Лакташи: Наука открила православну цркву из 13. вијека
У Шушњарима је пронађен је један од најстаријих картографских приказа терена, заједно са иницијалима Исуса Христа, који су писани грчким писмом. То директно упућује да је ова црква вјероватно поштовала Источни обред.
На локалитету Зидине у селу Шушњари, општина Лакташи, археолози Завичајног музеја Градишка Милан Ђурђевић и Бојан Вујиновић пронашли су 2010. године средњовјековну цркву са некрополом. Како би добили прецизније датовање, археолози су 2011. године вршили истраживања гробова у унутрашњости цркве узимајући кости за C14 анализу.
Том приликом истражена су три гроба. Двојни гроб у олтару, те гроб мушке индивидуе у средишту наоса и двојни гроб сјеверно од улаза. Сви скелети су орјентисани у правцу исток-запад са главом на западу и ногама на истоку, те рукама прекрштеним у предјелу карлице, што представља хришћански начин сахрањивања. Изузетак је чинио гроб сјеверно од улаза, орјентисан сјевер-југ, и тако постављен услијед недостатка простора.
На радиокарбонску анализу у Велику Британију, на Универзитет у Глазгову послата су три узорка, и то двојног гроба из олтара и кости мушке индивидуе из гроба сјеверно од улаза.
Двојни гроб у олтару престављао је гробницу мушкарца и жене. Код женског скелета пронађена је наушница од сребра са три јагоде, од којих једна јагода недостаје. Наушница је рађена у техници филиграна са двије дјелимично ажуриране шупље јагоде. Постоји могућност да су кости женске индивидуе пренешене са неке друге локације и овдје секундарно сахрањене, јер је скелет потпуно разбацан и не оставља утисак да је првобитно сахрањен у олтару.
Анализа костију у Британији потврдила старост
– На основу радиокарбонске анализе коштаних узорака, женска индвивидуа сахрањена је 1262. године, што нам говори да је и наушница највјероватније из тог периода. Мушка индивидуа на основу радиокарбонског узорка костију сахрањена је 1276. године. Треба водити рачуна да ове године нису апсолутни показатељи и да оне могу имати грешку до плус/минус 30година, рекао је Вујиновић.
Вујиновић додаје да је и мушка индивидуа из двојног гроба сјеверно од улаза у цркву сахрањена највјеоватније око 1270. године, али и за њу вриједе правила да постоји могућност грешке до 30 година.
Ови подаци несумњиво говоре да је средњовјековна црква са некрополом пронађена на локалитету Зидине у селу Шушњари, са сигурношћу постојала у периоду 13. вијека.
Међутим, знајући да је животни вијек у овом периоду био око педесетак година, постоји могућност да је ова црква била саграђена већ крајем 12. вијека, и егзистирала све до доласка Турака, односно до прве половине 16. вијека.
Јело се просо
Занимљиво је да је током ове анализе установљено да су пронађене индвивидуе користиле просо у својој исхрани у великим количинама.
– Просо је врста житарице која користила у исхрани током средњовјековног периода и на нашим просторима. Од ње се правила кашаста смјеса, а често се помиње да је у исхрани замењивала месо. Просо је била веома корисна житарица, јер се могла чувати у складиштима чак до двадесет година – објашњава Вујиновић.
————————–
Шта је Ц14 анализа?
Ово је метода утврђивања старости огранских узорака помоћу радиоактивног угљеника Ц14 (C14 – изведено од carbon/угљеник), примјењује се од средине 20. вијека, како у археологији, тако и у другим наукама.
Научник В.Ф. Либи открио је постанак Ц14 атома у атмосфери и примијенио их на одређивање старости узорака. За ово откриће је добио и Нобелову награду за хемију.
Метода је заснована на распадању радиоактивних атома Ц14 уграђених метаболизмом у животињско и биљно ткиво, заједно са два природна стабилна угљеникова изотопа Ц12 и Ц13. Језгро Ц14 је нестабилно и распада се према експоненцијалном закону радиоактивног распада, са временом полураспада од 5.730 година. Живи организам прехраном стално надокнађује распале Ц14 атоме, што послије смрти престаје, па се количина временом смањује.
Мјерењем преостале активности у узорку органског поријекла може се одредити вријеме које је протекло од смрти, односно може се утврдити старост узорка.
