Косовски сценарио у Македонији: Ни енциклопедију не могу издати

Прва македонска енциклопедија, по свему судећи, није "завршена књига". Осим припадника албанског корпуса у Македонији, реаговале су и амбасаде САД и Велике Британије, али и Бугари и Албанци. Политичка температура још више је повећана кад је главни уредник, Блаже Ристевски, након повлачења енцикопледије, изјавио да ће бити враћена у продају послије одређених корекција које се […]

уторак, септембар 29, 2009 / 18:58

Прва македонска енциклопедија, по свему судећи, није "завршена књига". Осим припадника албанског корпуса у Македонији, реаговале су и амбасаде САД и Велике Британије, али и Бугари и Албанци. Политичка температура још више је повећана кад је главни уредник, Блаже Ристевски, након повлачења енцикопледије, изјавио да ће бити враћена у продају послије одређених корекција које се односе на одреднице о македонским Албанцима

Приредио: Ванчо БОЈКОВ

Неколико одредница о Албанцима у "Македонској енцикопледији" – о њиховој далекој и блиској будућности – изазвало је лавину реаговања. "Енцикопледија" је само након недјељу дана од промовисања повучена из продаје, али, како је изјавио њен уредник Блаже Ристевски, само да би се извршиле одређене корекције које се односе на одреднице о македонским Албанцима.

За албанске политичаре повлачење ради корекција није довољно и траже да "Енциклопедија", коју је издала Македонска академија наука и умјетности (МАНУ), буде у потпуности повучена.

За њих је ова књига, која садржи 1.800 страна, "посљедица шовинистичког односа македонских академика, јер су припаднике њиховог народа описали као досељенике који су још у 16. вијеку почели насилно да насељавају македонске територије". Посебно их је увриједило што су их аутори назвали Шиптарима, без обзира што сами себе тако зову на свом језику.

За Албанце је ова књига, која садржи 1.800 страна, "посљедица шовинистичког односа македонских академика, јер су припаднике њиховог народа описали као досељенике који су још у 16. вијеку почели насилно да насељавају македонске територије"

Осим негативних реаговања албанских политичких партија, примједбе су имале и Велика Британија и САД, које су, посредством својих амбасада у Скопљу, демантовале македонске ауторе у дијелу у коме се наводи да су амерички и британски инструктори обучавали албанске побуњенике у вријеме конфликта 2001. године.

Потпуно повлачење "Енцикопледије" затражиле су и Бугарска и Албанија. Бугарски културни центар у Скопљу оспорава националну припадност неколицини познатих личности из блиске и даље историје Македоније – од цара Самуила, преко Гоце Делчева до браће Миладинов и Григора Прличева.

Бивши албански премијер Пандели Мајко изјавио је да "Албанци имају право да запале македонску заставу усред Скопља".

"Албанци су добили шамар, највећи након 2001. Предсједник и премијер Македоније треба званично да се извини Албанцима. Сматрам да је то само почетак, будући да енциклопедија не може бити књига у којој се праве грешке. То је немогуће", нагласио је Мајко.

Бивши посланик и лидер Националног демократског савеза Хисни Шакири изјавио је да ће на протестима пред зградом Владе ове седмице бити запаљена македонска државна застава.

Бивши посланик и лидер Националног демократског савеза Хисни Шакири изјавио је да ће на протестима пред зградом Владе ове седмице бити запаљена македонска државна застава

Национални демократски савез планира да организује протест испред зграде владе у Скопљу, на коме ће затражити да "Енциклопледија" МАНУ буде повучена из продаје и употребе.

Првом македонском енциклопедијом нису задовољни ни македонски новинари, прије свега телевизијски. Прикупљање података о телевизијама и телевизијским новинарима било је повјерено Борису Поп Ђорчеву, новинару који не спада у ред познатих или признатих у македонској журналистици. Скопска "Вечер" пише да је прикупљање података о новинарима у енцикопедији било површно и тенденциозно.

У дијелу "Енцикопедије" који се односи на медије пише да је важан фактор у македонском новинарству био лист "Актуел", за који скоро да нико није ни чуо. Не помињу се телевизије "Сител" и "А-1" које држе половину македонског тржишта, али ни телевизије "Канал 5" и "Телма".

У свом коментару у "Дневнику" Теута Арифи пише да је читава атмосфера у Македонији, формирана након изласка ове енциклопедије, "директни резултат лоше државне политике, вођене током посљедње три године, која је, у суштини, етноцентрична и далеко од европских циљева".

С тим у вези, Арифи истиче да ће, "уколико се покушава да се црква, академија и образовање претворе у вјерног слугу једне власти, резултати бити разочаравајући".

Аутори "Енциклопедије", упркос критикама, тврде да је њихово дјело засновано искључиво на историјским чињеницама, које су саставни дио македонске историје већ 55 година

Аутори "Енциклопедије", упркос критикама, тврде да је њихово дјело засновано искључиво на историјским чињеницама, које су саставни дио македонске историје већ 55 година.

Један од аутора – Ђорђе Малкоски изјавио је да неће дозволити да се дио његовог текста коригује, јер је заснован искључиво на историјским чињеницама.

"Неспорна је чињеница да су балисти за вријеме Другог свјетског рата насилно протјерали македонско становништво из западног дијела земље. То је лако провјерити – довољно је упоредити њихов број прије почетка рата и сада", нагласио је он.

Енцикопледија је изазвала нервозу и напетост у владајућој коалицји, коју чине ВМРО-ДПМНЕ и највећа политичка формација македонских Албанаца – Демократска унија за интеграцију (ДУИ).

Енцикопледија је изазвала нервозу и напетост у владајућој коалицји, коју чине ВМРО-ДПМНЕ и највећа политичка формација македонских Албанаца – Демократска унија за интеграцију (ДУИ)

Лидерска двојка – Никола Груевски и Али Ахмети – до сада се није састала лично да појасни неке чињенице у вези са пројектом, који је финансиран државним средствима, али су и један и други на себи својствен начин упутили поруке јавности.

Груевки је усмјерио прст ка "мрачним снагама које желе да нашкоде Македонији прије добијања позитивног извјештаја Европске комисије". У македонским медијима све више се протура информација да ће ова енциокпледија бити поменута у извјештају о напретку земље.

Ахмети одговорнима за овакву енцикопледију сматра "кругове људи који се нису реформисали и нису разумјели реалност – да Македонија припада свим својим грађанима: Македонцима, Албанцима и осталима".

У интервјуу за "Слободну Европу" Ахмети је затражио од предсједника Македоније Ђорђа Иванова и премијера Николе Груевског да се јавно дистанцирају од "Енциклопедије", сматрајући да ће се на тај начин превазићи узаврела афмосфера код Албанаца.



Оставите одговор