Медведев: Кренућемо ПРОтив, спремни за рат

Предсједник Русије, Дмитриј Медведев се обратио грађанима земље поводом ситуације, која је настала у вези с ПРО системом земаља НАТО у Европи. Предсједник Медведев је објаснио да је амерички програм за противракетну одбрану у Европи већ започет и да Русија не може да не обраћа пажњу на ове процесе и да не реагује адекватно. Медведев […]

среда, новембар 23, 2011 / 18:31

Предсједник Русије, Дмитриј Медведев се обратио грађанима земље поводом ситуације, која је настала у вези с ПРО системом земаља НАТО у Европи.

Предсједник Медведев је објаснио да је амерички програм за противракетну одбрану у Европи већ започет и да Русија не може да не обраћа пажњу на ове процесе и да не реагује адекватно. Медведев је донио низ одлука које представљају одговор на изградњу ЕвроПРО.

"По мом налогу Министарство одбране Русије одмах ће увести у борбени састав радиолокациону станицу система за обавјештавање о ракетном нападу у граду Калињинграду. Друго. У оквиру стварања система Ваздушно-космичке одбране Русије у приоритетном поретку биће појачано покривање објеката стратешких нуклеарних снага. Као треће, стратешке балистичке ракете које улазе у наоружање Ракетне војске стратешке намјене и Ратне морнарице биће опремљене перспективним комплексима за савладавање ПРО и новим врло ефикасним борбеним блоковима. Четврто. Оружаним снагама сам дао задатак да припреме мјере које у случају потребе обезбјеђују уништење информационих и контролних средстава система ПРО. Наведене мјере су адекватне, ефикасне и не изискују велике трошкове".

О могућности заједничке изградње противракетне одбране у Европи Русија и НАТО су говорили прије годину дана. У новембру 2010. године, на самиту Русија-НАТО у Лисабону одлучено је да се рестартују односи између Москве и Алијансе. Међутим, за годину дана ученици на сусрету нису успјели да дођу до јединственог схватања како тачно треба да изгледа ЕвроПРО. Погледи Русије и САД на архитектуру противракетне безбједности у Европи су се показали као неспојиви. Русија инсистира на свом учествовању у систему противракетне одбране коју граде САД и НАТО и захтијева врло конкретне правне гаранције да овај систем неће бити усмјерен против ње. Међутим, Москва их не добија. Дмитриј Медведев је предложио нову концепцију сарадње и обезбјеђења безбједности у Европи.

"Прије годину дана на самиту Савета Русија-НАТО у Лисабону покренуо сам иницијативу за стварање у Европи заједничког система ПРО, који би се градио на принципу „сектора“. Не само то, били смо спремни за њену даљу модификацију – имајући у виду мишљење партнера из НАТО, али тако да се сачува главно: Европи нису потребне нове дионе линије, већ јединствени периметар безбједности с равноправним и правно основаним руским учешћем".

Руководства НАТО и САД убјеђује Москву да њихови планови нису усмјерени против Русије. Међутим, ствар остаје на ријечима. Истовремено реализације програма ЕвроПРО се све брже одвија у Русији најближим земљама-чланицама НАТО – Пољској, Румунији, Турској и Шпанији.

Администрација Бијеле куће припремила је етапни адаптивни приступ развоја ЕвроПРО. Засад ће Вашингтон системе лоцирати на бродове. Послије 2015. године базе ПРО ипак треба да се појаве у земљама источне Европе. У ближој перспективи је лоцирање сопствених елемената ПРО у близини руских граница и сусједној акваторији. Русија неће учествовати у програму, који за 6-8 годна може да ослаби руски потенцијал задржавања истакао је Медведев. У крајњем случају, Москва ће се одрећи мирне иницијативе и даљих корака у области разоружања и контроле наоружања.

Уколико наведене мјере не буду довољне Руска Федерација ће лоцирати на западу и југу земље савремене ударне системе и наоружање које обезбјеђује ударе ватреним оружјем по европским компонентама ПРО САД. Један од таквих корака представљаће развој ракетног комплекса „Искандер“ у Калињинградском специјалном рејону. Биће припремљене, а у случају потребе и реализоване и друге мјере за супротстављање европској компоненти америчке ПРО. У неповољном развоју ситуације Русија задржава право да се одрекне даљих корака у области разоружавања и контроле наоружања. Узимајући у обзир нераскидиву везу између статешког нападачког и одбрамбеног наоружања могу се појавити основе за иступање из Споразума о СНО. Ово је предвиђено заједничким уговором.

