељац будућег меморијалног центра који би морао да буде изграђен као опомена да се историја не сме поновити”.

Књижевник Филип Давид, који је са Паскаљевићем радио на сценарију, нагласио је да им није циљ само да исправљају неправду, већ да направе филм умјетнички вриједан и испричају једну људску судбину.

Он се запитао како је могуће да Старо сајмиште није адекватно обележзено и нагласио да филм „долази у време покушаја да се мрачне стране историје овог тла измене”.



Оставите одговор