Медведев долази у Београд, има ли га ко дочекати у Бањој Луци?

Јутрос је све почело као спекулација београдске штампе, а већ поподне се знао и датум – 20. октобар. Руски амбасадор у Србији, Александар Конузин, потврдио да је Медведев разговарао са Тадићем о посјети. Медведев је већ једном (почетком 2008.) посјетио Београд, али тада као потпредсједник руске владе и најозбиљнији кандидат на предсједничким изборима. Пише: Милан […]

четвртак, август 6, 2009 / 14:58

Јутрос је све почело као спекулација београдске штампе, а већ поподне се знао и датум – 20. октобар. Руски амбасадор у Србији, Александар Конузин, потврдио да је Медведев разговарао са Тадићем о посјети. Медведев је већ једном (почетком 2008.) посјетио Београд, али тада као потпредсједник руске владе и најозбиљнији кандидат на предсједничким изборима.

Пише: Милан Бурсаћ

"Русија придаје посебан значај предстојећој посjети руског предсjедника Дмитрија Медведева Србији, током које ће бити размотрена и политичка питања и ситуација на Балкану, у Европи и свијету", рекао је Конузин.

Он je у изјави новинарима у руској амбасади у Београду рекао да су се Медведев и предсjедник Србије Борис Тадић у јучерашњем телефонском разговору договорили да "посjета треба да буде нови заокрет у билатералним односима".

Конузин је навео да ће током посјете бити разговарано, прије свега, о питањима из економске сфере и сфере инвестиција и навео да ће бити размотрени пројекти који ће дефинисати будуће односе двије земље.

Управо ти односи су нешто што је одавно главна нелогичност на глобалнополитичкој позорници, те и Конузин у први план истиче економски аспект односа. Србија још увијек посједује какву-такву сувереност, али потези које повлачи уопште не дјелују тако. Американци су Србију прије десет година бомбардовали и војном силом јој отели Косово. Прошле године су то и озваничиле сопственим признањем самопроглашења независности из Приштине, те приморавањем још 62 чланице Уједињених нација да то учине.

Доминиканска република и Јордан су посљедње државе које су признале сувереност Приштине (чак и над њеним сјевером гдје је српска већина), а још 13 држава је најавило да ће то учинити; уз више него очигледан притисак САД и чланица НАТО савеза. Без озбира на то, Србија и даље вапи за добрим односима и лијепом ријечју из САД.

Наводећи да ће посјета Медведева, осим практичног, имати и "дубоки симболички значај", Конузин је рекао да ће руски предсједник боравити у Београду на дан када су совјетске и југословенске снаге ослободиле престоницу од фашистичких снага.

"Ми то сматрамо заједничким празником јер су у тим борбама учествовали и гинули борци наше две земље. Позивам Београђане и све грађане Србије да на тај дан, заједно са Русима, одају почаст палима који су дали своје животе, да бисмо и ви и ми били независни", додао је Конузин.

Ово говори да у Русији обзиљно и са много више укуса планирају датум на који ће се посјета одиграти, уз чињеницу да је посјета на много вишем нивоу него она уприличена из Вашингтона. Но, ова прва посјета потпредсједника једне више него непријатељске земље, без обзира што није могла понудити овакве паралеле (зна се ко је гинуо и за какву независност кад су САД у питању), остаће запамћена по далеко хвалоспјевнијим тоновима из београдске јавности. То се већ сада може видјети.

"У интересу Србије јесте да развија односе и са Русијом и са Америком, као и са свим земљама које играју значајну улогу у време светске економске кризе. Не би требало да то поремети наше односе са ЕУ", потрчао је одмах да изјави замјеник предсједника "Форума за међународне односе Европског покрета у Србији", извјесни Симеон Побулић.

Симптоматично и готово традиционално, јесте да исти прије свега наглашава економску димензију приче, док се у случају Бајденове посјете говорило о "охрабрењу" или чак "части" која је учињена Србији и српском народу. Наравно и медији се утркују ко ће такве "анализе" први пренијети. Мисаоне структуре и интелектуална елита у Србији, много су већа препрека вођењу реалне политике, него што су то објективне, и и даље доста неповољне глобалнополитичке околности.

Чак је и извођач салта мортале, без сумње највратоломнијег у новијој политичкој историји Србије, Ивица Дачић, навео како "посјета Медведева представља и прилику да се разговара и о заједничком унапређењу свих односа, који би побољшали економску сарадњу двије државе". Чињеница да је имао потребу напоменути како је Русија највећи спољнотрговински партнер Србије, указује на моћ прозападног, односно проамеричког лобија у јавном мнењу Београда, у којем Дачић вриједно ради на скидању своје ауре "Милошевићевог посилног".

Управо тај притисак, одно мрежа полуга које су у стању изазвати медијску хистерију и притисак на власти у Србији, оводе до тога да њен министар иностраних послова изјављује сљедеће:

"Наша стратешка опредељеност је чланство у ЕУ и од тога нећемо одустати, као што је то увек било, тако ће бити и у будућности. Русија је поуздан ослонац и искрен пријатељ Србије. Бићемо земља чланица ЕУ која ће моћи да се похвали најближим односима са Москвом", каже Јеремић, коме очигледно не смета што су 22 од 27 чланица ЕУ (81,5%) признале сувереност владе у Приштини и у таквом односу види неку перспективу.

У мају је у посјети Београду био потпредсједник САД Џозеф Бајден, а најављено је да би почетком 2010. у Србију могао да дође и предсједник Француске, Никола Саркози. Без сумње, значај Београда као дипломатско-туристичке дестинације ће све више расти, и она је најуспоредивија са позицијом Тбилисија, али из сасвим супротног правца.

Додуше, у Грузији је до насилне промјене режима такође довела Америка, али је дио њене територије суверене код УН такође војно запосјела и званично признала Русија. Податак да је уз Русију то урадила још само Никарагва, те притисак тог готово недодирљивог прозападног лобија у Србији, преслабо су оправдање за некад готово мазохистичке потезе Тадићеве администрације.

Његово понашање је логично и очекивано са становишта дугорочних интереса земље, таман колико би била сасвим природна вијест да је Сакашвили одлучио да прими руског подпредсједника, и изразио жељу да развија једнако добре односе са Русијом, САД и ЕУ.

У Републици Српској, свари су једнаке, ако не и горе од оних у Србији. Премијер Додик се прво залаже да српски припадници Оружаних снага БиХ не путују на војне вјежбе НАТО у Грузији, да би потом став руководства СНСД био да нам не треба референдум о уласку у тај исти НАТО.

Без обзира што најозбиљнија улагања и најпоузданију подршку у Савјету за проведбу мира даје управо Русија, не види се било каква конкретна намјера, да се РС спољнополитички ослони на ову полугу. На снази је нека анахрона и губитничка политика новонесврстаности, позната још из времена свемоћи високих представника. И по веома лошим резултатима за РС.

Амбасадор Конузин је већ данас разговарао и са руководиоцима града Београда о низу активности које главни град Србије, Амбасада Русије и српска држава имају намјеру да предузму, како би предстојећа посјета Медведева имала "највиши значај", додајући да ће посјета "бити веома садржајна и омогућити отварање нове етапе у развоју односа двије државе".

Потпуно је јасно да је врло лако могуће, да симболички посјете Медведева на 65. годишњицу ослобођења Београда од фашизма, остане само симболички.



Оставите одговор