На посљедњем састанку лидера Русије и САД (12. новембра ове године у Хонолулуу на самиту АТЕС) Медведев и Обама су признали: нема напретка у преговорима страна о ПРО. Међутим, ниједна страна не намјерава да се одрекне преговора.

У својој изјави Медведев је поново истакао: "врата за наставак дијалога с САД и НАТО у вези с питањима ПРО, као и за практичну сарадњу у овој области остају отворена. Русија и САД имају времена да постигну међусобно разумијевање о ПРО у случају да буду узети у обзир интереси безбједности Русије".

Дмитриј Медведев је већ више пута истицао: Русија се може наћи пред избором – да ствара сопствену ПРО или да обнови трку у наоружању. Који смисао ће земље НАТО видјети у ријечима руског предсједника? Сад њима предстоји да одговоре.



0 КОМЕНТАРА

  1. http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/Svet/998400/Rusi
    Predlazem humanitarnu akciju da za ucesnike i clanove parade ponosa,NVO,radio slobodna Evropa,pokret demokratijskih inicijativa,visokog predstavnika,AFZ,merhameta,islamskog preporoda,pedofile,nekrofile,lazne sizofrenicare,redovne konzumente mkdonaldsa,drustva za zastitu persijskih macaka,ljubitelje muva,buva,zohara i ostalih stetocina i mnoge,mnoge druge skupi vazelina u vecim kolicinama..trebace im…B-)B-)B-)

    Nijesam siguran,kako da nazovemo akciju,(obavezno na svjetskom jeziku kurvi i makroa)ima li prijedloga?
    Mozda “soa“save our asses ili “prc“please “ride“ carefully B-)

  2. Симо П. Ороз, 28.11.2011. 08:50:26
    E Simo,Simo pa dje ce ti dusa…
    Ajde mi opet reci,kako, stvarno,kako ti vasi tzv.rojalisti zamisljaju one Albione kao nase saveznike?
    To sto je neki sugavi “otimac izgubljenog kovcega“(citaj velikoimperijalisticki diktator iz Westministera)kumovao Perkanu-el cigojnu je toliko dirnulo u srce nasu “plavu krv“ i one zlatoljube okolo njih,tako da se slicne bolestine ne mogu ni danas izlijeciti.
    Ono,slazem se sa svim generalno,nije svabo nasa nafaka i nek mu je Gavro sudio(pa makar i po Albionovom nagovoru) ali sta su nam oni donijeli osim osiromasenog uraniuma?
    Ja to ne prastam.Ni Slobo ‘ladni niti bilo kakav razvoj dogadjaja 90-tih,nije isprika za ubijanje i parcanje Serba.
    Ovi medjedi nas jos dosad nijesu makar otvoreno napadali.Prodavali jesu i kusurali se sa nama ali makar nemaju jos ruka okrvavljenih.
    Ogradi se makar malo onog naivnog manitog,zeljnog slave(obecane nedje u ‘olivudu) i razmisli…

  3. jahac, 28.11.2011. 09:37:45

    Не знам откуд ти убјеђење да ја имам нешто против Руса. Мени једино смета српско дупеувлачење њима. С правом смо се Шокцима ругали за Данке Дојчланд, а сада их ми у том занату претекошмо.

    “…nije svabo nasa nafaka i nek mu je Gavro sudio(pa makar i po Albionovom nagovoru)…“

    Као добар познавалац историје требао би да знаш да је Гаврило пресудио Фрањи због анексије, али би необразованом пуку требало објаснити како је дошло до анексионе кризе.

    Елем, у Берлину се цареви договорише да АУ окупира БиХ, али да она формално остане у саставу Турске. То би се данас звало Резолуција 1244. Мало прије анексије младотурци збацише султана због кукавичке политике и затражише да се по тадашњој Резолуцији 1244 турске трупе и цариници врате у Босну. То Власи и Турци у БиХ једва дочекаше, направише заједничке листе за скупштину у Цариграду и покушаше спровести изборе. Фрањо Јосип се наљути и прогласи анексију, одузимајући Турској суверенитет, што је и по тадашњем међународном праву било дискутабилно. Руси се к’о и данас мало побунише, а Срби то схватише као подршку и би шта би.

