Кризу рјешавамо по старом рецепту: Након Ирака, нападамо Иран

Бил Клинтон, а поготово Џорџ Буш и Тони Блер, кризу и слабости економије својих земаља су рјешавали тако што би нападом на неку од постхладноратовски рањивих држава, убризгавали велике количине новца у војну индустрију, стварајући вјештачки дојам да привреда функционише. Изгледа да такав начин рјешавања криза, неће заобићи ни Иран. Приредила: Данијела ЏЕЛЕТОВИЋ Састанак групе […]

уторак, октобар 6, 2009 / 19:20

Бил Клинтон, а поготово Џорџ Буш и Тони Блер, кризу и слабости економије својих земаља су рјешавали тако што би нападом на неку од постхладноратовски рањивих држава, убризгавали велике количине новца у војну индустрију, стварајући вјештачки дојам да привреда функционише. Изгледа да такав начин рјешавања криза, неће заобићи ни Иран.

Приредила: Данијела ЏЕЛЕТОВИЋ

Састанак групе 20 индустријски развијених уземаља /Г20/ окупио је у америчком граду Питсбургу министре финансија, банкаре и политичке лидере свјетских сила да би се, тобоже, позабавили најозбиљнијим економским крахом капитализма за посљедње три генерације, а умјесто тога они су напали Иран – наводи канадска организација "Глобал рисрч".

Амерички, британски и француски империјализам су се удружили у бомбастичој пријетњи Ирану, заснованој на потпуно измишљеним оптужбама, без предлагања мјера да се ублаже патње стотине милиона радника који су изгубили посао, и без најаве нових програма за запошљавање или изградњу инфраструктуре.

Умјесто свега тога они су тражили да Савјет безбједности УН и чланице Г20 припреме нови нацрт санкција против Ирана, а хитни програми за рјешење економске кризе нису чак били ни на дневном реду.

Пријетимо ратом да затрпавамо медије

На театралној конференцији за штампу 25. септембра – на којој су били француски предсједник Никола Саркози, британски премијер Гордон Браун и њемачки канцелар Ангела Меркел – амерички предсједник Барак Обама изјавио је да Иран пријети стабилности и безбједности региона и свијета и да ће одбијање да се ту "изађе на чистац" – водити даљим сукобима.

Саркози и Браун осудили су Иран и експлицитно затражили оштрије санкције. Они су запријетили војним ударом, рекавши да су све опције на столу

Саркози и Браун осудили су Иран и експлицитно затражили оштрије санкције. Они су запријетили војним ударом, рекавши да су све опције на столу. Цијели овај сценарио показује да банкари, министри финансија и политичари, немају рјешења за кризу која пустоши свијет. Они су искористили самит да оправдају финансијску помоћ банкама и да дају слаба увјеравања о будућем економском опоравку.

Три трилиона долара, колико је дато банкама, представља највећу редистрибуцију националне имовине у људској историји. Неспособни да постигну договор о регулацији међунарондог банкарства, трговине или о било ком аспекту међународног финансијског капитала, који је изазвао хаос у цијелом свијету, империјалисти су стварали утисак јединства, износећи злослутне пријетње на рачун Ирана.

Сви корпоративни медији врло лојално су се томе придружили. Ниједан новинар није се усудио да постави питање у вези са пустошењем које врши капиталистички економски систем или о рјешењима која империјалисти нуде. Сви медији удружили су се у демонизацији Ирана. Имајући у виду такав јуриш ратне пропаганде, важно је подсјетити на неке чињенице.

Зашто су проблем само С.Кореја и Иран?

Иран у потпуности поштује све међународне споразуме, укључујући Споразум о неширењу нуклеарног наоружања и смјернице ИАЕА. Споразум о неширењу нуклеарног наоружања гарантује свим земљама право да развијају нуклеарну енергију у мирнодопске сврхе. Према извјештајима ИАЕА, у Ирану се врши процес обогаћивања уранијума мање од пет одсто.

На том нивоу чистоће, уранијум је користан за мирнодопско прикупљање електричне енегрије помоћу нуклеарне енегрије, али је далеко испод 90 одсто, колико је потребно за нуклеарно оружје. Иран не посједује постројења са таквим капацитетом. САД још имају хиљаде комада нуклеарног наоружања. То је једина земља која је употријебила нуклеарно наоружање и једина земља која стално пријети употребом тог истог оружја.

