Шпанија је након шест пораза у финалима европских првенстава освојила своје прво злато.

Млада Србија се вратила на постоље након шест година безнађа, и доказала да њени играчи у генима имају записан кошаркашки код побједника. Грчка је дошла до медаље и најавила да ће се и њена младост питати када се буде кројила кошаркашка карта Европе. Фронтал.РС је потрошио добар наслов најављујући Евробаскет, тако да је морао прибјећи креатиивном тражењу новог рјешења.

Марко Шикуљак

Европско кошаркашко првенство у Пољској, 35. по реду, јесте било најслабије и најпредвидљивије од како је напад скраћен на 24 секунде, али ће бити историјско, попут оног играног у Турској 2001. И тада је са сцене сишла једна плејада играча, а на њу ступила ова која је на овом отпјевала лабудову пјесму. И тада је злато освојила репрезентација којој се ближио крај.

Тада је то била Југосавија, коју од данашње Шпаније разликује само већи шампионски педигре.ћина из шампионске генерације Шпаније ће следеће године напунити тридесету, и питање је само колико ће њих следећег љета тражити «вољно» од репрезентативних обавеза. Сјајна генерација рођених 1980. која је доминирала још од јунирских дана, избацивши на ЕП 2001. у орбиту младе лавове Пау Гасола, Лопеза, Навара, Калдерона, Рејеса, (као и Калдерона и Бернија Родригеса који на овом првенству нису наступали због повреде), је заокружила своју причу. Уз нешто старије Гарбахосу и Мумбруа, то је круг играча који ће се ускоро опростити од репрезентације.

Крупније или ситније реконструкције ће доживјети и Хрватска, Литванија, Словенија, Француска и још понека репрезентација. То само говори колико ће се корјенито промијенити слика кошаркашке Европе.

Медаље су, како је речено подијелиле Шпанија, Србија и Грчка, док је Словенија завршила четврта. Само је чврстина грчке екипе и потрошеност словеначке, спријечило да медаље подијеле све три екипе које су преживјеле групу смрти. Ко зна докле би догурала чврста репрезентација Велике Британије да је била у групи А или Б, иако су окупљени само из једног разога: да би до Олимпијаде у Лондону доказали да олимпијски турнир не треба по први пут у историји, одлуком ФИБА, остати без домаћина.

У сјени крунисања Шпаније, великог повратка Србије и медаље за Грчку, остаће солидни резултати Македоније и Пољске, разочаравајуће игре Хрватске и Литваније, као и бетонирање губитничког статуса Словеније, Француске, Хрватске и Турске.

Одлазак краља Шпаније?

Да није освојила злато, овој генерацији Шпанији нико и ништа не би могло скинути етикету губитника. Иако су актуелни свјетски шампиони, а одиграли и оно епско олимпијско финале са Америком у Пекингу, имали су они често, још од јуниорских дана, моменте кад су неочекивано били нокаутирани. У Шведској 2003. су изгубили у финалу; На Олимпијади у Атини су играли без грешке и испали у четвртфиналу; У Београду су прекинули низ освојених медаља на три узастопна освојена Европска првенства, а на прошлом су поново изгубили у финалу, иако су играли на домаћем првенству. Без европског злата би остали недоречени, добри, али тешко би их неко назвао најбољом бијелом екипом која је икад играла. А играла је најљепше, ако ово прво не би смјели рећи.

На почетку овог такмичења, нису играли како се очекивало, углавном због тога што се доста играча опорављало од повреда. Тако да су по први пут првенство почели слабије, изгубили глатко од Србије, а мучили се против Словеније и Британије.

Преокрет се десио након пораза од Турске у последњим секундама. Млађи Гасол је критиковао тренера Скариола због тога што «поред толико искусних играча дијете има лопту у рукама када се треба одлучити меч» мислећи на Љуља, који је промашио закуцавање за побједу. После тога су функционери шпанског савеза окупили играче и подсјетили на оно што се од њих очекује, затим убиједили Гасола млађег да није рекао оно што је рекао, а он је то затим спремно потврдио медијима. Шпанци су након тога заиграли онако како се од њих очекивало, и нико их није могао зауставити до циља.

