Марко Шикуљак: Плаћене економске самоубице
Прича о повећању акциза стављена је у други план. Из кога ће је неко скрајнути, или ће поново искочити као чупавац из кутије.
Ако сте заборавили, ентитетски премијери усагласили су се о повећају намета на гориво, пиво и цигарете. Док би се неки сложили за последње двоје, акцизе на гориво су удариле на зид негодовања. После горива све поскупљује.
Више од лакоће којом се предлажу мјере које ће наићи на отпор јавности (попут предложеног, па одгођеног поскупљења струје) задивљује лакоћа којом се даје објашњење: То је препорука Европске банке за обнову и развој. ЕБРД даје кредит за неки пројекат, а онда као препоруке или услове наводи ствари које треба да се ураде. У овом случају, да се оптерети привреда.
Логика је потпуно суманута. Умјесто да привреда "гради" пут, да повећање економског обима наметне изградњу инфраструктуре као потребу, овде се очекује да ће иградња инфраструктуре развијати привреду. А изградња ће се плаћати тако што ћете привреду загушити новим наметом.
Све би то изгледало као теорија завјере, да не постоји човјек који је био у цијелој причи, из ње изашао и рекао: Био сам плаћени економски убица. Не постоји теорија, већ пракса завјере! Џон Перкинс је био успјешни економиста који је радио са моћним финансијским институцијама попут ММФ, Свјетске банке и других. Изашао је из цијеле приче и у књизи под називом Плаћени економски убица објаснио како стоје ствари.
Ту је објашњено како се ствара оно што се прозаично зове дужничко ропство. Финансијксе институције проналазе земље које имају значајна природна богатства, и наговарају их да покрећу велике пројекте, за које ће им дати кредите. Но углавном су то пројекти који не могу да покрену развој, не могу да упосле домаће становништво, већ траже ангажовање рада и знања из других земаља. Махом оних који дају кредите. Новац се прелива из лијевог у десни џеп, а све плаћа неразвијена земља, којој се пројекти не исплаћују у кратком року.
За земље које су предвиђене за економски одстрел праве се пројекти који лијепо звуче, али који су тешко оствариви или слабо исплативи. Некима које нису обезбиједиле ни струју за читаво становништво савјетује се да крену у производњу и развој рачунара и рачунарских програма! Другима да праве аутопутеве.
У остваривање оваквих планова не креће се без подобних домаћих елита, које ће радо бити посредници у спровођењу нових идеја, они ће их свом народу представити као привредни спас, наду у развој. Домаће богаташке породице једини су добитници, гледано у оквиру сиромашне земље, јер ће покупити дио кајмака. Највећи дио ипак иде страним пројектантима, а прави послови наступају како земља упада у проблеме. За рјешења се редовно бирају она наизглед лакша, пребацивање терета кризе на најшире слојеве, а на крају се редовно дође до приједлога да се страним корпорацијама дају послови са оним што је у тој земљи најисплативије. Уз малу надокнаду и причу о ефикаснијем приватном управљању.
У суштини, одлучујући је утицај домаће власти. Они отварају врата вирусу економске пропасти, који трује један по један дио земље. Неки врло радо преузму улогу економског самоубице, радујући се великој провизији, други су тек умишљени неспособњаковићи, који мисле да раде велике ствари, да само они знају како ће народу донијети напредак, јер једини знају бити посредници између домаће затуцаности и иностраних благодети.
Шта можете учинити
• Не падајте у искушење да враћате душевну равнотежу помоћу шопинга; боље џогирајте, медитирајте, читајте или нађите себи било какво друго занимање.
• Купујте свесно, само у оном случају, када вам је то заиста потребно, што намеравате купити; купујте оне производе, паковања, ингредијенте и методе производње који подржавају способност за живот и очување природе.
• Побринити се да колико можете дуже користите све ствари, које сами имате.
• Купујте у комисионим продавницама и продавницама за штедљиве, да би поново користили ствари, које још ваљају за употребу.
• Протестујте против споразума о „слободној“ трговини и против фабрика са израбљивачким системом,
• Пишите писма великим корпорацијама, таквим као Monsanto, De Beers, ExxonMobil, Adidas, Ford, General Electric, Coca-Cola и Wal-Mart, које експлоатишу раднике и наносе штету животној средини. Објасните им, зашто не желите купити њихову робу.
• Пишите писма захвалности таквим компанијама, као што су Home Depot, Kinko’s, Citicorp, Starbucks, Whole Foods итс., које сарађују са RAN, „Међународној амнестији“ и другим невладиним организацијама.
• Смањите потрошњу бензина и природног гаса.
• Замените аутомобил за економичнији са гледишта потрошње бензина, пређите на мању по димензијама кућу, смањите своју гардеробу – речју, смањите све материјалне потребе.
• Шаљите прилоге невладиним организацијама, радио станицама и осталим групама, који теже праведним циљевима.
• Посветите своје време и енергију раду у тим организацијама.
• Подржавајте домаће предузетнике.
• У продавницама изражавајте своје жеље, да они купују више робе код локалних произвођача и добављача.
