Ма не мрзи, само се зеза

У четвртак 07.06.2012. на Театар фесту изведена је ауторска представа Оливера Фрљића "Мрзим истину!” у изведби одличне трупе глумаца Иве Висковић, Ракана Рухсаидата, Иване Рошчић и Филипа Крижана.

Пише Драган Тешановић

Камерна форма изведбе смјештене на Великој сцени гдје су публика и актери били у истој дневној соби, освијетљена стоним лампама, одиграна у фармеркама и мајицама а све што је стало на сцену у тих 60 минута је прекрасно. Бављење суштинском љепотом позоришног стварања уз играње формом, начином, емоцијом који су тек састојци изврсног алхемичарског споја који ова представа јесте а све уз уживање у самом стварању и приказивању умјетности донијели су људи чијих тих сат живота смо погледали.

Не чини се важно што су приказивали елементе неког живота , могли су и другог неког. Понеко се препознавао, ни то није важно јер препознати се можемо у било којем филму или представи. Није важно ни то што представа не личи на оне које смо свикли видјети. Ничим од тога се не тежи бити посебан или другачији осим , можда , слутећим повиком “Цар је го!” у властити огледалски одраз аутора и актера . било је заиста лијепо бити дио тог и таквог догађаја.

Дан раније одиграна је представа Ласице Бојане Мијовић, у режији Стевана Бодроже, а у изведби Црногорског народног позоришта из Подгорице, чије околности, а помало и карактери упућују на Чеховљеве „Сестре“ иако је ријеч о причи која говори о три генерације жена и универзалном мушкарцу. Ови ликови су помјеренијег морала, најправо трагични, потом комични и најкрајње иронични јунакиње. Али свеједно све је некако изгледа блиједо и незанимљиво .

У петак, 8. Јуна Народно позориште Сарајево изводи "Кад би ово био филм" Аутор: Алмир Имширевић у Режији : Едина Мустафића

oliver frljic teatar fest petar kocic narodno pozoriste republike srpske banja luka mrzim istinu iva viskovic lasice bojana mijovic