Македонија поново хапси владику СПЦ

Македонска полиција потврдила је да је данас ухапшен рашчињени владика Македонске православне цркве Јован Вранишковски кога у Македонији називају егзарх Српске Православне цркве и лидер Православне охридске архиепископије (ПОА). Православна охридска архиепископија је у писаном саопштењу достављеном новинарима навела да је владика Јован ухапшен при покушају да из Грчке уђе у Македонију. Према информацијама из […]

понедељак, децембар 12, 2011 / 18:25

Македонска полиција потврдила је да је данас ухапшен рашчињени владика Македонске православне цркве Јован Вранишковски кога у Македонији називају егзарх Српске Православне цркве и лидер Православне охридске архиепископије (ПОА).

Православна охридска архиепископија је у писаном саопштењу достављеном новинарима навела да је владика Јован ухапшен при покушају да из Грчке уђе у Македонију. Према информацијама из Православне охридске архиепископије, Вранишковски је превезен у скопски затвор "Идризово".

Македонска полиција прецизирала је да је Вранишковски ухапшен на основу међународне потјернице Интерпола, на захтјев македонског министарства унутрашњих послова, а на основу наредбе суда у Битољу из октобра 2010. године.

"Он је тражен због издржавања затворске казне од две и по године", рекао је на конференцији за новинаре портпарол МУП Иво Котевски. Вранишковски је, према ријечима Котевског, ушао је у Македонију са српском путном исправом и није пружао отпор при хапшењу.

"МУП ће провјерити валидност српског пасоша који је издат Вранишковском", изјавио је Котевски који је навео да се претпоставља да је то легална путна исправа.

Српска православна црква очекује да ће архиепископ охридски и митрополит скопски Јован, за три до пет дана бити пуштен како би се бранио са слободе. СПЦ очекује да ће му бити омогућен нови судски поступак у којем ће се он бранити са слободе.

"После лажних оптужби од стране расколничке организације у Македонији, архиепископ Јован је 2010. године био осуђен на затворску казну, али будући да се судски процес вршио у његовом одсуству, он има право да тражи понављање поступка", наводи се у саопштењу објављеном на сајту СПЦ.

Владика Јован је 16. новембра прошле године био ухапшен на бугарској граници по потјерници Интерпола из Македоније, управо ради издржавања затворске казне.

Суд у Бугарској га је, међутим, ослободио, уз образложење да је судска пресуда из Македоније резултат гоњења на вјерској основи, које владика већ девет година подноси, а не зато што је био крив по кривичном закону.

Македонско виђење

Вранишковски је у октобру 2009. био осуђен на двије и по године затвора, при чему је требало да врати око 250 хиљада евра. Велешки суд донио пресуду за случај у коме је Вранишковски од 2007. два пута ослобађан, али апелациони суд је два пута поништавао пресуде.

Вранишковски је Македонској православној цркви требао да плати одштету од 14.804.211 денара (око 267 хиљада евра), и ПИОМ 111.892 денари, али пресуда је донијета у одсуству јер је побјегао из земље.

Раније, Вранишковски је био 2,5 година у затвору, јер је осуђен због изазивања расне и вјерске мржње, раздора и нетрпељивости, али је пуштен након реакција СПЦ и државног врха Србија. Укупна затворска канза је била четири године.

Суд у Велесу је изрекао двогодишњ казну рашчињеном епископ Вранишковском због присвајања донације Трифуна Костовског у износу од 57 хиљада евра.

Македонска црква

Простор данашње охридске архиепископије 1920. улази у састав обновљене СПЦ. Македонска православна црква настаје 1967, одвајањем од СПЦ, али је ни једна аутокефална православна црква није признала, а због имена Македонска никако није била у комбинацији да је призна Васељенска патријаршија.

У београдској политици се наводи да је (неусвојени) устав МПЦ писао члан усташке младежи Антонио Јерков, писац устав тадашње Хрватске православне цркве, створене ос стране нацистичке НДХ. Као први Устав МПЦ узима се онај који је донијет 1958. године и који је писан у сарадњи са теолозима и представницима СПЦ, а који је касније допуњаван. Мада се расправљала могућност да пређе на новојулијански календар, за сада се од тога одустаје из страха од раскола.

Дугогодишњи договори између представника цркава резултирао је да се у Нишу 17. маја 2002. године постигне договор за превазилажење раскола. Постигнути договор је подразумевао да се призна најшира црквена аутономија епархијама у Републици Македонији, а да заузврат Охридска архиепископија задржи симбол и избор поглавара Цркве у Македонији који потврђује патријарх српски.

Предлог договора је прихватило пет од седам македонских епископа, али 28. маја кренула је кампања конференцијом за новинаре чланова Македонске православне цркве да је у Нишу потписан само радни документ и да нема обавезујући карактер.Једини који је након тога прихватио споразум је Јован Вранишковски, тада митрополит велески и повардарски.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор