Љиљана Чекић: Чему вакат, ономе и вријеме

Свака смрт од вијагре представља својеврсну забаву за чаршију. Када неко тако оконча животни и сексуални вијек, посматрачима смрти увијек заигра осмијех на лицу. Као да човјек није умро него се најбоље забавио. Чини се да паћеника нико и не жали. Можда ни породица. Њих је ваљда срамота.

Не рађају се сви са истим сексуалним потребама. Неко има мање, неко веће и годинама се оне сасвим природно смањују. Али, ту је проблем, јер би наш балкански брко хтио да има веће – ма шта веће! – огромне и непрекидне сексуалне моћи. Па не може буразеру, ако ти тата није био сексуални манијак, ако ти мама није била несташна, а ни сестре нису неке ватре, шта мислиш? Да ћеш ти да се изметнеш из фамилије? Не иде то тако. То ти је као са слухом. У породици музичара најчешће нема глувих. Па ако је један родитељ слухиста, а други није, онда је са дјецом шарено. Тако је и са еротиком. Како коме грах падне.

Сваки брко би да се секса, да око њега праши к’о Ферари на аутопуту, а да су му женски рођаци (мајка, тетке, сестре, кћерке) ‘ладне к’о фрижидери. Па не иде то тако. Ако ти је мама опако шврљала, има наде и за тебе. Ако није, жао ми је. Та математика не пролази.

Читам неки глупави текст у коме наводе зашто мушкарци имају проблем са потенцијом послије шездесете. Аутор текста наводи пушење, стрес, гојазност, алкохол као могуће узроке проблема. Само злочести новинар не написа да би оцвали швалери требало да погледају у личну карту. Ту је проблем. Имају стрес и младићи. Пију, пуше, дрогирају се. Па?

Има у том чланку и савјета како да се поправи то стање. Кажу: промијените начин живота, идите код психолога, купите таблете, вакуумска помагала. Ако ништа не помаже, онда операција. Кољи докторе. Кажу да у Србији 5 одсто мушкараца уграђује силиконске имплантате. Новинар најваљује револуционарне методе лијечења генима. Када им тако добро иде процес подмлађивања, што не усаврше једноставнији. Рецимо, лијечење ћелавости. Подмладиш се, коса ти нарасте а, ни вијагра ти не треба.

Новинар наводи да здрави појединци могу бити заинтересовани за секс у седамдесетим, осамдесетим и деведесетим годинама. Наравно да су заинтересовани. И бивши спортисти прате спортске догађаје, али их нико не позива да играју. Буде понека утакмица за ветеране, али никоме није много занимљива. Осим играчима, наравно.

Распамећене чичице очајне што их је напустио љубавни жар, несвјесне доби у којој су, не постављају себи питање зашто нису изабрани за олимпијску репрезентацију, али зато храбро вјерују у повратак своје сексуалне моћи. Мислим да неме велике разлике између вјероватноће да неко са 70 и кусур буде изабран да игра за репрезентацију, као и да буде жива ватра у кревету.

На лудилу које је захватило биједну нацију која је заборавила да се то некада звало забава за сиротињу фармацеутске куће зарађују читава богатства. Њима ова сексуална грозница иде на рука. Једна таблета „Потенцијал Форте“ кошта 15 марака. Онлајн поруџбина четири таблете вијагре „само“ 18 марака. Исто је и са цијалисом. Левитра, четри таблете – 26 марака. Боктемазо, треба увести порез на луксуз, па ђедовима читаву пензију отети. Има преко нета да се купи и биљна вијагра, али пишу портали да је неки човјек замало умро од тровања арсеником. Не липши магарче до зелене траве.

Кажу да дејство траје четири до пет сати. Па није чудо што чиче умиру. Да их неко натјера да трче пет сати гарантовано би цркли. Чему вакат ономе и вријеме, каже народ. А богами за пензионере није планирано трчање и већи физички напор. Доктори препоручују лагану шетња на свјежем ваздуху. Па ти види може ли лагану шетњу да одмијени четворосатни секс без опасних посљедица по живот и здравље. Од цијалиса, тзв. „викенд таблете“ гимнастика траје читав викенд, па ко издржи…

Да је човјек подједнако способан и физички активан у седамдесетим или осамдесетим, као у тридесетим и двадесетим, нико не би ишао у пензију. Која би то уштеда била за државу. Препарати попут „вијагре" и „цијалиса" делују само ако у крви мушкараца постоји нормална концентрација тестостерона . У противном, лијек не делује. Замисли која бламажа. Купиш препарат, а не прочиташ упутство, па не схватиш да код тебе не дјелује. Одеш на мегдан и закажеш. Није прочитано упутство. Ситна слова, а диоптрија повелика.
Једна апотекарка ми је испричала као изгледа куповина препарата који угашеној младости враћају лажну наду. Прво се чича ушуња у апотеку, к’о фол џентлменски пусти све друге да обаве своју куповину, а онда он, насамо са апотекарком, обави купопродајну трансакцију. Шчепавши чудотворне таблете излази из апотеке без сувишних питања и неформалне приче. Такве муштерије често оставе бакшиш, тачније, не чекају кусур. Је ли журба толика, не знам. Биће ипак да је срамота.

Чико, ако ти је баба остарила и није јој до ноћне гимнастике – зашто си ти повиленио? Какве тебе виле носају, па се шуњаш око апотека и јавних женских? Иди кући и хеклај кад већ не знаш ништа паметније. Држ се бабе и њене сукње. Она кратка за тебе је превисока. Не протежи се да је дохватиш, можда ти се леђа укоче.