• Купујте на домаћим пољопривредним пијацама, код домаћих фармера.
• Пијте воду из водовода (ако је потребно, натерајте вашу водоводну компанију да побољша квалитет воде), али само не купујте воду у флашама.
• Дајте свој глас паметним људима у школским одборима, у органима локалне самоуправе, у комитетима и комисијама, за праведне одлуке и законе, за поштене политичаре.
• Кандидујте се за изборне дужности.
• Приморајте оне који користе ваш новац, – банке пензионе фондове, узајамне фондове, финансијске компаније да инвестирају у социјално и еколошки одговорна предузећа.
• Наступајте јавно на форумима.
• Позовите да се у вашим најближим школама одржи беседа са ученицима на вашу омиљену теми (о пчеларству, шивењу, тенису – па о било чему). Користите своје разговоре са омладином, да је покренете и пробудите из сна, натерате да поставља питања.
• Позовите околину да осуди „спољне ефекте“, реалне вредности таквих ствари, као што је загађење животне средине, лоши, тешки или опасни услови рада, дозвољене пореске олакшице корпорацијама, државно субвенционисање ових или оних видова делатности, који помажу корпорацијама да напуне џепове, као и остали еколошки, социјални и политички фактори, који се морају узети у обзир у трошковима корпорација и самим тим – у ценама њихових роба и услуга (о томе смо говорили у поглављу 54). Убедите своје саговорнике, корпорацијама не плаћају необрачунате трошкове, ми самим тим пљачкамо будућа поколења.
Борите се за „опорезивање“ спољних фактора, то јест за више цене гаса, одевних предмета, струје – само макар нека та разлика иде на исправљање социјалног и еколошког зла, учињеног у процесу производње одговарајућих роба и производа.
Предложите да се организују семинари у локалним библиотекама, у књижарама, у клубу или у цркви.
Допуните сами овај списак, а затим са њим упознајте све своје познанике.
Све ствари набројане на списку на овај или онај начин делују на корпоративне и политичке лидере. Човечанство можемо ослободити сталних притисака тих империја, само уклонивши његов седми знак, и управо – лишивши власти самог императора, то јест корпоратократију. Морамо трансформисати корпорације, ти инструменти контроле, концентрисани су у рукама корпоратократије, – само на тај начин ћемо успети да створимо контуре оног света, који желимо оставити у наследство нашој деци. Имамо право, морамо тражити од корпорација да постану достојне свесних грађана, заврше са империјским методама и почну најзад радити у духу закона демократије.
Нека ваша акција, то што имате новац и то што дајете свој глас, – носи снажну поруку, да људи, којима је поверена власт и који су позвани да управљају организацијама, морају се посветити стварају стабилног, способног за живот света без ратова и насиља.
Често ми постављају следећа питања: „Шта, значи, тражите да више платим за мајицу коју носим? Не идете у продавнице Wal-Mart? Куповати тамо, где синдикати терају компаније да одређују више цене?“ Даље следе јадиковке: „Али ја радим из све снаге, имам децу. Не могу себи дозволити да се толико жртвујем“.
На то обично одговарам: „Не тражим од вас да жртвујете будућност ваше деце. Просто се уверите, да су производи које бирате, произвеле социјално одговорне компаније, које се брижљиво односе према животној средини. Wal-Mart не задовољава те критеријуме, барем не све. Добро, боље имајте мање мајица, можете носити дуже оне које имате. Сетите се, да понекад и ви преплаћујете за оне производе који су произведени у израбљивачким фабрикама. Роба Nike није сувише јефтина. Урадите тако да би „добре“ компаније и продавнице знали, зашто бирате њихове производе. А „лоше“ нека знају, зашто не купујете код њих“.
То је последње, изузетно важно. Морамо свим снагама целом планетом ширити нове поруке. Нека они, на које утичу наши акције, сазнају разлоге наших поступака и осећања, које доживљавате. Процват корпоратократије је грађен на обмани и прећуткивању. Морамо разобличити њену лаж.
Сетите се убистава и корупције, и којим сам причао на претходним страницама. Зар вас те чињенице на терају да се најежите? Настављајући живети и куповати несвесно, доприносите да се сличне приче настављају, ви, једном речју, подржавате економске убице и „шакале“.
Као дечак, живећи у држави Њу Хемпшир, маштао сам да сам се родио 1700. године, да би учествовао и Рату за независност. Данас сам захвалан судбини, што живим у данашње време. Знам, да ми с вама данас улазимо у један од највећих подухвата, који се икада одвијао у нашој земљи, у једну од најузбудљивијих авантура у светској историји.
Желео сам да се посебно обратим онима, који имају више од 50 година. „Многи од вас више не треба дасе плаше отказа, – тврдим. – Ваша деца су порасла и напустила родитељско гнездо. Сада је прави час да се свету кажу моје речи. Исправите леђа, подигните главу. Постаните васпитач младих. Уздрмајте сале управе. Крените у акцију и уживајте.
А младом ћу рећи: „Неко од вас може доћи на посао у корпорацију и изнутра инспирисати промене. Друге ће рад у престижној компанији покварити; требају се борити споља – учествујући у делатности невладиних организација и других сличних организација. Ви и само ви одлучујете, шта је за вас најбоље. А најважније је да успете схватити, да успех није одређен димензијама ваше куће, престижом марке аутомобила или поседовањем сопствене јахте – он долази онда, када сте задовољни собом, тиме што правилно поступате“.
Позивам све да се прикључе активностима друштвених организација. Грађански покрети током све наше историје су имали кључни значај за нашу демократију – сетите се макар „Синова слободе“ за време Рата за независност. А сада су они потребни, као никада раније.
Спискови организација, чијем се раду можете прикључити, наведени су у прилозима А и Б. Можете наћи и друге, рецимо преко Интернета: тражењем по кључним речима, који одражавају ваша најјаче наде и снове. Изаберите, какве и које су по вашем укусу.
Узмите учешће у електронским кампањама, акцијама, демонстрацијама, приложите им десет долара или десет хиљада долара, добровољно учествујте у телефонским анкетама или просто замолите их да вас додају на њихову мејлинг листу – нека знају, да постојите, да делите њихове погледе и желите више сазнати о њиховом раду.
Имамо све ресурсе, који су потребни, да би свет учинили стабилним, способним за живот и мирним. Обезбеђивала нас је њихова корпоратократија. У овој књизи сам се дотакао свега онога што је данас извор нашег незадовољства, – образовног система, комуникација, саобраћајних и финансијских веза, природних и осталих ресурса, научних података и технолошких иновација.
Све то нам помаже да решимо проблеме света. Можемо радити тако, да у будућности деца не умиру од глади и болести, можемо свима обезбедити елементарну удобност, смањити јаз између богатства и сиромаштва, изборити се да корпорације плате правичан део заједницама, у којима раде. Али најважније је – и ви, и ја морамо устати, да би почели рачунати на нас.
Корпоратократија цвате не само на рачун прећуткивања, него и због наше пасивности. Она рачуна на то, да ћемо и даље живети у летаргији, прихватајући њихове рекламе као откровења, лакомислено куповати све редом и затварати очи на то што они уништавају планету. Томе мора доћи крај. Сваки од нас мора да се пробуди. Само акције допуштају нам гаранцију, да наша деце и унуци наслеђују свет, који неће раздирати мржња, патње, ратови, и тероризам.
Jedini problem ovog Džona Perkinsa za kojeg se punih usta u tekstu kaže da je bio uspješan ekonomista je da nikada i nigdje nije diplomirao ekonomiju. Kako neko ko uopšte nije ekonomista može biti uspješan ekonomista, to valjda zna samo autor ovog teksta. Stvarno je nezgodno kad se ekonomskih tema uhvate ljudi koji nikad nisu pročitali ni sadržaj osnova ekonomije, a kamoli nešto više.
Dobra strana ovog teksta je da malo razveselio fabrikanta.
Lijep pozdrav
Још је горе кад неко ко нема појма о економији буде министар за економске односе, а онда и предсједник владе. То је тек гадно!
Из поузданих извора сам добио неке информације да ускоро следи реконструкција владе-
председник владе остаје исти,
министар финансија и први потпредседник- Споменка,
министар економије Вишковић,
наука и технологија – Чађо,
министар омладине и спорта – Живко Радишић,
министарство правде – Ковач,
просвета – Кошарац
министарство бораца – Сувара..,
Ja opet ima ove informacije, medju nama rečeno, bigerova majka mi rekla nekidan kada smo evocirali derventske kamasutra noći…
PreSjednik vlade- 47
ministar finansija- Zlatnoruni
omladine i sporta – Omladinac sa pruge BrčkoBanovići- Bogdo,
ministar rada-nezaposleni sin
prosveta-Ajneseri
ministarstvo boraca-Ronhil
Marko (ni)je ekonomista? Ako jest eekonomista onda je prakse slabo vidio.
Naša se privreda godinama suočava sa deflacijom. Teška muka. Gori je po privredu procentni poen deflacije od 10 procentnih poena inflacije. Poskupljenje goriva će dovesti do dizanja opšteg nivoa cijena i naravno – privrednici će pokušati cijene svojih proizvoda podići više nego što će im cijena nafte opteretiti troškove. Neko će reći da sve to plaća narod iz svojih polupraznih džepova. Naravno – neko mora. Veći bi učinak po kućni budžet naših domaćinstava bilo zatvaranje 10% kladionica od ovog najavljenog rasta cijene goriva. Potroši naš narod bruku para tamo. Navučeno je pola muškog svijeta.
Nema osnova da naša cijena goriva bude najniža u regionu. Pažnju javnosti valja usmjeriti ka trošenju tih sredstava, radu nadzornih organa. Logičnije mi je napraviti NVO, po ugledu na one što prate izbore, da prate i vrše nadzor građevinskih radova na našim cestama.
Ovo o MMFu, EBRDu, SBu je popularno štivo i teorija zavjere. Bez posebnih argumenata.