Милан Благојевић

Милан Благојевић: Јесмо ли без кичме или Јелена Тривић стварно мисли то што каже?

Прича о раздруживању коју промовише власт у Републици Српској је бесмислена, у то немам нимало сумње. Међутим, данашњом својом изјавом проф. др Јелена Тривић износи своју бојазан да причом о томе "ризикујемо да нам одузму и овлашћења која тренутно имамо".

С обзиром на то, био би ред да, кад је већ то рекла, каже и КО ЋЕ ТО РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ОДУЗЕТИ ЊЕНА (И НАША) ДЕЈТОНСКА И УСТАВНА ОВЛАШЋЕЊА, КАО И ПО КОМ ПРАВНОМ ОСНОВУ?

Овако како је Тривићева изнијела своју бојазан, изгледа да она, која није нижеразредна политичарка, зна да постоји таква могућност па у том случају зна и ко су они који би нам одузели "и овлашћења која тренутно имамо", како је данас изјавила.

Стога би у најмању руку професорка Тривић требала нашој јавности да објасни да ли је то можда био само њен lapsus linguae. Или је пак стварно мислила то што је рекла?

У овом другом случају био би ред да каже нашој јавности ко је тај који ће Републици Српској одузети оно што су њене уставне надлежности и какав би у том случају био њен став и понашање према том насиљу над Уставом БиХ и Дејтонским споразумом у цјелини. Надам се да се у случају тог насиља које Тривићева најављује она не би помирила са тим.

Ако јој ово није била грешка у изражавању онда ме њена данашња изјава у наведеном дијелу подсјећа на дио из казивања Матије Бећковића из 2009. године када је, указујући на српске слабости и шта смо прихватили за само 10 година, од бомбардовања 1999. до тог његовог казивања 2009. године, рекао да смо прихватили: "да нам кичма више није потребна и да ћемо без кичме живети много боље".