Кругман: Не плачите због Кипра, плачите због себе

Кипарски банкарски слом открива да ни пет година од почетка свјетске финансијске кризе банкарски систем није реформиран, пише Нобеловац економиста Пол Кругман. Међународне пореске оазе исисавају новац из земаља које за њим хронично вапе, хране корупцију и спречавају проток капитала те продубљују финансијске кризе. Начин на који функционише порески рај описао је новинар Николас Шаксон […]

субота, март 23, 2013 / 20:53

Кипарски банкарски слом открива да ни пет година од почетка свјетске финансијске кризе банкарски систем није реформиран, пише Нобеловац економиста Пол Кругман.

Међународне пореске оазе исисавају новац из земаља које за њим хронично вапе, хране корупцију и спречавају проток капитала те продубљују финансијске кризе.

Начин на који функционише порески рај описао је новинар Николас Шаксон у фасцинантној и застрашујућој књизи "Острво с блгом", пише амерички економиста за дневник Њујорк тајмс.

Додаје да Шаксон није описао што се догађа када тај систем колабира, али да тај дио приче управо уживо пратимо с Кипра. Он пише да корпорације и богаташи на Кипру склањају свој новац пред пореским властима и регулаторима, укратко перу новац и наводи да је званично 37 посто депозита у кипарским банкама новац страних власника, али права бројка је много већа.

Криза на Кипру избила је због лоших улагања кипарских банака које су куповале дуг Грчке, презадужене чланице Европске уније те наравно изгубиле када је избила криза у Грчкој.

Он пише да је кипарска криза сложенија од исландске из два разлога. Кипар нема властиту валуту и зато зависи од одлука Брисела и Берлина. Други је разлог оклијевање кипарских елита да окончају до недавна уносну дјелатност прања новца.

Аутор држи да ће Кипар на крају прихватити неко рјешење слично исландском, али било би лоше ако би потрошио много новца и времена на половичне мјере којима проблем неће ријешити.

Закључује како је нечасно да пореска уточишта као што су Кипар, Кајманска острва и многа друга и даље неометано постоје и раде као и прије глобалне финансијске кризе. Сви су видјели какву су штету починили свету, а опет велики дио свјетских финансијских кругова заобилази прописе и благу регулативу уведену након кризе.

Готово сви на свијету муче се с буџетским дефицитом, а корпорације и богаташи и даље слободно свој новац склањају у пореске оазе како би избјегли да плаћају порезе које морају плаћати мали људи, пише Кругман.

"Због тога не плачите због Кипра; плачите због свих нас јер живимо у свијету у којем су вође одлучне не научити се памети након катастрофе", закључује он.



Оставите одговор