Aрхеолози су открили још једно манастириште код Градишке из 13.вијека.Свештенство је сахранивано источним обредом као и овде,а црква жели обновити тај манастир.Звао се Карановац,а срушили су га Турци.Очекујем дежурне пљуваче,да сад кажу да је то немогуће,да то није битно,……….
Serbinum, 20.02.2014. 18:56:52
Већ су ови дежурни свашта рекли. 🙂 Спомињала сам тај манастир. Шта још знате о њему?
Dezurni s one strane Vlasica a u ovom slucaju pogotovo s one strane Save ce vec “smisliti“ odgovorB-)
Sad samo mozemo cekati izjave tipa da su crkve bile izgradjene od strane pridoslica sa Oriona ali ne…nikako ne Srba.B-)
„Лакташи: Наука открила православну цркву из 13. вијека“
Zanimljiva tvrdnja – još da je naći dokaz.
evo me.. to da je na ovom prostoru bilo pravoslavnih crkvi ili kako gore pise oniuh „istocnog obreda“ nije nikakva novina.. o mnogima se pisalo a sjajnih prica mozete naci i u Glasnicima Zemaljskog muzeja BiH (mozete kupiti komplet digitalizovane brojeve).. meni je bila zanimljiva jedna o „grckoj“ kraljici koju su zvali jos i Crna kraljica.. spominjala se na vise lokacija – od podrucja oko gradiska, preko Novog i tog tamo dijela i Manjace (Zmijanja) do Drvara (gdje i danas imaju ostaci zvani „tvrdjava Crne kraljice“)..
elem, je li to ime Karanovac ima nesto zajednicko sa mjestom Karanovo iz Nove Zagore, Bugarska?
B-)
Све је ово некад била Србија,а биће и опет,ако Бог да!
anja banja luka, 20.02.2014. 23:00:13 [1
То манастириште је такође пронашао Погача(тако зовемо Ђурђевића),има ископан податак о неком попу из 1301.године.Колале су приче да су Турци направили Ферхадију од камена са тог манастира,међутим то су приче које нису доказане.Иначе Погача је открио још једну руину у Ламинцима,тамо сам као гимназијалац ишао на копање,чини ми се 1989.године.На том локалитету смо намјерно закопали лименку coca-cole,а кад смо ударили крампом по њој,и кад је звекнуло,Поги кад није умро:D.Поги је велики ентузијаста,који живи у никаквој земљи,гдје се за науку,културу,историју,археологију одувјег даје скоро ништа.Код Градишке,такође постоји и старо сојеничко насеље у Долини,и још много тога што се чува у Земаљском музеју у Сарајеву.И у архиву,који су вандали прије неки дан запалили.И код нас постоји музеј,али не знам да ли уопште ради.У околини има још много налазишта,јер је велика ријека,мамац за човјечанство,од постанка.Иначе,Лијевче поље је до доласка АУ монархије,била велика шума,чијом сјечом су и испливале многе ствари.Поздрав и мање политике.
Поздрав за научне прегаоце из музеја у Градишци. Свака част!
Serbinum, 21.02.2014. 15:06:23 [1050
poznata nam je ta prica samo sto je Anja tvrdila da je 100% istinita i da se odnosi na Karanovac kraj Banjaluke… eh,
to je ova „vijest“: http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/82252/Manastir-srusili-Ferhadiju-zid
zanimljiva prica: Rimljani gradili crkve za pravoslavno stanovnistvo…to je vijest.. nego, je li ima neka specijalizovana gradjevinska firma za rekonstrukcije i obnove tako, tih starih a novootkrivenih crkvi? to bas zahtjeva vjestinu i iskustvo…
aleks, 21.02.2014. 17:42:39 [1
Не алекс,бркаш.На осмом км од Бањалуке према Јајцу је мјесто Карановац,крај Врбаса,не знам одакле си,али то није то.Ово је на граници села Церовљани,Грбавци и Кијевци,ја сам ту био,баш на манастиришту,крај Лубине.Ту је био Карановац(име манастира),12 км од Градишке.Темељи постоје,на основу темеља иде градња,а стил су ти описали,источни,византијски.
Ево опет, по обичају, криви наводи. Ја сам говорила да се ради о легенди, нисам спомињала никакве проценте. О мјесту Карановац такође нисам говорила већ о манастиру са тим именом чију је локацију описао Serbinum.
Serbinum, 21.02.2014. 15:06:23
Хвала.