САД још имају хиљаде комада нуклеарног наоружања. То је једина земља која је употријебила нуклеарно наоружање и једина земља која стално пријети употребом тог истог оружја

САД су одбиле да се повинују споразуму о забрани тестирања нуклеарног оружја, а амерички Конгрес га никад није ратификовао. Израел посједује постројења за обогаћивање уранијума и процјењује се да посједује између 60 и 400 комада термонуклеарног наоружања.

Тренутно 13 земаља врши обогаћивање уранијума. Аргентина, Бразил, Јужноафричка Република и Аустралија најавиле су планове за обогаћивање уранијума, док 28 земаља посједују нуклеарне централе. Још 10 земаља планирају изградњу "нуклеарки, а навјећи број истих имају САД.

Па ипак, само се Ирану и Сјеверној Кореји пријети. Иран је у више наврата подржао стварање зоне без нуклеарног оружја на Блиском истоку и предложио концепт заједничке резолуције у Генералној скупштини УН. Техеран је већ понудио да управља постројење за обогаћивање уранијума у Натанцу уз учешће страних представника.

Тренутно 13 земаља врши обогаћивање уранијума. Аргентина, Бразил, Јужноафричка Република и Аустралија најавиле су планове за обогаћивање уранијума, док 28 земаља посједују нуклеарне централе

Иран се даље одрекао прерађивања плутонијума и пристао да одмах изврши одређене измјене у самом процесу обогаћивања уранијума. Понуда Ирана да свој програм обогаћивања уранијума да на увид страним приватним и јавним компанијама, услиједио је након приједлога експертске комисије ИАЕА.

Упркос свим овим споразумима, Вашингтон инсистира да Иран мора у потпуности да суспендује цјелокупан програм обогаћивања уранијума. ИАЕА је половином септембра издала саопштење у коме тврди да нема конкретан доказ да у Ирану постоји или је постојао програм нуклеарног наоружања.

Шеф ИАЕА Мохамед ел Барадеј рекао је да они нису видјели ниједан конкретан доказ да Техеран развија нукларно оружје. "Али због неког разлога већина људи говори да је ирански нуклеарни програм највећа пријетња свијету. Са више аспеката мислим да је пријетња надувана", рекао је Барадеј.

Зашто САД уводе санкције државама?

Вашингтон је извршио огроман притисак неколико пута да се уведу санкције путем Савјета безбједности УН. Те санкције су облик дављења – посебно брутално оружје које се примјењује против земаља у развоју. Санкције погоршавају социјалне тензије и поткопавају подршку влади стварањем економског хаоса.

Вртоглав раст неконтролисане инфлације, несташице, дуги редови купаца, прекид увоза основних производа и затварање тржишта имају стравичан утицај на секторе који се не могу бранити у било коме друштву. Валута постаје безвриједна, а индустрија је присиљена да престане са радом. Посљедњих пет деценија, са циљем изнуде уступака, САД су користиле различите облике санкција против најсиромашнијих земаља на планети. Њихова мета било је девет земаља Африке, шест у Азији, пет на Блиском истоку, три у Латинској Америци и три у Европи.

Под америчким притиском у августу 1990. године Савјет безбједности УН увео је потпуну блокаду Ирака. Резултат те блокаде била је смрт више од једног милиона дјеце млађе од пет година

Треба подсјетити да је под америчким притиском у августу 1990. године Савјет безбједности УН увео потпуну блокаду Ирака. Резултат те блокаде била је смрт више од једног милиона дјеце млађе од пет година због болести и разних несташица – од хране до лијекова.

У међувремену хајка на наводно тајно оружје за масовно уништење настављено је наредних 13 година. Администрација бившег америчког предсједника Џорџа Буша тврдила је да Ирак има тајни програм нуклеарног оружја и да представља непосредну пријетњу. Френетични медији извјештавали су да је Ирак близу производње нуклеарног оружја. Овај страх од оружја за масовно уништење постао је главно оправдање за америчку инвазију и окупацију Ирака.
Сви извјештаји ИАЕА, у којима се потврђивало да нема доказа о постојању таквог програма, били су игнорисани. Никада такво оружје није пронађено, али шест година након америчке окупације четвртина ирачке популације је или мртва, или инвалидна, или растјерана – као расељена лица и избјеглице.

Да ли је оправдање како "нису имали тачне обавјештајне податке", нешто што цивилизован свијет може прихватити као нормално?



Оставите одговор