Комисија за сукоб интереса: Политичке чистке су свјетски стандард

Тијело задужено за спречавање сукоба интереса сматра да су политичке смјене кадрова у јавним органима сасвим у реду јер се то, кажу, тако ради свуда у свијету.

среда, новембар 7, 2018 / 15:32

Пише: Стефан Мачкић

Нетом након што су се прошлог мјесеца окончали општи избори, отпочеле су смјене кадрова у јавним институцијама и јавним предузећима.

Новоизабрани српски члан Предсједништва Босне и Херцеговине Милорад Додик, још увијек предсједник Републике Српске, али и Савеза независних социјалдемократа, својим је изјавама наметао закључак да је ријеч о кажњавању оних кадрова који нису радили у коалиционом, тј. страначком, интересу. Илити, о чистки неподобних "мангупа”.

Проста логика нам је, пак, казивала да је оно што се плаћа из народне кесе – народно, и да треба да служи само и једино народу и његовим интересима. То нам је потврђивао и Устав, и име Српске, који јасно дају до знања да је она Република, тј. јавна, а не приватна ствар, али и, рецимо, Закон о јавним предузећима, који прописује да јавна предузећа обављају дјелатност од општег, а не од личног, политичког и иног интереса.

Наспрам те просте логике стајале су изјаве одлазећег предсједника Републике и долазећег члана Предсједништва и већ поменута сјеча кадрова. Наспрам логике, али, бар на прву, и наспрам Закона о спречавању сукоба интереса.

Слово закона

Поменути закон, наиме, вели у своме члану 9. да је носиоцима извршних функција и њиховим савјетницима – дакле, и предсједнику Републике, и члановима Владе Српске – забрањено да привилегују лица ради страначког или другог опредјељења и да на други начин користе свој положај како би утицали на одлуке законодавне, извршне или судске власти, те тако постигли личну корист или корист других лица, неку повластицу или право, или на други начин интересно погодовали себи или другом лицу.

Упустили се неко од њих у те забрањене активности, по члану 19. Закона би морао да се казни. Иако је највећа новчана казна помало и смијешна – тек 1500 КМ, неновчана, прописана чланом 20. Закона, богме и није – ако прекршилац одбије да ријеши сукоб интереса, сматра се небодобним да се кандидује на било коју непосредно или посредно изабрану функцију у периоду од четири године.

Због свега тога смо се обратили Републичкој комисији за утврђивање сукоба интереса са неколико питања која су се, усљед свих тих дешавања и изјава, сама наметнула.

Шта смо питали Комисију?

Комисију смо питали, прво: шта ће да учини како би утврдила да ли послијеизборне смјене представљају сукоб интереса и да ли је њима прекршен Закон, тј. да ли су политички интереси надвладали јавни интерес на начин да су привилегована лица ради страначког опредјељења (нпр. привилеговање кадрова који су радили у страначком интересу на уштрб кадрова који нису радили у страначком интересу и који су због тога смијењени и сл.)?

Питали смо Комисију и, друго: шта ће да учини како би утврдила евентуалну одговорност Милорада Додика, као носиоца извршне функције предсједника Републике, али и других функционера (нпр. одговорност за кориштење положаја како би се утицало на одлуке јавних органа ради постизања личне и страначке политичке користи, тј. ради погодовања личним и страначким политичким интересима и сл.)?

Напосљетку смо Комисију упитали и, треће и најједноставније: представљају ли описане активности кршење Закона и зашто?

Предсједница Комисије Обренка Слијепчевић одговорила нам је како слиједи.

Шта дума Комисија?

Одговоре на питања преносимо у цијелости, неизмијењене:

Обзиром да у конкретном случају постављате питања Комисији, која у свим случајевима поступа према Закону. Поступање по овом Закону није и не смије бити политичко дјеловање Комисије, јер је то поступање строго законски регулисано.

Значи ова Комисија није надлежна да политички дјелује у вези питања политичког постављања кадрова или разрјешења, што је ствар организације политичких партија и стандарда политичког дјеловања било гдје у свијету.

Према томе предмет сукоба интереса нису политичке коалиције већ утврђивање сукоба интререса изабраних представника према Закону о спречавању сукоба интереса у органима власти Републике Српске. Комисија се ни у ком случају не може мијешати у политичка дјеловања било које партије/партија. Овим смо дали одговор на ваша прва два питања као и на треће питање. Претпостављам да сте ово знали и да сте знали да ово није кршење Закона о спречавању сукоба интереса у органима власти Републике Српске, а разлоге за ваше питање "зашто?" смо децидно објаснили већ у првој реченици.

Помало изненађени и забринути да питања нисмо добро срочили или да одговоре нисмо добро разумјели (или, још горе, да само их савршено добро разумјели), тј. зачуђени да ли то Комисија заиста тако отворено тврди да су јавни органи заправо страначка прћија, питања смо додатно појаснили.

Слијепчевић види другачије

Нагласили смо да се она нису односила на смјене унутар странака, што је сасвим легитимно и законито, већ на смјене унутар јавних институција и јавних предузећа по политичком основу и под политичким притисцима. Напоменули смо, такође, и да избори и именовања, као и смјене и разрјешења у тим јавним органима ваљда морају да се спроводе по законом строго прописаним процедурама, те водећи рачуна о томе да на јавним положајима увијек буду кадрови који су способни – а не политички подобни – да ту службу врше искључиво у јавном, а не у било чијем политичком интересу.

Предсједница Комисије Слијепчевићева одагнала је наше сумње, те потврдила да посриједи "није никаква забуна већ одговор Комисије према Закону на основу којег дјелује и прописаним надлежностима, а остало што смо Вам појаснили није регулисано Законом о спречавању сукоба интереса у органима власти Републике Српске нити је надлежност дјеловњја Комисије како смо појаснили.”

Тиме је, биће, озваничила да је наша проста логика – да јавни органи, који раде о народном трошку, морају да раде икључиво у народном интересу – напросто превише проста, и да каска за свјетским стандардима, по којима су смјене унутар јавних органа ствар организације политичких странака.

Једино нам још није разјаснила сљедеће: шта су то сукоби интереса – ако политичке чистке нису, и између којих то уопште интереса Комисија спречава сукобе, ако су јавни и политички интерес – једно те исто.

Простије речено – шта ће нам, ког врага, Комисија?



Оставите одговор