Култура или политика: Српске фреске у Савјету европе

БРИСЕЛ – У Европском парламенту у Бриселу у уторак је отворена изложба фресака из српских средњевијековних манастира, за коју је званичник ЕП Виктор Боштинару рекао да би морала да измени и неке предрасуде о Србији. Боштинару је, отварајући изложбу, нагласио да "европски пројекат" не може бити цјеловит без укључења Западног Балкана, при чему Србија треба […]

среда, септембар 1, 2010 / 14:13

БРИСЕЛ – У Европском парламенту у Бриселу у уторак је отворена изложба фресака из српских средњевијековних манастира, за коју је званичник ЕП Виктор Боштинару рекао да би морала да измени и неке предрасуде о Србији.

Боштинару је, отварајући изложбу, нагласио да "европски пројекат" не може бити цјеловит без укључења Западног Балкана, при чему Србија треба да одигра у томе битну улогу.

Он је, у присуству српских и европских дипломата и званичника и посланика ЕП, подвукао да се Србији за улазак у чланство Европске уније не смију постављати додатни услови у односу на оне који су важили или важе за остале земље.

Српски министар културе Небојша Брадић је, представљајући копије фресака и орнаменте манастира између 12. и 15. вијека, нагласио да су то културна добра и баштина цијелог човјечанства, јер су многе фреске од Унеска проглашене за свјетску културну баштину, односно на списку су дјела у опасности.

Брадић је указао на то да је важно да се представљањем српске културе и баштине развeју извjесне предрасуде, чиме се Србија представља у правом свјетлу као земља која треба да буде уважена и која припада и која је припадала Европи у сваком смислу.

Потпредсједник делегације ЕУ за односе са југоисточном Европом Боштинару је нагласио да су Србија и Балкан имали јаку, драматичну улогу у историји, изразивши чврсту наду да ће изложене српске фреске, као ремек-дјела европске баштине, утицати на то да се отклоне и неке овјештале представе и предубеђења о Србији.

Боштинару је подсјетио на то да су захваљујући богатој култури у манастирима и улози Српске православне цркве Срби успјели да се одупру насртају Отоманске Турске, а да су, у новијој историји, дали допринос победи савезника у Другом свјетском рату.

У Европском парламенту су приказане копије фресака из Манасије, Милешеве, Градца, Студенице, Грачанице, Дечана, Раванице, Старог Нагоричаног, из цркве Богородице Љевишке и Пећке патријаршије.

Ова изложба српских фресака је претходно приказана и у Паризу, Клегенфурту (Целовцу), Љубљани и Стразбуру, гдје је тиме обиљежено и предсједавање Србије Савјету Европе.



Оставите одговор