Млијека, јаја и кромпира производимо довољно за себе

Пољопривредна производња у Републици Српској задовољава домаће потребе у производњи млијека, живинског меса, конзумних кокошијих јаја, кромпира, купуса и шљива, речено је у Привредној комори Српске. Секретар Удружења пољопривреде, водопривреде, рибарства, прехрамбене и дуванске индустрије при Привредној комори Славко Стевановић рекао је да би, с обзиром на расположиве ресурсе, у кратком року могле бити задовољене […]

уторак, фебруар 4, 2014 / 14:03

Пољопривредна производња у Републици Српској задовољава домаће потребе у производњи млијека, живинског меса, конзумних кокошијих јаја, кромпира, купуса и шљива, речено је у Привредној комори Српске.

Секретар Удружења пољопривреде, водопривреде, рибарства, прехрамбене и дуванске индустрије при Привредној комори Славко Стевановић рекао је да би, с обзиром на расположиве ресурсе, у кратком року могле бити задовољене домаће потребе за пшеницом, кукурузом, рибом и појединим врстама воћа и поврћа.

„Годишње потребе Српске за пшеницом су око 220.000 тона, а производња у посљедњих пет година била је 142.000 тона, односно у 2007. години произведено је 166.000 тона, а у 2013. години 180.000 тона“, појаснио је Стевановић.

Код кукуруза је, тврди Стевановић, ситуација неповољнија, прије свега због неповољних агроклиматских услова у посљедњих неколико година.

„Због тога се потребе у посљедњих пет година подмирују око 60 одсто, мада има година када су потребе подмириване са око 80 одсто, уз исте сјетвене површине као што је просјек већ годинама“, нагласио је Стевановић.

Према његовим ријечима, ако се посматра стање на нивоу БиХ, ситуација је гора због знатно лошијег стања у Федерацији БиХ, гдје се потребе подмирују само код производње млијека.

Стевановић сматра да је за повећање производње у наредном периоду потребно повећати укупне сјетвене површине, односно број грла стоке.

„То је лако изводљиво јер се тренутно користи само 55 одсто расположивих ораничних површина. Оно што је неопходно јесте повећати и принос по јединици сјетвене површине, односно по једном грлу стоке“, навео је Стевановић.

Он је додао да је, уз мјере које требају предузимати произвођачи, један од најзначајнијих предуслова за повећање производње дугорочност са становишта државне подршке.

„Неопходно је и да на тржишту дјелују механизми ублажавања неминовних тржишних осцилација понуде и тражње, прије свега кроз робне резерве, али и дугорочним повезивањем пољопривредних произвођача и прехрамбене индустрије, у чему се неће гледати комерцијални ефекти само у једној години“, поручио је Стевановић.



Оставите одговор