dysko
Љиљана Чекић: Што мачка коти, мишеве лови
Сјећам се да је почињао рат. Сјећам се и како сам спознала да је почело безвлашће. У улици у којој се налазио стари Дом ЈНА или Башта сљезове боје, свеједно, видјела сам аутомобил без регистарских таблица који се кретао једносмјерном улицом у недозвољеном правцу. То је био један од оних момената који вам говоре да […]
Сјећам се да је почињао рат. Сјећам се и како сам спознала да је почело безвлашће.
У улици у којој се налазио стари Дом ЈНА или Башта сљезове боје, свеједно, видјела сам аутомобил без регистарских таблица који се кретао једносмјерном улицом у недозвољеном правцу. То је био један од оних момената који вам говоре да нема закона, нема правила, да је све дозвољено. Додуше, како коме. Елем, други окидач који ми је објаснио да нема закона и нема казне било је једно стабло на Старој аутобуској станици: гране дрвета, које је припадалао градском зеленилу, биле су прениске да би могао да прође камион са шверцованом кафом. Власник кафе је изашао, извадио моторну пилу и одсјекао дрво. То можда не звучи тако страшно, али пробајте ви у држави која има икакве законе без дозволе посјећи дрво у сред шуме, а камоли у центру града.
Посјече тај човјек дрво, провезе камион шверцоване кафе, продаде је до задњег зрна, заради паре… Касније сам повремено имала прилику да чујем о пословним успјесима тог дрвосјече. Развијао је бизнис. Да ли је сјекао моје и ваше дрвеће, да ли је ломио багрење, не знам. Углавном, постао је познати бизнисмен, човјек кога знају сви. Богат, непристојно богат, неморално богат. Ваљда код нас ови придјеви и иду уз богатство.
Сезона је избора. Родили плакати, билборди, поштанска сандучад препуна смећа, грме пароле преко мегафона… Ништа ново. Ништа необично.
На цестама безброј билборда са којих нам се смијеше фотошопирана лица наших старих познаника. Ма, какви познаници? Ми њих толико гледамо и слушамо да нам дођу као род рођени. Као онај род који вас воли док има од вас користи. Знате тај род? Сви их имамо. То је онај род који кад процијени да од вас нема неке вајде заборави да постојите. Онај род који никад није доступан да вама помогне. Е, такав род. Бољег немате, па ћутите пред комшијама. Срамота вас. Имају и они исте такве, али вама се чини да њих њихови ипак боље пазе. Није него.
И међу гомилом тих наших рођака угледах једно ново лице. Младо. Младунче. Младунче онога са почетка приче. Младунче онога што је посјекао дрво на Старој станици због камиона шверцоване кафе. Смјешка се младунче. Весело. Нема појма како живи овај народ, али младунче би да влада. Брига њега. Платио тата кампању. Има се, може се.
Шта и како младунче може да помогне било коме? Можда сличном младунчету да објасни какав нови аутомобил треба да купи, гдје да оде на љетовање и у шопинг. Ево покушавам да измаштам како би младунче ушушкано гомилом пара могло да помогне овој сиротињи. Зна ли младунче да су биле полаве? Зна ли колика је реална инфлација? Зна ли колике су камате на кредите? Зна ли младунче како је живјети у кући под хипотеком? Зна ли младунче како изгледа када прокапа кров, кад ципеле пуштају воду, а друге немаш? Зна ли младунче колико се чека у реду пред амбулантом? Зна ли младунче како смрди Црквена? Зна ли младунче како је то борити се са жохарима? Зна ли младунче као изгледа празан фрижидер, хладна пећ? Зна ли младунче како изгледа када нема пара за лијекове? Зна ли младунче како је кад немаш зимску јакну? Зна ли младунче како је пјешачити километрима, јер немаш пара за аутобуску карту? Зна ли младунче како изгледа када те газда избаци, јер ниси платио кирију? Зна ли младунче како се ишчекује плата да би се отишло по фасунгу? Шта уопште може да зна?
