Медведев и Путин: Два краља у Лукашенковом шпилу
Многи се у свјетској јавности питају "да ли ће икада доћи вријеме када ће Русија и Бјелорусија разбити фаму најбољих пријатеља". Пише: Стефан Драгичевић Вјероватно "уздрмани" Руси и "раздрмани" Бјелоруси размишљају у смјеру да је читав овај "шатл-политички" сукоб на релацији Медведев-Лукашенко проистекaо из небриге за економском сфером живота. Kако Руса, тако и Бјелоруса. Дакле, […]
Многи се у свјетској јавности питају "да ли ће икада доћи вријеме када ће Русија и Бјелорусија разбити фаму најбољих пријатеља".
Пише: Стефан Драгичевић
Вјероватно "уздрмани" Руси и "раздрмани" Бјелоруси размишљају у смјеру да је читав овај "шатл-политички" сукоб на релацији Медведев-Лукашенко проистекaо из небриге за економском сфером живота. Kако Руса, тако и Бјелоруса. Дакле, не сукоб два иста народа, него сукоб на предсједничком нивоу, који је попримио ознаке тоталне политичке подјеле и одвојености двије земље "које су словиле без јаке границе".
Предсједник Руске Федерације, Дмитриј Медведев, нимало није био благ у критикама, називајући гест и причу Лукашенка "хистеричном, антируском и политичким бешчашћем". Оно што је врло нејасна ствар у цијелој овој причи јесте "одкуд такав радикалан заокрет политике Лукашенка према званичној Москви"?
Пошто братска љубав?
Да ли је то одговор Лукашенка, зато што ће слиједеће године Минск плаћати 210 долара за 1.000 кубних метара гаса ? Да потсјетимо, Бјелорусија је имала различите врсте олакшица при куповини руског гаса, те га је тако она куповала без царинских баријера, али већ од идуће године плаћаће пуну цијену гаса, као и све остале државе које снабдјева Русија, односно њени предузетнички гиганти када је ријеч о руском гасу и плину.
Да је ово највећа тачка спорења и највећи разлог због кога долазе конфликти на релацији Минск-Москва, најбоље показује примјер овог љета. Тада су обје земље жељеле да пређу на заједничку валуту, када је настала основа спора због такси за транспорт и неплаћених дугова.
Вриједи подсјетити и на чињеницу да је руски "Гаспром" једини енергетски снабдјевач Бјелорусије и држи половину власништва бјелоруског "Белтранзгаз" и то довољно говори колико је сама Бјелорусија енергетски и економски зависна од Русије. С друге стране, самој Бјелорусији нимало не би одговарало да прекине проток плина и гаса до Европе, јер би то трајно пореметило односе са Русијом и трајно изоловало бјелоруску економију.
Друга опција која може да буде у игри јесте напор и притисак Америке и Запада на Минск, да одустане од тако "присних" односа са Московом. Зашто је то Америци у интересу ? Веома јасна ствар – да би имала одријешене руке за размијештање противракетне и ракетне елементе система "Стелт" у земљама источне и југоисточне Европе, које би могле да досегну до Москве.
Многе су претпоставке у оптицају, али је врло сумњиво само понашање Лукашенка, који је до јуче говорио "да му је Путин, Русија и руски народ најбољи пријатељ". Како то увијек бива у политици: "пријатеља нема" има "интереса“. Пријатељство се може претворити у непријатељство за један дан.
Лукашенко и темељне људске вриједности
Будући да је и сам Медведев споменуо да Лукашенку недостају "елементарне људске вриједности" поставља се питање "да ли сваки сукоб" мора да гаси Путин, или ни он више не жели нити може да утиче на њих двојицу ?
19. новембра су званични предсједнички избори у Бјелорусији, а по свим анализама и проведеним истраживањима убједљиви побједник је Лукашенко. Та анализа ни мало није ретроактивна, јер показује да народ подржава предсједника и његову политику, иако је он промјенио свој званични курс према Русији.
Међутим, Лукашенко није глуп и незналица у политичком животу. Временом се показује да он игра на веома мудру политичку карту. Наиме, он политичким манервисањем јавношћу показује да му је Медведев неприступачан и да му не одговара такав саговорник, али је самом Путину (садашњем премијеру Русије) послао честитку поводом његовог 58. рођендана, и то му се обратио овим ријечима:
"Увјерен сам да ће Ваше богато искуство и ауторитет руководиоца, и надаље доприносити учвршћивању партнерских односа у духу узајамног уважавања и плодне сарадње".
То све довољно показује личне сујете и сегрегацију два лика на двије државне функције. Да ли је циљ Лукашенка да посвађа два најважнија човјека Русије? Вријеме ће показати, а политичка карта на коју лично сумњам, јесте да Лукашенко жели да Путин види Медведева који уништава све добре односе између држава и да потпирује раздор. Како према Бјелорусији, тако и на трусном Кавказу, гдје се налазе двије једнострано признате државе Јужне Осетије и Абхазије, а с друге стране непријатељ Русије и руске политике, Грузија на челу са Михаелом Сакашвилијем.
Посљедње истраживање јавног мнења показује да руски народ и даље највеће повјерење даје Владимиру Путину што значи да он јесте важна политичка фигура, који може да смакне сваког политичког неистомишљеника, а поготову оне који се налазе на државним функцијама.
Медведев-подсјетник
Посљедње обраћање предсједника Медведева, који је упутио Лукашенку преко видео-блога било је, "Предсједник Лукашенко у својим изјавама излази далеко из оквира не само дипломатских правила, већ и елементарне људске пристојности. Узгред, ни то за мене није ништа ново.
Сјећам се како сам био запањен, када је на нашем првом билатералном сусрету, умјесто да се сконцентрише на руско-бијелоруску сарадњу, он веома подробро и искључиво у негативном маниру, узео да разматра моје предходнике на функцији предсједника Русије – Бориса Јељцина и Владимира Путина. Морао сам да подсјетим тада колегу да су предмет наших преговора сасвим друге теме".
Уколико званични предсједник Бјелорусије Александар Лукашенко не престане да даје изјаве против Москве највјероватније је да ће бити покушана његова смјена, као што је изгледало са Тимошенковом и Јушченком у Украјини на изборима, а на мјесто предсједника дошао проруски човијек Виктор Јанукович који заступа интересе Русије у тој држави.
Међутим, да је Лукашенко доста тврђи играч од Јушченка показује чињеница да он ужива велико повјерење народа, и да није толико окренут капитализму да би га уводио у сваки дио друштва. Веома мали број предузећа је приватизован у Бјелорусији и то све због огромне бирократије Бјелорусије која не дозвољава "уништење националне привреде".
"Баћка" како Лукашенка називају у Бјелорусији и Русији, вјероватно ће тежити и даље на сукобима са Медведевом како би о њему створио лошу слику… уз све то, по свему судећи, прикључиће му се и бивши градоначелник Москве, Јуриј Лушков, који је један од модератора постављања Медведева на чело Русије.
Политичка карта заснована на интересу свако пријатељство руши, а то је очигледно основно опредељење Александра Лукашенка у 21. вијеку.