Koме значи овај датум?

Вријеме је да се направи инвентура преосталих природних ресурса како би се контролисано користили Пише: Никола Лазаревић Свјетски дан вода 22. март је датум који би требало да буде дан када се слави живот, када помињемо воду као извор живота, извор који је дар од самог господа Бога. Вода је највећи природни ресурс Републике Српске, […]

субота, март 22, 2014 / 12:14

Вријеме је да се направи инвентура преосталих природних ресурса како би се контролисано користили

Пише: Никола Лазаревић

Свјетски дан вода 22. март је датум који би требало да буде дан када се слави живот, када помињемо воду као извор живота, извор који је дар од самог господа Бога.

Вода је највећи природни ресурс Републике Српске, она је основа живота и развоја, имали смо је толико да спадамо у ред најбогатијих држава у свијету по количини тог стратешког ресурса.

ДА ЛИ МИ У СРПСКОЈ ИМАМО ПРАВО ПОМИЊАТИ ОВАЈ ДАН ?

Разлога за славље и одавање почасти води која живот значи немамо. Разлога за опоњинање на злочин који правимо сами себи, уништавајући изворе питке воде, ријечне токове и језера имамо напретек.

Еколошка партија мора 22. март искористити да укаже нашем народу и властима на катастрофалну ситуацију по овом питању.

Злочиначком сјечом шуме задњих 20 година изгубили смо преко 50% извора питке воде због чега је смањен капацитет наших потока и ријечних токова, а посљедице су економски и еколошки ненадокнадиве.

Нестали су неповратно билиони литара питке воде коју смо могли искористити, могли смо запослити неколико хиљада радника у фабрикама које пакују флаширану воду, могли смо продати то бесплатно благо на нашем и страном тржишту.

Зар није трагедија да годишње у БиХ увозимо флаширану воду, сумњивог квалитета, у вриједности преко 150 милиона марака, умјесто да зарађујемо стотине милиона марака годишње продајом једне од најздравијих вода у Европи ?

Колике су посљедице дупло смањеног капацитета ријечних токова за производњу електричне енергије?

Штета се мјери са милијарду и више марака годишње и десетинама милијарди марака за ово нељудско и недомаћинско понашање задњих 20 година.

Чиста вода из ријечних токова је основа за изградњу система наводњавања земљишта за развој пољопривреде као најважније стратешке гране привреде Српске за наредне деценије.

Постављамо онда оправдано питање: зашто нисмо ријешили систем отпадних вода ни у једном граду Српске; зашто све отпадне воде хемијског и органског поријекла теку нашим ријекама; зашто су нам потоци и ријеке депоније смећа; зашто ни једна ријека у Посавини, Семберији, или Лијевче пољу, нема воду којом би се смјело наводњавати земљиште, ако нећемо да трујемо народ?

Зар мислимо производити здраву храну наводњавајући наше оранице фекалијама; зар мислимо опстати без извора питке воде због сјече шуме у изворишним зонама?

Зар мислимо развијати туризам на отпадним водама, затрованој храни, са депонијама смећа по шумама и крај ријечних токова, зар мислимо здраво одгајати дјецу поред јата гавранова и смрада са неријешених градских депонија широм Републике Српске?

Да ли мисли било ко у овој држави да има право тражити подршку од народа ако је до сада имао Закон у рукама, ако је управљао образовним системом, медијима, ако је имао инспекције, ако је помагао Цркву, а за узврат није тражио од ње да свакоднево народу указују на сопствену пропаст.

КО ИМА ПРАВО РЕЋИ ДА ЈЕ ДОСТА И ПОНУДИТИ РЈЕШЕЊЕ ?

Свака власт у посљедњих 20 година наравно да нема.

На та обећања и ријечи имамо тапију, са разлогом, ми у Еколошкој партији РС. Овај 22. март ће бити задњи дан вода који се по злу помиње умјесто да се слави као највећи празник у Српској, зато смо се организовали, зато ћемо тражити подршку свих паметних грађана Српске на изборима.

Неће се овај дан више никад у Српској помињати у пар једноминутних извјештаја на телевизији, пар акција рибара на чишћењу ријечних токова и пар новинских бисера филозофа који ће нам рећи како је нехумано ово шта ради народ сам себи.

Вријеме је да се дјелује, вријеме је да затражимо право од народа да доносимо и проводимо законе из ове области, да ми чувамо и управљамо изворима питке воде, да очистимо и заштитимо ријечне токове, вријеме је да се ријеше депоније смећа и колектори за трајно пречишћавање отпадних вода, вријеме је да станемо шумокрадицама у крај, вријеме је да се преиспитају концесије, вријеме је да паметни и храбри родољуби дају народу ријеч и гарантују резултате по роковима за обећано на изборима.

Вријеме је да Република Српска крене нормалним путем, вријеме је да преостале природне ресурсе узму на чување они који су доказали да је то код њих стање духа, да истински раде оно што мисле и говоре, вријеме је да им народ да повјерење како би им доказали да су они стварни заштитници природних ресурса од којих овиси њихов опстанак.

Вријеме је да се направи инвентура преосталих природних ресурса како би се контролисано користили за запошљавање народа, вријеме је за изградњу здраве државе и здраве нације.

Вријеме је да се стане у крај причи како ми не ваљамо, вријеме је да престанемо да помињемо нормалне и културне земље Европе као примјер, вријеме је да се покренете, вријеме је да нешто учините за себе и државу, вријеме је да дјелујете ако хоћете да вам се испуне жеље.

Народ има баш онакву државу какву заслужује. Или се организујте и тражите од народа подршку за културну и здраву Српску, што сигурно желите, или нам дајте повјерење да вам докажемо да се то може постићи у веома кратком времену. До вас је, поштовани грађани Републике Српске.



Оставите одговор