    Закључак је да је Гаврило убио цара јер је Аустрија отела БиХ од Турске.

    “Ovi medjedi nas jos dosad nijesu makar otvoreno napadali.Prodavali jesu i kusurali se sa nama ali makar nemaju jos ruka okrvavljenih.“

    Увријежено је мишљење да нас је Албион продао комунистима, али ја се са тим не слажем. Комунисти на челу са Совјетском Русијом су нас тражили у плијен и ови су пристали. То што су Енглези издали Дражу и приклонили се Титу није намјера него прилагођавање ситуацији. Они су стали на страну јачег. Да Руси нису помогли Броза, Дража би остао јачи и Черчил би остао уз Дражу. Ниси вањда очекивао да Запад зарати са Стаљином због нас.

    Закључак је следећи. Тито нам је нанио највеће зло, а за његов долазак на власт криви су Руси. Или Совјети, како ‘оћеш.
    А нама је највише крив Албион јер није усред завршне офанзиве напао Русе да спаси нас.

    Ајд здраво, завршавам.

  4. Симо П. Ороз, 28.11.2011. 12:19:56 [

    анексија је договорена 1876. на састанку у Бохемији иѕмеђу руског цара, његовог канцелара и аустроугарског престолонасљедника..Аустроугарска на те понуде није хтјела раније пристати (подјеле балкана) али је руски цар тражио од Бизмарка да изврши притисак у замјену за руску помоћ у случају рата са Француском. Услов је био независност Бугарске и Србије а Русија је обећала утицати на Србију у правцу смањења анти-аустроугарске кампање..

  5. Симо П. Ороз, 28.11.2011. 12:19:56
    Imao si par komentarcica u vezi Rusa ,ali,slazem se,ne treba biti iskljuciv.Niti se treba kome uvlaciti,nego trebamo biti dostojanstveni,kao sto smo uvijek bili(makar obican narod,koji je znao u proslosti relativno uspjesno razdvojiti dobro od zla).U principu,nije to neko ni umijece,nego jednostavno otkrijes to kad vidis malj iznad glave.
    No,da se vratimo aneksionoj krizi.Treba znati,prije svega na koji nacin su germanofili Obrenovici skinuti.
    U to vrijeme se Britanija jacanja Rusije upravo,koja je cerupala Tursku,koja je uveliko propadala.U poslednji tren im salju prvenstveno logisticku podrsku.
    Svu tu guzvu koristi Austrija i Berlinskim sporazumom su samo malo usporeni neki procesi.
    Naime svabe u Rusi su imali odredjene sporazume,koji Britima nijesu nimalo odgovarali,jer se na taj nacin najvecoj tada kolonijalnoj imperiji suzavao put ka bliskom istoku.Progutali su aneksiju Briti,koji su isli malo dugorocnije i njima je bilo prvenstveno u cilju zaustaviti Ruskog medjeda.Medjutim druga stvar im takodje nije odgovarala a to je saveznistvo Obrenovica sa Austrijom.
    Na sve nacine je trebalo razbiti jacanje Austrije koja je prijetila tada da preko Srbije potpuno zavlada Balkanom,sto bi opet otvorilo put Rusima da dokrajce Osmanlije i opet ne valja.Znaci,bilo je ili opa ili tropa.Ubrzano se radilo na provociranje sukoba.Prvo je trebalo skinuti Obrenovice,koji su smaknuti jednostavnim pucem.Alternativa su tada bili Karadjordjevici,kojima je tada gledano kroz prste prisajedinjenje juga u Balkanskim ratovima.
    Dalje znamo…
    Sto se tice Broza,smatram da je imao velike apetite,koji su nas kostali,medjutim ipak je bio dobar diplomata i strateg i znao je da na Balkanu samo bic vrijedi jer,Hrvati(pokatoliceni Serbi) za drugo ne znaju osim dodvoravanja Rimu i svabi,kao ni Serbi,koji su gubili kompas cesto puta,bjezeci od vlastitih interesa.
    Poislamljene nebih puno ni komentarisao…

Оставите одговор