Косово је срце СИРИЈЕ!

Уколико безбједносни системи Србије и Босне и Херцеговине након јутрошње агресије на Сирију нису подигли степен приправности, грађани тих земаља треба да се озбиљно забрину за сопствену сигурност.

субота, април 14, 2018 / 17:11

Пише: Борислав Радовановић

Геополитичка ситуација мијења се из дана у дан, због чега смо приморани прилагођавати се у домену процјена потенцијалних опасности. То да је на простору Србије и Босне и Херцеговине увелико започета дестабилизација са циљем поновног запосједања овог простора од стране „НАТО јастребова“ данас је општепрепозната чињеница. Кључно питање је само: када ће наступити ескалација дестабилизације?

У том домену моја посљедња процјена била је везана за крај маја и почетај јуна мјесеца, а везано за Свјетско фудбалско првенство у Русији. Простим слиједом препознавања матрице дјеловања западних хегемона поводом Зимских олимпијских игара у Сочију, или прецизније тајмирање операција у моментима када су Владимиру Путину биле „везане руке“ због свјетских спортских дешавања, могли смо процијенити како ће и фудбалско првенство бити идентично искориштено.

Морам подсјетити јавност како сам у првим данима украјинских протеста, темпираним током ЗОИ у Сочију, указао како је претходна блискоисточна „криза“ манипулативно продукована само како би се Путин позивао на међународно право, на опште принципе функционисања међународне заједнице и ино. Циљ је био да се укаже на његову недосљедност у односу на тада увелико припремано украјинско жариште.

Но, Путин је показао како умије користити идентичне методе као и његови западни противници. Анектирао је Крим, а на истичним дијеловима Украјине успјешно је примијенио неконвенвенционалне облике ратовања и успоставио стабилну контролу над дијелом украјинске територије (без употребе руских конвенционалних снага). Но, остаје чињеница да због свјетског такмичења у зимским спортовима није могао правовремено реаговати и предуприједити оружано сукобљавање на руским границама, а шта и јесте био примарни циљ његових противника.

Како сам одмах устврдио стварни циљ „НАТО јастребова“ било је елиминисање Русије из наредне фазе геостратегијске операције – на простору Ирака и Сирије, и то се показало као успјешно осмишљена стратегија. Башар ел Асад се морао сам сналазити у изнимно тешкој ситуацији све док Путин није успоставио контролу над украјинским сукобом. Руска интервенција у Сирији услиједила је у тренуцима када су Асадове снаге биле пред готово извјесним поразом. Елем, опет је Путин „стигао“ адекватно одреаговати и ситуацију преокренути у своју корист.

Зашто на ово подсјећам? Па фебруара 2014. устврдио сам како је и Балкан дио тих геостратегијских пројекција и продукованих сукоба. И данас видимо како је то резултирало у односу на Македонију и Црну Гору – уласком у НАТО и потпуном елиминацијом руског утицаја, а све примјеном ФИД или „фалс флег“ операција. Након тога више нема простора за промишљање које су двије западнобалканске државе сада на реду за сличне промјене односа снага сукобљених свјетских сила.

Значи, Босна и Херцеговина и Србија (нормално, подразумијевано са Косовом) улазе у фазу циљно и плански пројектоване дестабилизације како би се са ових простора потпуно елиминисао руски (па и кинески) утицај, односно зарад поновног успостављања чврсте контроле западних сила. Од античких времана на том плану ништа се не мијења: онај ко хоће да влада свијетом на првом кораку тежи ка успостављању контроле над Црноморским регионом, а гдје спада и „Традиционални Балкан“.

Значи, Сједињене Државе уколико желе задржати статус највеће свјетске силе и спријечити све израженију свјетску биполарност морају поново успоставити контролу над Балканом. И то чине на већ препознатљивим матрицама дјеловања. Но, на плану модалитета безбједносног дјеловања ваља уобзирити једно неписано правило – кад „НАТО јастребови“ на неком простору почињу акцију слободно гледајте у дијаметрално супротном правцу јер ће тамо услиједити стварна дејства.

Кад је јутрошњи напад на Сирију у питању већ видимо да ће на том простору бити много „буке“, али без озбиљних посљедица или промјена на терену. Да би Сједињене Државе, Британија и Француска загосподариле Сиријом морају отјерати Русе и Иранце. Нико иоле разуман не очекује да ће то уопште покушати. Па сиријска противваздушна одбрана са системима старим преко 30 година демонстрирала је способност самоодбране. Зар неко сумња да ће се „агресори“ усудити тестирати руску борбену моћ на том простору?

