Линта: Отворити српске конзулате у Книну и Глини

Предсједник Коалиције удружења избјеглица Миодраг Линта поздравља изјаву шефа хрватске дипломатије Весне Пусић да Србија што прије именује амбасадора у Хрватској и предлаже да се отворе и два српска конзулата у Книну и Глини. Линта предлаже Министарству спољних послова Србије да иницијативу за отварање ова два конзулата поднесе Хрватској, како би Срби са подручја Далмације, […]

недеља, септембар 28, 2014 / 14:10

Предсједник Коалиције удружења избјеглица Миодраг Линта поздравља изјаву шефа хрватске дипломатије Весне Пусић да Србија што прије именује амбасадора у Хрватској и предлаже да се отворе и два српска конзулата у Книну и Глини.

Линта предлаже Министарству спољних послова Србије да иницијативу за отварање ова два конзулата поднесе Хрватској, како би Срби са подручја Далмације, Лике, Кордуна и Баније могли лакше да рјешавају имовинске и бројне друге проблеме.

"Сматрамо да је иницијатива о повећаном конзуларном присуству Србије у Хрватској у складу са међународнм конвенцијама и да је Хрватска неће одбити", истакао је Линта у саопштењу.

Он је поздравио и изјаву Пусићеве да би било пожељно да се покрене рад мјешовитих комисија, те предлаже да се оснује српско-хрватска мјешовита комисија за спровођење Анекса Г Бечког споразума о сукцесији "Приватна својина и стечена права", којим се штите права оштећених грађана и правних лица која су имали на дан 31. децембар 1990. године.

Линта је подсјетио да између Србије и Хрватске постоји шест мјешовитих комисија и радних група – за ратне злочине, нестала лица, заштиту националних мањина, пензије, повратак културних добара и границе.

"Међутим, током ове године није одржан састанак ниједне од ових шест комисија, а комисија за заштиту националних мањина одржала је посљедњи састанак још прије три године, односно септембра 2011. године у Шиду", подсјећа Линта.

Он наводи да је југословенско-хрватска комисија, која је основана на основу Споразума о нормализацији односа између СР Југославије и Хрватске из августа 1996. године, одржала до почетка бомбардовања СР Југославије 1999. године 13 састанака, а након тога до данас ниједан.

"Задатак те комисије је да припреми нацрт Споразума о накнади штете за сву уништену, несталу и оштећену имовину", истиче Линта, који предлаже да се у што краћем року обнови рад ове комисије. /крај/вш/ск



Оставите одговор