Марко Шикуљак: Посла има, али нема плате

У новом тексту уредник магазина на Фронтал.РС говори о варљивости статистичких података у односу на стваран живот. Један наш посланик поставио је статус на свом профилу, у коме кроз податке са бироа рада констатује да се незапосленост смањује, а биће онда и да криза пролази. Лајкери и лајковци су му одмах коментарисали да су подаци […]

среда, мај 18, 2011 / 11:09

У новом тексту уредник магазина на Фронтал.РС говори о варљивости статистичких података у односу на стваран живот.

Један наш посланик поставио је статус на свом профилу, у коме кроз податке са бироа рада констатује да се незапосленост смањује, а биће онда и да криза пролази.

Лајкери и лајковци су му одмах коментарисали да су подаци фризирани, јер је на број одјављених највише отпадало оних који су одјављени са бироа из свих осталих разлога, сем запослења.

Логиком посланика фејбуклије, да би ријешили проблем незапослености, биро рада једноставно треба да растјера са списка све беспосличаре, и нема више незапослености.

Не знам ко озбиљан на бироу или кроз статистике проучава незапосленост и кризу. Ја кризу гледам по броју аутомобила који су истјерани поред пута за Београд, са наљепницом "На продају". Интересантна економска кретања се могу уочити на пијацама, гдје све већи број продаваца бјежи кад зачује карактеристичан звук мотороле. Почели под старе дане да продају на црно, не би ли се прехранили, па цвикају од полиције.

Интересантне су и тенденције у пољопривреди, јер је све већи број људи схватио предност домаћих производа, па су узорали баштице и дворишта, у намјери да барем за лук, мркву, парадајз и краставац не троше новац на пијаци.

А економски показатељи у фирмама вјероватно на папиру стоје добро, али у пракси све мањи број радника прима плату. Радници у Семберки из Јање, која производи сушено поврће које Подравка после осоли и продаје као вегету, пуну плату нису добили од како раде, већ се она пребија преко некаквих робних пакета. А и то су срећни да имају, јер је предузеће једва опстало након двоструког плављења. И они су у статистикама приказани као запослени.

И све више је оних запослених који завиде онима на бироу, јер бар могу овјерити здравствену књижицу и лијечити се јефтиније. Кад послодавци касне са уплатом доприноса, или не уплаћују ни плату, ви сте за мухураше у здравственом црна рупа. Чуо сам добру причу: Један је послодавац радницима објаснио да им не може плаћати плату, али да ће уплаћивати доприносе. И они су пристали на нови аранжман.

Упитао сам приповједача ове приче да ли ће им паре бити накнадно исплаћене, а ако неће, има ли рока до кад ће бити на таквом режиму. Овај шеретски коментарише: Можда их научи да не једу, као што је Циго научио свог коња, па се и не сјете тражити плату уопште.

Кад се из овог угла окрене и обрне, као шамарчина дође онај клип у коме господин, (нећу помињати име јер је он омиљена тема свих критичара), каже да овај народ мора научити да ради. Посла има у брању воћњака и винограда, али народ домаћи сједи по кафанама, а из Србије долазе берачи. Није ваљда да неко бјежи од доброг посла, или је лакше за плату преварити неког ко те не зна?

Додуше, не памтим ја само незгодне изјаве. Исти тај господин, партијски шеф посланика са почетка приче, некад је рекао једну добру: Не волим статистику ни кад говори у моју корист. После је добио изборе, и заволио статистику, којом нас убјеђује да живимо добро.

Данас је лако избацивати постотке раста производње у овоме и ономе. Јер се поређење прави са прошлом годином кад је све дотакло дно. Можда и политички врх схвати да ми живимо у времену садашњем, те да једемо храну, а не постотке.



0 КОМЕНТАРА

  1. Uzaludna je igra statističkim podacima kada je sve naopako nasađeno. Usuđujem se da prognoziram da će ukupno zaduženje rasti progresivno (i države i privrede i stanovništva) i da ćemo neminovno udariti glavom u zid. Tada će se pokazati sveukupna iracionalnost i nemoć politika, a tada će trebati zaista izuzetna energija za bilo kakav zaokret.