Прочитам неки интервју са младунчетом. Прича што и други: младе снаге, будућност, промјене, бла, бла… Ништа. Ни узми, ни подај. Почнем да читам коментаре читалаца и не могу да вјерујем. Све их је написала иста особа!!! Објављивани су на порталу у размаку од пар минута. Ко ишта зна о писању, зна да се аутор лако препозна, нарочито ако читаоце сматра толиким будалама да се ни не труди да промијени стил. Значи, онај ко је писао коментаре и варалица је и безобразан. Ако повјерујемо да младунче није лично састављало текстове и хвалило само себе, онда је то радио неко кога је тата платио. Поносни родитељ није могао, јер његова писменост не добацује до овог, иначе просјечно писменог текста.
Младунче мора прво да схвати гдје живи, са чијих леђа кожу дере, чију крв пије и од чијег зноја се богати, па тек онда да крене да мијења свијет. Мада, мислим да младунче не жели ништа да мијења. Њему је овај савршен. Само му је пара мало. Младунче би хтјело још. Младунче би да сијече гране. И гледам рођаке, гледам младунче, па се сјетих како је Алекса писао давне 1910:
Сву муку твоју, напор црног роба,
Појешће силни при гозби и пиру…
А теби само, кô псу у синджиру…
Бациће мрве… О, срам и грдоба!…
И нико неће чути јад ни вапај-
Нити ће ганути бол пјану господу…
Сељаче, гољо, ти си прах на поду,
Тегли и вуци, и у јарму скапај!
Crna Ljiljana, toliko je „mladuncadi“ u ovoj nasoj drzavici, ne daj boze da ti se nakon ovog teksta nesto desi, ne bismo znali ko te je ubio..
Jelena Popovic
(ovo da neko ne pomisli da si sama sebi ostavila komentar)
http://kuruzovina.blogspot.com/2014/09/blog-post_38.html
Izvanredan tekst i autorka zaslužuje kompliment!
Cijenim da se autorka nije fokusirala na jednu osobu, nego da je nastrojala opisati svojevrsnu društvenu pojavu (kako to ističe Jelena038) i, shodno tome, dodao bih još jednu dimenziju pojave o kojoj govorimo. Kad ovu „mladunčad“ posmatramo kroz prizmu naše svakodnevice, naših patnji i nepravdi, onda je to upravo ovako kako i Ljiljana opisuje. No, pogledajmo „mladunčad“ u nešto širem kontekstu elitizma. Vidite, većina zapadnoevropskih aristokratskih porodica posljednjih vijekova pozicionirala se kao elita u različitim društvenim kategorijama: obrazovanje, umjetnost, ekonomija, politika… Međutim, ako krenemo kroz generacije tih nesporno elitističkih reprezenata svakako ćemo doći do nekog „rodonačelnika“, inače hajduka koji je u šumi preklao nekog bogatog trgovca i oteo mu kesu zlatnika. Potomci tog hajduka i ubojice, iliti njegova „mladunčad“ kasnije su nesporno predstavljali društvenu elitu, no, ostali su istovremeno i potomci ubojice. Nije slučajno zapadnoevropska elita nestala usljed incesta, neplodnosti, samoubistava i ino, a nije ni naš narod bez utemeljenja izmislio onu da „kazna stiže do devetog koljena“. Što se mene tiče nikom ne želim zlo, pa ni da zlo snađe biločije dijete/potomka, no, svako od nas je „krojač sopstvene sreće“, pa je očekivati da oni koji nastave putem tuđe nesreće, tuđe bijede, a prateći „stope“ svojih predaka (pa i na način da uživaju u blagodetima koje potiču od tuđe nesreće) dožive onu „oteto – prokleto“. Znate, biti siromašan ponekad je stvar opredjeljenja (eto Tesle kao primjera)….
Fonzo odgovara uobičajeno… 😀
Нема код Љиљане да није оштро и у сриду.
Разумијем дјецо да вас је пар хиљада од садашњих сто и више хиљада у партијама из разних разлога, од убјеђења,до интереса.
Не могу а да оне који имају 19, 20, па све до бар 30 година не питам зашто?
Колико вас се запослило у владу и на локалу после избора, сваки хиљадити, нека је сваки тристоти, да ли вриједи бити лоповски слуга и давати гласове партијама које вас неће запослити,партијама које су ваше родитеље оставиле без посла и одузеле им достојанство?
Политика квари душу младог човјека, ја сам ушао са овом хуманом причом у политику као остварен човјек и родитељ који има толику дјецу па ми се живот окренуо наопачке, нити напустати, нити частан човјек ту може остати и опстати.