У ствари јучерашњи састанак Ангеле Меркел и Александра Вучића је за наше просторе донио поруку каквом се трбамо озбиљно позабавити. Изјаву канцеларке Меркел да је Србија „кључ“ стабилности Босне и Херцеговине и Србије (рачунајући и Косово) слободно можемо протумачити као упозорење Вучићу да ничим не реагује на предстојећа унапријед планирана дешавања.

Шта то конкретно значи? У односу на Србију можемо сасвим слободно очекивати да ће Тачи и Харадинај то што су Путину поново „везане руке“ поводом Сирије искористити за успостављање пуне контроле над Косовом и Метохијом. Значи, убрзо можемо очекивати излазак косовских снага на административну линију и успостављање класичне међудржавне границе. Истовремено иде улазак косовских снага у Сјеверну Митровицу и друге просторе са српском популацијом зарад успостављања пуног сувренитета државе. Након тога Вучић и Дачић ће дизати халабуку до изнемоглости, али се зна да неће употријебити силу. То је већ провјерено убиством Оливера Ивановића и нападом на Марка Ђурића, као операцијама испипавања потенцијалних српско-руских реакција.

Данас сасвим слободно можемо искључити билокакву руску интервенцију, а Вучић очигледно није спреман за „авантуре“. Но, много проблематичнији биће „расплет ситуације“ у Босни и Херцеговини. У нашој земљи сасвим утемељено можемо очекивати контролисану дестабилизацију и чак различите облике дејстава (терористички напади, побуне исламистичких екстремиста, атентати, па све до оружаних сукобљавања различитих безбједносних субјеката – полиција). То је нужно продуковати како би се у БиХ-и поново позиционирале НАТО снаге. Треба знати да су снаге НАТО од рата легитимно присутне у овој земљи као гарант стабилности и у случају билокакве дестабилизације повећавање броја војника и борбених средстава је тек питање техникалије.

Суштина натовског репозиционирања у БиХ-и је још један облик притиска на Александра Вучића да буде „кључ стабилности“ (читај: да нијемо посматра дешавања) јер би свака његова реакција само додатно погоршала позицију Срба у Републици Српској и на Космету.

Значи, да закључимо: предстојећи период неће донијети озбиљније промјене на простору Блиског Истока, а још мање ће резултирати сукобом великих сила. Но, то да ће тренутну Путинову неспособност ширег дјеловања „НАТО јастребови“ искористити за успостављање пуне контроле над Балканом је готово неупитно. Сад, има ту небројено подмодалитета операција, али да би колико-толико сачували сигурност очекивати је да надлежне безбједносне агенције бар буду свјесне опасности. Из њихових реакција на дешавања задњих мјесеци тешко да можемо препознати и елементарну свијест о потреби дјеловања.



2 КОМЕНТАРА

  1. Bome jedini od analiticara koji je, po mom misljenju, pravilno povezao akciju udara po Siriji sa tajmingom svjetskog prvenstva u fudbalu.
    Mnogo tzv analiticara se bavilo Sirijom, a nijedan nije ovo pomenuo
    Medjutim, steta sto Boro ne poveza da je mlaka reakcija RF, u prvom redu laz Nacelnika GS ruske armije da ce ruska vojska neutralisati zapadnjacke projektile kao i mjesta sa kojih su ispaljena, svezana upravo sa tajmingom prvenstva
    Prodase nasa pravoslavna braca nasu alavitsku bracu za nebojkotovanje prvenstva. Nije da Rusija nije ulozila ogromne novce u organizaciju istog, pa se ne bi ni rublja vratila nazad u slucaju bojkota, no sve mirise na kredit od 3 mlrd dolara date Jelcinju uoci napada na SRJ 1999e.
    Da napomenem jos jednom za one koji brze citaju nego sto razmisljaju, govorim o tajmingu ne o povodu

  2. Simo misli da su ovo halucinacije.
    Veće su šanse da će USA baciti sjenku na prvenstvo u Rusiji nego da neće.
    Prošli put dobili su Majdan,volio bi da nas sledeća igranka zaobiđe ako je ikako moguće.
    Npr. puste Kosovo da gnjave Srbe BBC i CNN malo naprave priču kao da je na pomolu novi rat na Balkanu. Vučić ludi zove Moskvu da vidi hoće li ga Rusija braniti oštro a kilavo.
    A Šojgu i Putin nervozni jer im propade marketing u koji su puno uložili.
    K’o nam je kriv kada se petljamo sa Rusijom.
    S nami Pajac, komedija zagarantovana!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *