Мишковић, Додик и Фахро: Од Ослобођења до Стандарда

Пословна експанзија Делта холдинга очекује се у Републици Српској, гдjе заузима значајно мjесто у пословном свијету – говорио је Додик. На прослави 20 година постојања Делте, која је организована у Београду у фебруару 2011, међу гостима је био и предсједник Републике Српске Милорад Додик који је еуфорично изјавио да ће највећи српски бизнисмен Мирослав Мишковић […]

петак, децембар 21, 2012 / 05:48

Пословна експанзија Делта холдинга очекује се у Републици Српској, гдjе заузима значајно мjесто у пословном свијету – говорио је Додик.

На прослави 20 година постојања Делте, која је организована у Београду у фебруару 2011, међу гостима је био и предсједник Републике Српске Милорад Додик који је еуфорично изјавио да ће највећи српски бизнисмен Мирослав Мишковић у наредном периоду уложити неколико милиона евра у привреду РС.

И да су врата Владе РС отворена за све планове Мишковићеве компаније. Тада су већ биле познате сумње у двије приватизације у којима је учествовао Мишковић – ради се о куповини Српског Ослобођења и Робне куће Боска у Бањалуци.

Боска је приватизована од стране Мишковића, али новцем из буџета РС. Наиме, 2008. оглашена је продаја 58 одсто акција ове робне куће коју купује конзорцијум Делта-Зекстра, чији су власници Мишковић и Драган Ђурић, за три милиона евра. У исто вријеме извршена је и куповина Српског Ослобођења / Дарте, што наводи на помисао да је све било унапријед планирано.

Услиједио је штрајк радника који мјесецима нису примали плате, јер новац за Боску никад није уплаћен. Делта-Зекстра је од Владе тражила продужење рока у два наврата, а онда се појављује Додик са рјешењем: Влада РС ће измирити 80 одсто плата запослених, отпремнине и дажбине, све у вриједности три милиона марака. Након преузимања Боске и отпуштања свих радника, долази до реконструкције овог објекта. Реконструкцију је платио Љубо Ћубић, власник Нискоградње, а новац је вратио тако што му је додијељен посао реконструкције и проширења аутопута од Бањалуке до Клашница.

Мишковић и Ђурић су Боску ставили под хипотеку и подигли дугорочне кредите од 5,3 милиона КМ, чиме су измирили дио обавеза из купопродајног уговора (које су морали да плате из свог капитала), а обавезе према радницима измирене су тако што су Мишковић и Ђурић подигли кредите у износу од 1,33 милиона КМ и 1,96 милиона КМ и позајмили Боски (!?) која је Делти вратила новац до октобра 2010, а дуг Зекстри враћа у ратама до 2013. године. Након тога Боска подиже и два кредита од два милиона марака за реновирање, али тим новцем извођачима радова није плаћено, већ је то, како је већ речено, урадио Ћубић.

У новембру 2012. Додик је рекао да је приликом куповине обвезница Боске од стране ИРБ-а примарно било рјешавање проблема овог предузећа: "Проблем је ријешен како је ријешен, али то не значи да Боска не треба да измирује своје обавезе и само позивам на њихово измиривање у складу са законом ". Но, новца нема.

У извјештају ревизора за 2007. наводи се да је фирма Дарта купила 65 одсто државног капитала у Српском Ослобођењу за 100 КМ (50 евра). Дарту затим купује Зекстра, након чега почиње вишемилионско задуживање и стављање имовине Српског Ослобођења под хипотеку. Даље се наводи да је Ослобођење узимало хипотекарне кредите од којих је највећи дио, као бескаматне позајмице, ишао већинском власнику. Ове фирме 2008. купује Мишковић, односно његова Делта ДМД.

Медији су писали да би ова превара можда и остала неоткривена да се запослени у Инвестиционо-развојној банци нису заинтересовали: Делта ДМД је кажњена са четири милиона КМ јер се фирма Дарта, коју су купили од Зекстре, задужила четири милиона КМ преко лимита који им је дозвољен уговором о приватизацији. Тада Делта подноси захтјев Влади РС да их ослободи плаћања вишемилионске казне и Влада им излази у сусрет и одобрава њен захтјев да их ослободи плаћања вишемилионске казне, иако су се неки чланови Савјета за приватизацију побунили, а радници завршили на улици.

У јуну 2007. Мирослав Мишковић са Фахрудином Радончићем, тадашњим власником Аваза, данашњим министром сигурности БиХ, у Сарајеву потписује уговор о оснивању компаније Президент некретнине која је регистрована у фебруару 2008. године. На адреси – Аваза. Званично, у судском регистру власници компаније били су: Делта Рил Естејт (Београд) 50 одсто, Венити Интернешнал Корпорејшн (Белизе) 25 и Аваз (Сарајево) 25 одсто.

Први заједнички пословни подухват Мишковића и Радончића био је куповина атрактивне локације у Тузли с циљем градње стамбено-пословног центра. У то вријеме Радончић добија кредит од Комерцијалне банке Београд под екстра повољним условима о којима су и српски привредници сањали. Тај кредит се повезује са президент, а у "посредовању" куповине тог земљишта "лобирали" су Насер Кељменди и Насер Орић.

Президент некретнине основане су са 2.000 КМ оснивачког улога, но убрзо преко Белизеа Авазу стиже уплата у износу од 9.360.000 КМ – прва рата за тржни центар, који је након разлаза партнера остао у власништву Аваза.

У септембру 2008. Делта рил естејт из Београда преузима некадашњи сарајевски гигант за производњу намјештаја – Стандард, и то већински дио (око 60 одсто акција) за неких десетак милиона марака. Двије године касније, 2010. откупљују још дионица Стандарда и повећавају свој удио на 88,9 одсто власништва. Мали акционари упутили су Кантоналном тужилаштву у Сарајеву пријаву у којој, између осталог, Мишковића терете за нестанак око 10 милиона евра и указују да су директори Стандарда на неку компанију на Кипру пребацили око шест милиона марака, иако о томе није постојала одлука органа друштва.

Након тога долази до подјеле Стандарда на два друштва и Олектар Импек Лимитед, фирма са Кипра, постаје већински власник Стандард Фурничр Фектори Сарајево, а Мишковићев ДРЕ остаје већински власник Стандард некретнина.

Тренутно Кантонално тужилаштво у Сарајеву провјерава приватизацију Стандарда.



0 КОМЕНТАРА

  1. Кад мешетари накупе паре, онда купе власт. Једино је Мишковић, купујуће оне на власти, остао без властите владајуће функције јер му је, ваљда, било довољно да влада милионима и гомила их уз помоћ оних на власти.

    Срећом у лажи и крађи, кратке су ноге – каже наш народ.

Оставите одговор