Конузин: УН морају да се врате у преговарачки процес око Косова

Русија сматра да резултати које је постигла Европска унија у рјешавању косовског проблема нису охрабрујући и да се Уједињене нације морају видно вратити на преговарачки терен – рекао је Одлазећи руски амбасадору у Београду Александар Конузин.

"Русија се увијек залагала за водећу улогу УН у регулисању косовског проблема. У посљедње две године иницијатива је била предата ЕУ. Резултати нису охрабрујући. Чак се дешава да исте договоре двије стране различито тумаче", рекао је Конузин.

Он је рекао за "Вечерње новости" да не треба заборавити да је једина правна основа за регулисање проблема Косова – Резолуција 1244 Савјета безбједности УН.

Говорећи о својим утисцима о Србији, Конузин је рекао да Србија није "банана република" па да други одлучују о њеној власти те додао да Русија нема ни интереса, а ни праксу манипулисања јавним мњењем.

"Србија има вијековну традицију државности и развијену законодавну базу", рекао је он, наводећи да политичка елита Србије има довољно зрелости да самостално рјешава питања властитог карактера.

Што се тиче обећаног руског кредита од 800 милиона долара као помоћ инфраструктурним пројектима у Србији, Конузин је рекао да ће новац почети да стиже.

"Како ја разумијем, услови кредита које је предложила Русија прихватљиви су за српску страну. Не вјерујте онима који говоре да Руси овде траже једнострану корист на штету интереса Србије. Они покушавају да преваре ваше јавно мњење. Говоре туђим гласом у име других“, рекао је Конузин.

Конузин је оцијенио да ће реализација пројекта “Јужни ток” постати интегришући фактор за цијели балкански регон.

Њемачка тражи писану гаранцију за "двије државе" да се неће блокирати

Њемачка не тражи од Србије формално признање Косова, него писану гаранцију да, како истиче, "двије државе" неће блокирати једна другу приликом приступања међународним организацијама и да ће имати нормалне односе.

Директор Фондације "Конрад Аденауер" у Србији Хенри Боне рекао је да то не значи да ће на крају Србија и Косово морати да размијене амбасадоре, што је по међународном праву, потез признавања.

"Није у питању неки одређен споразум. То је само примјер како да се двије земље писано и правно обавежу. Идеја је да се избјегну ситуације попут оних између Хрватске и Словеније или Македоније и Грчке. ЕУ, а Њемачка, жели да предуприједи даље уношење таквих проблема у Унију", рекао је Боне за "Блиц".

Наводећи да модел "двије Њемачке" има елемената који би могли да буду од помоћи Београду и Приштини, Боне истиче да се траже специфична рјешења која ће бити од користи објема странама.

"Ситуацију између Србије и Косова је тешко поредити са било којим примером из историје", каже Боне.

Он је навео да је потпуно легитимна брига Србије за њене грађане на сјеверу Косова, али да Србија мора да пронађе начин да то оствари.

Боне наводи да је један од најутицајнијих функционера Хришћанско-демократске уније /ЦДУ/ Андреас Шокенхоф, који је шокирао Београд изјавом да Њемачка тражи од Србије уговор о добросусједским односима са Косовом да би јој одобрила почетак преговора о чланству у ЕУ, говорио у име највеће парламентарне групе у Бундестагу и у име странке Ангеле Меркел.

Он је навео да је Шокенхоф рекао раније представницима некадашње владајуће странке у Србији, Демократске странке, за овај услов.