Миле Дмичић о имену језика исламизиране браће и тзв. Уставном суду БиХ

Савјетник предсједника Народне скупштине Републике Српске Миле Дмичић сматра да је језичко рјешење у Уставу Српске верификовано, легално и легитимно, а да се иницијативе и приједлози за оцјену уставности и законитости могу сматрати покушајима за унитаризацију и централизацију свега у БиХ, па и језика.

Дмичић, професор уставног права, изјавио је за "Глас Српске" да приједлози за оцјену уставности и законитости могу бити само тенденција за унитаризацију и централизацију, не само органа и институција и укупне власти на нивоу БиХ, већ и претварање језика у један униформан језик који би требало да буде за све исти, а у ствари би био директно кршење идентитета остала два државотворна народа.

Он је рекао да одлуку Уставног суда БиХ, који је одбацио захтјев за оцјену уставности прве реченице члана 7. став 1. Устава Републике Српске у дијелу који гласи "језик бошњачког народа", треба разумјети као одлуку којом се потврђује да је Уставом Републике Српске потпуно заснована норма да је уставно право конститутивног бошњачког народа да, као и сви други народи, језик којим говоре назову именом којим желе.

Говорећи за "Независне новине" о доношењу закона о Уставном суду БиХ, Дмичић је рекао да би се на тај начин уредила организација, надлежност, начин одлучивања и друга питања рада Уставног суда БиХ, чиме би се обезбиједило јемство процесне независности.

"Неискориштавање могућности да домаће судије замијене стране судије, БиХ и даље сврстава међу ријетке земље у чијем Уставном суду су укључене судије странци, што оживљава сумњу у њихову независност, непристрасност и онемогућава ослобађање ове земље континуираног учешћа и притиска међународне заједнице", истакао је Дмичић.

Он сматра да су стране судије израз старатељства, међународног контролисања и вршења највиших функција и доношења најважнијих одлука.

Коментаришући скидање Приједлога закона о Уставном суду БиХ и измјене Кривичног закона са дневног реда Дома народа БиХ, Дмичић је рекао да овакав однос Парламентарне скупштине БиХ показује да је ријеч о наставку обезвређивања напора за функционисање органа и институција, кршењу виталног интереса Српске, дерогирању дејтонских рјешења и о неизвјесности настојања да се нађу рјешења за реформу правосуђа у оквиру структуралног дијалога.

"Приједлог закона о Уставном суду БиХ припремио је најквалитетнији научни, стручни и политички тим. Уставни суд и сам је могао, у оквиру својих овлашћења, у веома кратком року извршити измјене својих правила о раду и тиме омогућити да свака одлука буде донесена уз услов да најмање један представник сваког конститутивног народа или из оба ентитета гласа за његово доношење, чиме би се онемогућило доношење одлука прегласавањем двојице страних судија из реда бошњачког народа и троје страних судија", појаснио је Дмичић.

Он је прецизирао да би се доношењем закона о Уставном суду БиХ уредила организација, недлежност, начин одлучивања и друга питања рада Уставног суда БиХ, чиме би се обезвриједило јемство процесне независности и самосталног вођења поступка и самоограничавање које би омогућило испољавање његове професионалне способности и савјесности уставних судија, као гаранција да се његовом надлежношћу неће угрозити било која од Уставом и законом успостављених функција.

Дмичић је нагласио да је сасвим случајно то што се Дан Републике обиљежава на дан када се према календару Српске православне цркве молитвено обиљежава Свети архиђакон Стефан и стога нема оправдања да се Српској укида Дан Републике.

Он је истакао да је у завршној фази припрема захтјева Народне скупштине Српске за преиспитивање одлуке Уставног суда.