Кошаркашки ген

Момци из Србије су се неочекивано вратили у врх, предвођени Дудом Ивковићем. Иако је стари тренерски лисац говорио само о будућности и Олимпијади у Лондону као коначном циљу, будућност је нешто поранила у виду сребрених медаља око врата српске кошаркашке младости.

Ивковић је окупио све најбоље што Србија има; игром судбине то је било и најмлађе. Упорно одбијање реалности да се након злата у Индијанаполису 2002. спроведе смјена генерација, прво је спријечено таласом играча којима су мозак окренули менаџери причама о милионским НБА уговорима, а да нису стигли ништа освојили са репрезентацијом. Па су позиве тадашњег селектора Вујошевића одбијали са изговорима да морају да полажу возачке испите и играју неке опскурне љетне лиге по Америци.

Затим је смјена пропуштена на уштрб саборности старих снага, које су жељеле у најјачем саставу под селектором Обрадовићем 2005. освојити злато на домаћем паркету Београдске Арене. Превише ега а премало трчања довели су до копалса које завршио тако што је Обраодвић пљувао по људским квалитетима играча које је сам бирао; јер је под притиском јавности, умјесто шампионског, правио тим снова, који се претворио у тим сујете.

Након једне комбиноване авантуре 2006, која није донијела ни резултат ни подмлађивање репрезентације, Србија се нашла у ситуацији да је изгубила играче средњих година у напону играчке снаге.

Савез је тада жртвовао Моку Славнића који је на ЕП у Шпанији повео талентоване клинце који су у јуниорској конкуренцији три пута за редом покоравали Европу. Иако се по Моки ништа неће звати, управо је он селектирао већи дио екипе (Тепић, Трипковић, Теодосић, Марковић, Величковић) која је тада доживјела дебакл, али је двије године касније под Дудом освојила европско сребро. И то треба рећи гласно, као и да су у зидање тог темеља жртвовани Гуровић и Јарић, који су као и остатак старијих колега могли љето провести на плажи, али су хтјели да буду ослонац будућим шампионима.

Меч који је у многоме одлучио Евробаскет био је онај између Грчке и Француске. Оба ривала су знала да их да их побједа води у смрт против Шпаније, али су ипак одиграли поштено. Додуше, играли су меко и пуштали у задњим нападиам противника, али барем нису намјерно губили лопте и промашивали. Погађали су без радовања, а мучење је окончао ДеКоло, који је подтигао кош у последњој секундипри неријешеном резултату.

Тиме је Русију поставио на друго мјесто, гдје ју је чекала Србија, а свој тим послао на Шпанију у налету. Грци су као трећи ишли на Турке који су били у паду, и докопали се полуфинала. Грке је водио сјајни Спанулис, аостатакмладог тима показао је потенцијал, који уз неколико играча који нису наступали због повреда, могу бити у врху свјетске кошарке.

Губитници

Словенија је екипа из круга вјечитих губитника, која је увијек била лошије пласирана него што су јој предвиђали. Два пута су испадали у четвртфиналу, иако су на прошлом првенству имали добијену утакмицу против Грчке на два минута прије краја. Овај пут су их пресјекле повреде и умор, јер су у три дана играли три најважније утакмице, у којима су изгорили и најбољи резултат у историји им није нека утјеха када су остали без медаље. Велика очекивања нације, оличена у огромној подршци бројнијих навијача, остала су неиспуњена, а по свој прилици дио играча ће тешко наћи мотив за неко следеће такмичење.

