Лагумџијина глава за консолидацију СНСД

Црвени пленум засједао је пет и по часова у кафани "Калдера” у Лакташима.

Пише Слободан Васковић

На дневном реду, наводно, извлачење државе из блата и кризе у коју су је утрпали управо копредсједавајући мини политбироа Милорад Додик и Златко Лагумџија. “Мало морген”, рекао би њихов узор на шупљу причу око економије, социјале, интеграција и осталих ректалних изјава. Лагумџија је у Бањалуку пристигао са свитом, како би умолио Додика да га остави на функцији. Додик је, изгледа, био неумољив.

Лагумџији тако преостаје још неких педесетак часова да покуша зауставити потпуни крах сопствене политике, отпочете прије неколико мјесеци његовим захтјевом за смјеном министара из реда СДА (коалиционог партнера СДП-а) на свим нивоима – од кантоналних, преко ентитетског, па до државног. Његов захтјев за реконструкцијама завршио је потпуном деконструкцијом СДП-а, што у власти, што на изборима.

Састанку у бирцузу присуствовао је и Небојша Радмановић, неких сат времена, након чега је напустио поприште, што су многи протумачили као да је за њега прича готова. Протумачио је то тако и Додик, који није себи дозволио луксуз да изађе у сусрет Лагумџији. Дао му је једино прилику да цвили још четири и по часа, док није био матиран.

Твит по твит

Дјеловало је и да је Игор Радојичић у свађи са Додиком, јер уопште није био у “Калдери”. Шетао је Бањалуком са породицом.

“Не знам чему уопште цјелодневно састанчење са Лагумџијом кад је исти све развалио у задње двије године. И ко му још може вјеровати”, објавио је на свом твитер профилу Игор Радојичић, непосредно након састанка. Па још додао: ” Њему не треба масажа, он масира цијелу БХ сцену годинама”!

Радојичић је, очекивано показао гађење према Лагумџији, што баш и није типично за овог политичара. Међутим, такав његов потез показује сву дубину разлаза СНСД-а и СДП-а БиХ. Нема то везе са Сиријом и гласањем у УН, већ са вишегодишњим настојањима Лагумџије да Додикову странку избаци из Социјалистичке интернационале, у чему је на крају и успио.

Ако ћемо поштено, СНСД-у тамо није мјесто, али, Богами, није ни СДП-у БиХ, који нису ништа друго до федерални алтер его овдашњег кулака.

Оно што је неочекивано, јесте да је Радојичић показао и гађење према Додику, што уопште сједи са Лагумџијом. Очито је да им све овце још увијек нису на броју, а да су вукови далеко од ситости унутар странке. Нема дилеме да сукоба унутар СНСД-а има, и да није уопште мален, чим Радојичић шета и твитује како твитује.

Лагум по лагум

Лагумџија је заиста смијешан и жалостан политичар, чим је помислио да ће га Додик спасавати и крпити његов трули брод. И то у ситуацији када је и Додикова лађа тешко насукана и у њој цури на све стране.

Да је Додик прихватио Лагумџијине молбе тешко би понизио Радмановића, који се противио наступу Министра иностраних послова око Сирије, без одлуке Предсједништва БиХ по том питању. Још теже би понизио твитераша Радојичића, који избацивање из интернационале доживљава као лични пораз (ма шта о томе мислила Жељка Цвијановић). И што је најбитније, себе би довео под још тежи удар унутар странке, гдје га многи оптужују за изборни пораз.

Уз то, (сасвим реално) избацивање Лагумџије из Савјета министара за Додика значи мелем на тешку изборну рану и показује да јесте поражен, али да још није готов, (ма колико излазио у сусрет Радмановићу и Радојичићу). Управо због тога он и инсистира да му из Федерације сви долазе “на ноге”, од Драгана Човића, преко Сулејмана Тихића, па до несретног Лагумџије.

Из истих разлога је све вријеме ових преговора игнорисао СДС, који ни на који начин није учествовао у њима. Чак немају појма о чему се разговарало/преговарало. Толико о заједничком наступу.