Многи можда то не знају, али ЕУ подржава један интегративни процес.

Приправио: Марко Шикуљак

Како један народ подијељен у двије државе може успоставити заједничке институције и односе, и направити основ живот у једној земљи. Или барем да се не примијети да су у питању двије државе.

Не говоримо о Србији и Републици Српској. Још мање о Црној Гори. Мада примјер Молдавије и Румуније може да буде солидан путоказ. За почетак, потребан је политичка воља са обе стране. Након што је проевропска коалиција (Алијанса за европске интеграције) у Молдавији на изборима 2009. преузела власт од Комунистичке партије Молдавије, и то новим обликом "плишане револуције", све је кренуло у знаку панрумунизма.

Уз благу помоћ финансијера из САД, Румунија је све присутнија у Молдавији, не само на нивоу медија и невладиних организација, него и у органима државне власти. Сем што су за годину дана у Молдавији отворена два румунска телевизијска канала – Публика ТВ и Журнал ТВ, са Букурештом је потписан споразум о ситној пограничној трговини и транспорту, отворена су два румунска конзулата (у Белцима и Кагули) и уклоњена бодљикава жица на граници дуж ријеке Прут.

Не смета нам што нас негирате

И поред ових знакова сарадње са Молдавске стране, Румунија не жели потписати Основни споразум и Споразум о граници са Молдавијом, чиме фактички не признаје суверенитет и независност ове земље. У Кишињеву, министар иностраних послова Румуније Теодор Баконски даје изјаве да не постоје ни молдавски језик ни молдавски народ, и први пут на званичном нивоу Молдавију назва „Бесарабијом", именом који је овај простор носио док је био у саставу Румуније.

Молдавцима то, изгледа, уопште не смета. Напротив, 1. децембра 2009. у овој земљи је први пут прослављен „Дан Румуније". Молдавија је омогућила Румунији слободан приступ националној бази података Државног регистра становништва. У цијелом цивилизованом свијету, то су заштићени лични подаци грађана, који се добијају на посебан захтјев.

Планирају се сарадње тајних служби и армија, потписују споразуми центраних банака чији садржај је још увијек непознат. Румунски премијер Басеску и молдавски предсједник Гимпу потписали су и Декларацију о стратешкој сарадњи у европским интеграцијама, чиме је Румунија постала молдавски адвокат кад је у питању процесу пријема ове земље у ЕУ.

Љубав до размјене фотеља

Наглас се, са обе стране, спомиње како је Молдавија у Другом свјетском рату поражена страна (иако је била у саставу СССР) и да се не признаје договор Рибентроп – Молотов, којим је Молдавија допала учешћа у Савезу совјетских република. Молдавци су одбили да оду на Параду побједе у москви, када су чули да Румунија није позвана, и сврстали се у поражени табор, показујући да се спољна политика обе земље усаглашава.

Љубав се даље шири, јер Румуни оснивају Агенцију за враћање румунског држављанства у Букурешту, са пет регионалних бироа, а процедура добијања румунског пасоша максимално је поједностављена. Већ га је добило 120.000, а око 600 хиљада молдавских грађана стоји у реду за добијање румунских пасоша. Владајућа коалиција је дозволила двојно држављанство у структурама власти, па многе министарске и посланичке, па чак и предсједничке фотеље у Молдавији данас заузимају држављани Румуније. А 15. марта у Кишињеву је одржан церемонијал отварања Парламентарног бироа румунског сенатора и потпредсједника комисије за спољну политику Виорела Бадја. Другим ријечима, у Молдавији су почели званично функционисати румунски органи државне власти!

Гимпу универзални функционер

Све је почело, како је споменуто, промјеном власти у Молдавији, али и ситуацијом да су три важне државне функције спаковане у лику Михаја Гимпуа, предводника унионистичког крила и лидера Либералне партије. Гимпу је истовремено предсједник парламента, предсједника и врховног команданта. Он је 24. јуна донио указ којим се 28. јуни проглашава „Даном совјетске окупације", чиме лично подрива темље на којима је настала држава коју предводи.

Као посљедица се јавља да између 15 и 30 одсто молдавског становништва (према подацима анкета, спроведених маја 2010. године) нема ништа против уједињења Молдавије са Румунијом.

Додуше, питање је да ли ће се то десити. На територији Републике Молдавије је лагано формира румунски протекторат са заједничким органима власти и управе, са бизнис-структурама и образовним институцијама. У таквој ситуацији те двије земље фактички постати конфедерација, а формално могу остати двије румунске државе, које заједно у европској заједници народа (ЕУ) могу имати два гласа.

Гдје је онда проблем

Није Молдавија само румунска/молдавска, нити Власт у Кишињеву контролише читаву територију земље. Придњестровље (на молдавском/румунском Транснистрија) је територија, издужена попут Чилеа, на лијевој страни Дњестра, у којој је већинско становништво словенског поријекла. Ова територија није припадала некадашној Бесарабији, већ је Молдавији придружена по Стаљиновом диктату. Рецепт који је примјењивао и у Грузији (подијеливши Осетију на Сјеверну и Јужну) примијенио је и у овом случају.

На територији Придњестровља које је прво било у саставу русије, па Украјине, створена је после Првог свјетског рата аутономна молдавска република. То је очитовало намјеру да се на њу прилијепи и Молдавија која је припадала Румунији. Трансфер учињен у Другом свејтском рату, када се Румунија морала одрећи ове територије, јер је изгубила заштиту Француске, покорене од стране Њемачке. Подјелом Придњестровља један дио је остао у Украјини, а други је учествовао у формирању совјетске Молдавије.

Стновници Придњестровља, већином словенско становништво није хтјело бити уз Молдавску већину, па су се у септембру 1990. прогласили самосталном Совјетском републиком. Развој догађаја, односно брзи распад СССР им није ишао на руку да њихова самосталност заживи у међународним институцијама. Остали су независни од званичног Кишињева који је добио међународно признање, док је Придњестровље остало непризнато од било које државе или међународне организације.

Кратак рат и дугогодишњи мат

У раздобљу 1991. – 1992. избио је кратак војни сукоб између Молдавије и придњестровских оружаних снага које су биле подупиране старом совјетском 14. дивизијом. Рат се завршио на мртвој тачки, јер молдавске снаге нису биле довољно јаке да освоје Придњестровље.

Молдавија је званично призната у совјетским границама, и Придњестровље је њен дио, али на њему има контролу колико им власти у Тирасполу дозволе. Рецимо, молдавска репрезентација игра своје утакмице у Тирасполу, јер тамошњи стадион једини испуњава стандарде УЕФА, а ФК Шериф из тог града представља Молдавију у такмишењима као шампион земље. Молдавија са друге стране не може да спријечи да се по Придњестровљу затворе све школе у којима се, по локалним стандардима, учи румунски. Овдје конано треба разјаснити разлику између румунског и молдавског језика, који је у признат у Придњестровљу и учи се у школама. За придњестровље, румунски је исто што и Молдавски, само се пише латиницом. Звучи познато нама из бивше Југославије?

Затворене "румунске" школе су поново отворене, али имају статус приватних школа, према томе не добијају никаква средства од придњестровске владе.

Неко је вријеме у Русији и Украјини био актуелан приједлог о признању Придњестровске Молдавске Републике, но Владе обе земље су то одлучно одбациле, будући да би то могло довести до губитка политичког утицаја који је Русија има у Молдавији и уједињења Молдавије и Румуније. Како више на власти нису молдавски комунисти, ситуација се окренула, па се и приближвањем Молдавије и Румуније Русија може јаче заложити за, како у Придњестровљу кажу, свој народ.

Са оне стране Дњестра

Молдавија и Румунија су договорима о сарадњи полиције, којим се предвиђа размјену искустава, организацију заједничких посјета школским установама, обуку молдавских официра у Школи румунске жандармерије. Истовремено су суштина плана и начини његове реализације остали строго повјерљиви.

Међутим, актуелне молдавске власти не намјеравају да се зауставе на томе. Молдавска јавност је 13. септембра сазнала је да Молдавска Република и Румунија припремају закључивање међудржавног Споразума о војној сарадњи. То подразумјева организовање заједничких маневара, размјену тајних информација из сфере планирања одбране, узајамно коришћење полигона итд.
Чланом 5 тог Споразума предвиђено је стварање мјешовите молдавско-румунске војне комисије на челу са министрима одбране, која ће пратити реализацију Споразума, а такође вршити размјену информација посредством амбасада. Тојест, формирају се заједнички органи власти Молдавије и Румуније под румунским руководством.

Још 23. јуна румнски премијер Трајан Басеску, оглашавајући у румунском парламенту Националну стратегију одбране, изјавио да руска армија у Придњестровљу угрожава националну безбједност Румуније. Румунија је чланица НАТО, па се не мора ићи далеко да се схвати ко је мета.