Једно је бити млад и бунтован, тако треба, друго је бити најпрљавије искоришћен од оних који спремају своју дјецу да владају вама, као што они владају животима ваших родитеља.
Bravo , Ljiljana.Pozdrav iz Prijedora od čika prijedora.
Гледам неко вече једно луче, ћерку ратног тајкуна, како замуцкује нешто о Европи, будућности у виноградима, младима, образовању, блаблабла… испразно, површно и неозбиљно. Набацане фразетине. Ни форме ни садржаја.
А онда слушам и читам како нам требају баш такви млади људи јер нам је доста старих.
И тако…
Ljiljana je to lijepo sročila i ja imam puno razumijevanje za njene stavove. Izuzetno ih poštujem ali se sa njima nimalo ne slažem.
Mislim da Ljiljana ima pogrešna očekivanja od političara i politike. Mislim da kao narod imamo pogrešna očekivanja.
Politika nije zabava za sirotinju. To nije ni posao za moralne ljude. Očekivati da se politikom bave fini i pošteni ljudi – može samo neki idealista utopista.
Politika je posao u kome političar prodaje glasačima neki politički cilj a mi njemu dajemo povjerenje i novac da taj cilj realizuje.
Kako smrdi Crkvena? Zar neko ko živi na par metara od te Crkvene i koji svaki dan udiše taj njen smrad i kome se taj smrad uvukao u kosti – zna kako smrdi Crkvena? Zar taj neko može riješiti problem Crkvene? Ja bih radije taj problem povjerio nekome ko uči škole u Milanu i miriše na Dolče Gabanu.
Malu Jarićku ne poznajem. Nisam je nikad ni na TV vidio. Ali dopada mi se. Tata namlatio neke pare, ona otišla u Italiju, tamo učila neke škole. Možda joj je išlo dobro a možda i nije. Uglavnom borila se u tuđem svijetu. Daleko od svoje kuće, svoje sobe i svojih roditelja.
Napravila bilborde, poplaćala oglase, ima jasan politički stav i spremna je da se bori za njega. Umjesto što se smije sa bilborda po Banjaluci mogla se smijati plesačima, konobarima i maserima po plažama Barbadosa i Dominikanske Republike. Mogla je a nije. Vratila se ovde. Ja to cijenim. Nije ona budala, zna mala vrlo dobro koliko će mržnje nakupiti na sebe. Ali boli je Qrac. Grabi. Hoće svoj grad i svoju zemlju u EU.
Znate li vi ljudi da bez obzira ko pobjedi na izborima za predsjednika Srpske – naš predsjednik neće znati korektno izgovori niti jednu rečenicu na engleskom jeziku? Niti jednu rečenicu na italijanskom. Niti jednu rečenicu na ruskom, španskom, kineskom, arapskom, portugalskom, njemačkom. Sramota je to.
ex-1978, 27.09.2014. 09:20:58
Ex, starac, kad ti nadrobiš to ne bi ni pas s maslom pojeo 😀
to zašto smrdi Crkvena treba pitati graditelje „kružnog toka“ na Bulevaru… jer je kanalizacija davno bila rješena.. još prije nego je Ćnastavo ovaj novi svijet“… a bacanje smeća se lako riješi..
Odem ja na jubitju sa namjerom da vidim kampanju video spotovima i izjavama pred kamerama. Kont’o sam da je mala Jarićka odradila korekto i taj dio priče. Nije.
Umjesto moderne nasmijane evropljanke – youtube je zabilježio veselu klinku:
http://www.youtube.com/watch?v=yN3tLoqZefM
Simpatično… ali trebalo je pripremiti i korektnu video prezentaciju povodom kandidature i kampanje.
„Kakav otac, takav sin“
Vec sam napisao dobro poznato elementarno pravo : Djeca nisu kriva za grijehe svojih roditelja, ali izgleda da je to moderator izbrisao.
O doticnom g.Jaricu nisam i necu nista napisati jer se iskreno nadam da ce u njegovom i slicnim slucajevima tuzilastvo jednog dana raditi svoj posao.
Ono sto bih pozdravio je zajednicka aktivnost svih postenih ljudi da ne dozivimo :“ I poslije Baje – Baja“.
Zato uzmite roditelje i ako su zivi babe i djede za ruke i 12.10. zajedno glasajte …