Коначно: Одбор за стандардизацију српског језика против прогона придјева "српско" у називу држављанства

Одбор за стандардизацију српског језика сматра да одлука да се у пасошу Србије у рубрици "држављанство" умјесто "српско" уписује искључиво "држављанство Републике Србије" не даје могућност избора и да је врло лоша са језичког и са националног становишта.

петак, мај 25, 2018 / 15:45

Одбор наводи да је ово мишљење достављено предсједнику Србије Александру Вучићу, премијеру Ани Брнабић, министрима спољних и унутрашњих послова Ивици Дачићу и Небојши Стефановићу и заштитнику грађана Зорану Пашалићу.

У саопштењу из Одбора подсјећа се да од 1. октобра у пасошима Србије у рубрици држављанство више неће писати "српско" већ "држављанство Републике Србије" и да је та измјена донесена на захтјев Странке за Санџак, упућен заштитнику грађана /омбудсману/ Србије, што је МУП Србије прихватио.

Одбор истиче да у цијелој процедури замјене "српског" држављанством "Републике Србије" ни заштитник грађана, ни МУП ни било ко други из државних органа Србије није нашао за сходно да затражи мишљење ниједне филолошке институције, па чак ни Одбора за стандардизацију српског језика.

Одбор оцјењује да власти у Србији, или они што имају њихову подршку, годинама системски бришу придјев "српски", гдје год им се учини да би могао асоцирати на значење "припадност Србима" и тиме свјесно врше насиље над српским језиком, излазећи у сусрет онима којима тај придјев смета у свим значењима и контекстима.

"Зато, ако Србија хоће да буде сагласна целом културном свету, и држављанство треба да пише као што га пише сав тај културни свет – присвојним придевом -српско, а не присвојним генитивом – Републике Србије", оцјењује Одбор.

У супротном, истиче Одбор, тешко је не помислити да је ријеч о презиру према српском имену, односно самопорицању српског имена у самој Србији.

Одбор сматра да је можда потребно покренути и иницијативу за усвајање закона о "заштити српског имена", будући да неће проћи много времена, а да Бошњаци или нека друга национална мањина у Србији не затраже да се промијени и сам назив државе Србије, јер асоцира на Србе, попут "српског држављанства".

У саопштењу се подсјећа да су Одбор за стандардизацију српског језика основале све компетентне установе за проучавање српског језика са читавог српског језичког простора /академије САНУ, ЦАНУ и АНУРС, Институт за српски језик САНУ, све катедре српског језика, Матица српска и СКЗ/.

Одбор наводи да не само да није затражено мишљење ни од једне филололошке институције поводом промјене у рубрици држављанство у пасошу, него нико није погледао ни рјечнике српског језика, нити српскохрватског, да провјере значење ријечи српски.

Одбор објашњава да у свим тим рјечницима "српски" има значење "који се односи на Србе и Србију".

Исто тако, образлаже Одбор, и "српско" уз одредницу "држављанство" може значити само "држављанство Србије" јер се уписује у рубрици именованој "држављанство", што има значење "припадност одређеној држави".

С друге стране, истиче Одбор, уз одредницу "националност", придјев "српски" значи "припадност српском народу".

С обзиром на то да уз ријеч "држављанство" појам "српски" значи само "онај који живи у Републици Србији", Одбор истиче да због тога тај термин уз одредницу "држављанство" никако није лингвистички могуће протумачити као придјев "српски" у значењу "који припада српском народу", како су то учинили Бошњаци и заштитник грађана.

Одобр подсјећа на примјере држављанства у пасошима Канаде, Словеније, Хрватске, гдје уз држављанство пише "канадско", "словеначко", односно "хрватско".

Одбор истиче да заштитник грађана и МУП, мимо лингвистике, желе да дају властита тумачења значења ријечи српског језика, односно да "намећу" своја тумачења, без икакве консултације са лингвистима.

Из Одбора истичу да они тиме показују да не познају српски језик и стављају до знања свима да не држе нимало до резултата српске лексикологије, науке о значењима ријечи. "У том свом лингвистичком `свезналаштву` такви неретко руше и граматичку структуру српског језика", оцијенио је Одбор.

Као најбоље примјере Одбор наводи називе различитих институција, друштвених организација, предузеће и у Србији, у којима се, да би се у називу избјегла нежељена ријеч "српски", употребљава граматички недопуштен облик присвојног генитива од именице "Србија".

"Тако имамо `Радио-телевизију Србије`, `Путеве Србије`, `Железнице Србије`, `Пошта Србије`, `Војска Србије`…", наводи Одбор, те истиче да је у свим овим називима генитив "Србије" неправилно употријебљен јер уместо њега треба да стоји присвојни придјев "српски" или "србијански".

Одбор истовремено упозорава да код самих Срба у Србији придјев "србијански" може да има и негативну конотацију и да се доживљава као нешто страно, туђе, чак и национално увредљиво, као да неко хоће да их одвоји од осталих Срба или чак узме њихово национално име и да га замијени географским, територијалним.



Оставите одговор