Милош Радовић: Кроз спорт треба градити личност

Милош Радовић, један од најперспективнијих промотера кик-бокса у Републици Српској за Фронтал прича о спортским успјесима, тренинзима, животу ван тренинга и борилишта… Од почетка свога постојања, Фронтал настоји да представи људе који су из Републике Српске а који остварују изузетне успјехе у својим областима. Један од њих је и Милош Радовић кик-боксер из Фоче. Милош […]

четвртак, април 16, 2015 / 16:40

Милош Радовић, један од најперспективнијих промотера кик-бокса у Републици Српској за Фронтал прича о спортским успјесима, тренинзима, животу ван тренинга и борилишта…

Од почетка свога постојања, Фронтал настоји да представи људе који су из Републике Српске а који остварују изузетне успјехе у својим областима. Један од њих је и Милош Радовић кик-боксер из Фоче.

Милош је рођен 1990. године у Сарајеву. Ратне 1993. године, Милошева породица је прешла у Фочу, гдје је наш саговорник завршио основну школу и гимназију а данас је апсолвент на Медицинском факултету. Поред тога, Милош је изузетан спортиста о чему понајбоље говоре многобројне медаље које је до сада освојио, а које су, како нам је рекао, резултат напорних тренинга у фочанском Кик-бокс клубу Игма али и великог залагања тренера Игора Марковића.

Овај разговор, Милош је искористио и да позове суграђане али и све људе који су у могућности да у суботу 18. априла дођу у фочански спортски храм на Првенство БиХ у кик-боксу и да подрже њега и његове саборце.

Милоше, чули смо да се успјешно такмичиш и да постижеш одличне резултате. Када си почео да се бавиш овим спортом? Да ли је кик-бокс био твој први избор?

Спортом се бавим од своје шесте године када сам се уписао на карате. Брзо послије каратеа, опробао сам се у фудбалу а затим и у одбојци. Кик бокс ми је увијек звучао привлачно али нажалост нисам имао прилику да тренирам раније. Када је у Фочи 2013. године основан кик-бокс клуб одмах сам се учланио.

Како се спремаш за мечеве и како су организовани тренизи? Какви су услови у којима свакодневно вјежбаш?

Тренинзи су веома исцрпни али добар тренинг води ка добрим резултатима. Тренирам пет пута седмично по два тренинга дневно. Понедјељак и петак су дани за одмор али неријетко и тим данима одрадим пар вјежби и отрчим пар кругова. Ујутру практикујем трчање и стрит воркаут а увече кик-бокс. Услови у којима вјежбам су солидни ако се узме у обзир да у истој сали тренирају и два карате клуба али и да је паркет у поприлично лошем стању.

Истрајан и напоран рад донио је и бројне медаље. На које борилачке успјехе си поносан?

Поред медаља са интернационалних и државних такмичења издвојио бих сребро са Свјетског купа у Мађарској прошле године, то ми је уједно и најзначајнија али и најдража освојена медаља пошто је пут до ње био изузетно напоран. На недавно одржаном првенству БиХ у фул контакту освојио сам сребрну медаљу а злато ми је измакло за „длаку“! Наравно, ту је и прво злато са државног првенства Републике Српске у Приједору које је одржано крајем прошлог мјесеца.

Одлазак на такмичења, нарочито она у иностранству, сигурно изискује велика новчана улагања. Да ли си један од спортиста који сами финасирају своја такмичења или пак постоје људи и установе које ти у том смислу помажу?

Прије свега желио бих да нагласим да смо ми клуб са најмањим примањима у нашем граду и да, с обзиром на ту чињеницу, ипак успијевамо пронаћи начин да, упркос финансијким ограничењима, отпутујемо на већину великих и значајних такмичења. Одласке на такмичења финансирамо дијелом од чланарина, а дијелом и од новчаних уплата наших суграђана који воле овај спорт и који нам на тај начин помажу да покажемо колико смо спремни.

Кик-бокс је спорт у коме се дешавају повреде. Да ли си до сада имао проблема у том смислу?

Хвала Богу нисам имао већих повреда до сада. Под тим „већих повреда“ подразумијевам ломове носа, вилице и екстремитета. Претежно су то биле повреде наткољенице пошто она највише „страда“, затим подливи, модрице и истегнућа лигамената и тетива. До сада сам имао много среће што се тиче повреда а надам се да ће их бити што мање и у предстојећем периоду.

Проглашен си за спортисту 2014. године у општини Фоча. Какав је осјећај када од средине у којој живиш и тренираш, добијеш такво признање?

Изузетно је велика част бити проглашен за спортисту године у граду који је увијек имао и има изузетно добре и квалитетне спортисте. То ми је јако битно признање али и знак да су моји суграђани и спортски савез наградили мој труд, рад и многа одрицања која су потребна за постизање добрих резултата.

У земљи је тешка ситуација, млади су махом незапослени и изложени различитим опасностима које вребају са стране, које је твоје мишљење о томе и шта би требало учинити да се млади склоне са улица? Шта би им, као успјешан спортиста, могао поручити?

Поручио бих свој дјеци као и свим младим људима да се почну бавити било каквим видом тренинга. Зависно од интересовања, не мора то баш бити кик бокс, нека то буде било који спорт па макар и рекреативно ако не аматерски или професионално. У данашње вријеме много је искушења која утичу на младе људе да „скрену“ са правог пута и постану жртве дроге и алкохола. Зато им савјетујем да кроз спорт изграђују своју личност и његују праве вриједности јер ће на тај начин бити најбољи амбасадори наше земље у свијету. У здравом тијелу здрав дух!

Какво је твоје мишљење о ситуацији у спорту у Републици Српској. Да ли су спортисти и спортска друштва препуштени сами себи, да ли се држава и овдје понаша као да постоје прече ствари и озбиљнији проблеми?

Ја схватам да је држава у тешкој економској ситуацији али сматрам да би ипак требали повести више рачуна о спорту. Свакако су потребна већа улагања у спорт јер је то сигуран пут да држава постане здравија и јача. Наша земља има изузетно срчане и добре спортисте што показује и чињеница да се од нас 12 са свјетског купа 7 вратило са медаљама. Надам се да ће се у скорије вријеме поправити ситуација и да ће спортисти у будућности бити цјењенији него што су данас.

Чиме се Милош Радовић бави када није на тренинзима и на борилишту?

Апсолвент сам на Медицинском факултету у Фочи, смјер здравствена њега. Тренутно спремам дипломски рад а по завршетку факултета вјероватно ћу уписати и мастер студије али о том-потом.

У Фочи ће ускоро бити одржано првенство Босне и Херцеговине у кик-боксу. Како теку припреме?

Државно првенство Босне и Херцеговине биће одржано у Фочи 18. априла и очекује се изузетно велики број бораца из цијеле земље. Државно првенство је престижно такмичење на коме ће само најбољи стећи право да се тачкмиче на Свјетском купу који ће се одржати крајем сљедећег мјесеца у Сегедину. Припреме теку одлично, тренирам пуном паром тако да сам сигуран да добри резултати ни овога пута неће изостати.

Овом приликом позивам све љубитеље спорта и кик бокса да дођу у што већем броју и да својим присуством подрже мене и моје другове. Ми ћемо се трудити да дамо све од себе и да покажемо колико вриједимо.

На крају бих желио да представим младу наду нашег клуба Стефана Стевановића који је освојио бронзану медаљу на Свјетском купу али и златну медаљу на државном првенству Републике Српске у категорији јуниора које је одржано у Приједору.



Оставите одговор