У групу губитника ући ће и Француска, која је са само једним поразом завршила првнство, али тек на петом мјесту. Французима, за разлику од Шпанаца, нису измицале златне медаље, иако су и они били претенденти на њих, већ чак и пласмани на свјетска првенства и Олимпијске игре

У групу губитника ући ће и Француска, која је са само једним поразом завршила првнство, али тек на петом мјесту. Њихови најбољи играчи су 82. и 83. годиште, и 2000. су на европском јуниорском првенству суверено освојили злато. Тадашњи носиоци игре Тони Паркер, Дијао, Микаел Пијетрус, Туријаф, постали су НБА звијезде и окосница репрезентације која је у Европи увијек била при врху, а никад на њему. Французима, за разлику од Шпанаца, нису измицале златне медаље, иако су и они били претенденти на њих, већ чак и пласмани на свјетска првенства и Олимпијске игре.

На ЕП 2001. били су шести, а пласман на СП у Индијанаполису је носило пето мјесто. У Шведској 2003. су изгубили само последња два меча која су одлучивала о медаљама и остали без Олимпијаде. Тек 2005. у Београду су дошли до бронзане медаље, иако им игра до четврфинала, благо речено, није личила ни на шта. Прошло првенство у Шпанији су поново разочарали, и као фаворити остали и без пласмана на Олимпијске игре. Ако им је за утјеху, овај пут су се пласирали на Свјетско првенство које се следеђе године игра у Турској. То им је последњи пут ако желе да их неко запамти по нечему великом, али то че бити тешко ако не буду максимално мотивисани и стручно вођени.

Турци су још једном разочарали, показавши да тренер Тањевић не смије ништа рећи најбољем играчу Туркоглуу

Хрвати су се докопали СП у Турској, али су продужили пост без медаља који траје од ’95. Окосница ове репрезентације је престара, тренер Репеша превише критикован за неуспијех. Промјене су неизбјежне. Турци су још једном разочарали. Почетних пет побједа су наставили са четири пораза и са себе нису скинули ореол домаћинске екипе и кошаркашке хорде. Свој врхунац очекују следеће године на Свјетском првенству на домаћем терену, за које су још раније подмладили екипу да би до тада били на врхунцу. Али су показали слабост због које је Србија друга, а они осми: Игром је дириговао Туркоглу, коме тренер Тањевић не смије ништа рећи. Са Хидом се побјеђивало и губило, а тренер као прави вођа екипе на то није утицао.

Двије највеће загонетке за будућност су Литванија и Русија. Јесте, Литванци су играли без најбољих, али ти најбољи нису у цвијету младости, тако да им што прије треба рез, добили или не позивницу за СП. Русија је и без најбољих била конкурентна, захваљујући врхунском тренеру Блату и крвничкој одбрани. Ипак, требало би се замислити зашто у земљи са тоико становника не могу сакупити 12 играча који ће у сваком тренутку пуцати на кошаркашки врх.

Прва петорка Евробаскета

Очекивано, ту су два играча из Шпаније, Пау Гасол и Руди Фернадез. Еразем Лорбек је одиграо бриљантно, иако је остао без медаље са својом Словенијом. Вјероватно би ту био још неки словенац, да није било Милоша Теодосића, Србина са најбољим статистичким параметрима, који је у полуфиналу затрпао Словенију са 32 коша, највише колико је неки играч постигао на ЕП.Божји дар, како би на грчком гласио коријен из кога је изведено његово презиме, на утакмици са Литванијом је имао 12 асистенција, такође рекорд првенства. Василис Спанулис је био алфа и омега грчке репрезентације, и заслужено ушао међу пет најбољих на првенству.

Пут у Турску

На Свјетско пренство које се следеће године игра у Турској пласирало се првих шест репрезентација са ЕП: Шпанија, Србија, Грчка, Словенија, Француска и Хрватска. Уз домаћина и олимпијског побједника САД, на њему ће са Првенства Америке доћи Бразил, Порторико, Аргентина и Канада. Са афричког континента стижу Ангола, Тунис и Обала Слоноваче, из Азије Кина, Иран и Јордан, а из Океаније Аусталија и Нови Зеланд. Последња четири мјеста биће попуњена земљама које ће добити специјалне позивнице из ФИБА.