Мало црња хроника: Македонски новинар убијао и писао о злочинима

Један од познатијих македонских новинара Владо Танески убијао је, а потом масакрирао старије жене. О својим злочинима писао је за Нову Македонију и Јутарњи лист.

Уредници ових дневних новина радо су објављивали његове текстове јер су обиловали детаљима које је на конференцијама за штампу "у интересу истраге" полиција обично скривала од новинара.

Припадници македонске полиције утврдили су да је Танески (рођен 1952. године у Кичеву) убио шездесетједногодишњу Живану Темелковску. Њено масакрирано тијело нађено је крајем маја 2008. на дивљој депонији крај локалног фудбалског стадиона. Друге двије његове жртве биле су шездесетпетогодишња Митра Сиљановска и седамдесетдеветогодишња Горица Павлески, чији су нестанци пријављени још 2003. године. Полиција је Танеског повезала и са убиством педесетшестогодишње Љубице Личовски чије је тијело пронађено средином фебруара 2008. на планинском пријевоју Стража поред пута Скопље – Охрид.

Ухапшен је 21. јуна 2008. године послије претреса његове куће и аутомобила.
Све убијене жене биле су из Кичева. Углавном су живјеле саме, а радни вијек провеле су као хигијеничарке у државним фирмама. Њихов профил био је сличан профилу мајке осумњиченог која је такође радила као чистачица. Полиција је још открила да је Танески био у лошим односима с мајком која није могла да му опрости одлуку да се посвети новинарству. Није јој се допала ни његова склоност ка писању стихова.

Танески је познавао своје жртве па му није било тешко да с њима ступи у контакт. Све жене убијене су на свиреп начин. Послије сексуалног иживљавања премлаћивао их је, а потом давио телефонским каблом. Њихова тијела у најлонским кесама остављао је на дивљим депонијама у близини Кичева.

Шокантно схватање новинарске професије: О детаљима истраге око убистава старијих жена слабог имовног стања и образовања Владо Танески је детаљно извјештавао за Јутарњи лист и Нову Македонију. Најближу родбину убијених жена често је посјећивао, тражећи фотографије ради илустрације својих текстова. При том их је увјеравао да полиција дилетантски води истрагу и да се убица налази у њиховом најближем окружењу.

У својим текстовима Танески је протурао тезу да су за убиства несрећних жена криви младићи Анте Ристевски и Игор Мирчевски, које је кичевски суд већ био осудио на доживотну робију за провалу, пљачку и убиство кичевског пензионера Радослава Божиновског. Поменуте младиће у посљедњем тексту, који је написао непосредно пред хапшење, оптужио је и за своја два посљедња злочина. Том приликом сметнуо је са ума да се они већ налазе на издржавању доживотне казне, па је самим тим и њихова умешаност у злочине била искључена. Та круцијална грешка довела је полицију до Танеског.

Самоубиство обавијено велом тајне: Послије хапшења, до тог тренутка кооперативни новинар престао је да сарађује са инспекторима. Бранио се ћутањем, адвоката није желио. Са супругом и синовима, који су га међу првима посјетили у истражном затвору, такође није хтио да разговара о разлозима хапшења.

Владо Танески је у тетовском истражном затвору три дана послије хапшења (24. јуна 2008) себи одузео живот. Пронашао га је један од цимера.

Ово самоубиство још је обавијено велом тајне и то је без увијања потврдио и директор скопског Института за судску медицину и криминалистику Алексеј Дума. Према мишљењу овог угледног македонског форензичара код лица која се одлуче на тај чин у посљедњем тренутку појави се жеља да се спасу од дављења. Думи је нејасно зашто је код Танеског тај инстинкт затајио. Чудно је такође зашто форензичарима није дат на анализу садржај кофе у којој се удавио Танески. И најповршнијим конзументима криминалистичких романа, филмова и ТВ серија познато је да доказни материјал иде заједно с тијелом.

Филм посвећен Танеском: У свом најновијем филму "Мајке" познати македонски редитељ Милчо Манчевски (на 39. Фесту овом филму додијељене су награде "Небојша Ђукелић" и у оквиру такмичарског програма "Европа ван Европе" награда дневног листа Политика "Еритроцит") детаљно је проговорио о случају Владе Танеског. У интервјуима које је давао поводом филма рекао је: "Прије три године македонска јавност, а вјерујем и она у региону, била је шокирана вијешћу о отмицама, силовањима и убиствима неколико старица чија су тијела проналажена на околној депонији. Брзопотезно, за само три дана, овај незапамћено монструозни случај отворен је и затворен. Ухапшен је кичевски новинар који је о тим убиствима извјештавао и који се у тетовском затвору одмах убио. Многа питања остала су, међутим, отворена, истина мислим да ни данас није позната. У међувремену погинуо је полицајац који је истраживао овај злочин. Мене није занимало да правим филм о истини, него о природи истине", рекао је Милчо Манчевски.