  2. Кад је стање у друштву очајно овако како је сад, никаква статистика не може вратити народу изгубљени оптимизам, таман да сад изјаве да је незапосленост 0,001%!?
    Чему онда то математичко навлачење јесте мање, јесте једнако…?? Кога нафатају са даном кашњења пријаве на биро рада, који се замисли памети, обавља сваког мјесеца тачно у тај и тај дан, још мало па и сат и минута, ако се ниси пријавио тад, шест мјесеци црвени картон, нема те на евиденцији незапослених!?
    Па то је најјадније што се икад могло смислити и прописати, чуј да држава неком брани да се евидентира као незапослени, зато што је каснио са пријављивањем, а ако је радио на црно то је посао инспекције и самим тим и њихово право на кажњавање, а не неког бироа рада!?

    Сви ови показатељи што их је Марко набројао су само огледало тешког финансијског стања друштва, могу још и додати да је довољно погледати тржне центре број затворених пословних простора, читав низ са наљепницама „издаје се“ посла нема, не раде више ни бутици, стр, све је то очајно лоше, а произвело је то стање у друштву, нема народ пара осим обавезних прехрамбених намирница и хигијенских препарата, нема те плате чији се добар дио може приуштити на нешто необавезно!

  3. Марко ми одаје утисак искреног и поштеног човјека. Зато радо читам његове колумне.

    Тачно је ово што је написао Рамштајн, да се број људи на бироу смањује зато што се многи не пријаве на вријеме на бироу за запошљавање, а власт користи статистику.

    Него, који то народни трибун шири пропаганду по интернету? „БДП“ посланик или онај други? Кад он мени предочи раст БДП-а, ја не морам читав дан ништа јести. Некако се лијепо осјећам, као хипнотисан.

    Занимљив је овај клип, посебно ао се зна да Херцеговци ни по годину дана нису били исплаћени за рад у виноградима (не знам да ли су уопште). Ако људи не пристају да по други пут буду преварени, онда их обиљеже као нераднике. А они што раде нераспоређени у високој згради, а немају ни опис радног мјеста, већ радно вријеме проводе на фејсбуку и покеру, они су „умрли“ радници, је л’!?

  4. Познати српски економиста, господин Бранко Драгаш на „Округлом столу Двери“:

    „Све се намерно обесмишљава и фалсификују се сви економски подаци.Рецимо, када погледате званичну верзију БДП, онда видимо да се он приказује да износи 31 милијарду евра,што је потпуна лаж.Па како је то могуће да је толики наш БДП? Хајде да применимо једну сељачку здраву логику, једну пиљарску математику за основце.Ако је стопа раста, када све званичне стопе привредног раста саберете од 2001. до 2010., била 44,8%, а 2001. смо имали 8,8 милијарди евра реалан БДП, онда је БДП нарастао реално на 13,1 милијарду евра, а не на лажних 31 милијарду евра.,како се приказује кроз текуће цене.То се види и када се упореди БДП у сталним ценама,јер добијамо реалан БДП од 13,1 милијарду евра.. Када знате овај реалан податак, онда се мења и читава економска слика.Све постаје другачије од званичне режимске пропаганде о успеху реформи…………………….

    Тврде како Србија није задужена,јер је задужена 39,6% БДП,што је мање од 40% БДП, те има простора за нова задуживања.Истина је потпуно обрнута.Погледајмо релну задуженост.Привреда је задужена 20 милијарди евра, грађани су задужени 5,1 милијарда и држава 12,5 милијарди евра. Колико је то? Укупна задуженост је 37,6 милијарди евра.Ту цифру нико не помиње. Посебно питање је – ко и како ће да врати тај дуг? А дугови се морају враћати. Када знамо ове реалне податке, онда је лако израчунати да је наша укупна задуженост 190% БДП. Ниска задуженост је до 40% БДП.Ми смо,дакле, презадужена држава која се налази пред банкротом.Режим то неће да призна. Стручна јавност о томе ћути.Ситуација је драматична.

    Ми се налазимо у огромном проблему.Што пре то грађани схвате,пре ћемо изаћи из проблема.Колико сада видим политичари и даље шире лажи и обмањују грађане.“

    Идентично је и у Републици Српској.x-(

Оставите одговор на jahac Одустани од одговора