Митровић: Увреда српских жртава рата

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да изрицање малих казни за Бошњаке у односу на Србе за иста кривична дјела ратног злочина пред судовима у БиХ представља увреду српских жртава рата.

Митровић је рекао да то у најбољем случају потврђује неправоснажна пресуда Кривичног вијећа Основног суда у Брчком, које је осудило Галиба Хаџића на јединствену затворску казну од три године, а Нијаза Хоџића на годину дана за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима.

Хаџић, којег је Тужилаштво теретило да је током рата у логорима на више локација у Горњем Рахићу код Брчког злостављао, мучио и нечовјечно поступао са цивилима и ратним заробљеницима српске националности, осуђен је по 13 тачака оптужнице док је по преостале четири тачке ослобођен.

Другооптужени Нијаз Хоџић осуђен је по свих пет тачака оптужнице за иста дјела ратног злочина над заробљеницима српске националности, али му је суд као олакшавајућу околност уважио старију животну доб, слабо материјално стање, те то што је отац двоје дјеце.

Предсједавајући Кривичног вијећа Нијазија Калембер уважио је све то као олакшавајуће околности и за Галиба Хаџића, а као најизразитију олакшавајућу околност навео је то што је Хаџић у вријеме извршења кривичних дјела био полицијски инспектор, што је судија оцијенио као изузетно стресан посао. Зато им је изрекао казне које су испод законског минимума.

Хаџић је био припадник инспектор крим-полиције СЈБ Брчко, а Хоџић војни полицајац при ХВО, који је у то вријеме обављао и послове осигурања логора – сабирних центара.

Коментаришући наводе предсједника Суда БиХ Медџиде Кресо у документу упућеном делегацији Европске комисије у БиХ да је забрињавајући пад квалитета оптужница које Суд БиХ прима од Тужилаштва БиХ, Митровић сматра да је то лицемјерно, јер Суд и Тужилаштво БиХ дужи низ година заједнички опструишу процесуирање ратних злочина почињених над Србима у БиХ.

Митровић је закључио да овакав поступак судова у БиХ показује да се у БиХ не проводи Стратегија о просесуирању ратних злочина у БиХ, која је усвојена у децембру 2008. године.