Ко је насликао "Издају Србије”?

ВАШИНГТОН – Уље на платну, на коме, кад се погледа изблиза, наноси боје показују ситне напрслине од протока времена – откако су нанесене прошло је највероватније 90 година – илустрација је историје. Српском војнику, који се брани од два непријатеља, нож у леђа забада један униформисани Бугарин, док све то са стране, газећи неки документ, […]

недеља, април 17, 2011 / 19:03

ВАШИНГТОН – Уље на платну, на коме, кад се погледа изблиза, наноси боје показују ситне напрслине од протока времена – откако су нанесене прошло је највероватније 90 година – илустрација је историје.

Српском војнику, који се брани од два непријатеља, нож у леђа забада један униформисани Бугарин, док све то са стране, газећи неки документ, посматра један Грк.

Слику смо видели приликом посете Српском дому, старом здању у насељу Јужни Сен Пол, предграђу Минеаполиса, у држави Минесота. Дом је старо здање које је подигла прва генерација српских имиграната, некад је био место за њихово окупљање, прославе, венчања…

Данас, када није преостало много оних из друге генерације, док је трећа сасвим „американизована”, Дом је постао Културни центар и музеј у којем многи предмети, слике, фотографије и документи, сведоче о Србима у Новом свету и њиховом доприносу изградњи Америке.

– Слика симболизује агресију Централних сила на Србију 1914–1915, на њој се симболично види фронтални напад Аустрије и Немачке, док рањеној Србији нож забада Бугарска. Грчка је пак одбила да прихвати понуду Аустрије да њеној војсци дозволи пролаз, а да заузврат добије део српске територије – објашњава нам кустос Дома Тодор Тркља, који је своје пензионерске дане у целини посветио настојањима да Српски културни центар, који је у међувремену добио статус историјског здања, сачува.

Да би сазнао нешто више о овом делу, Тодор Тркља је затражио помоћ Народног музеја. Од Љубице Марковић, кустоса, и Николе Кусовца, познаваоца историје сликарства, који су видели само електронску репродукцију „Издаје Србије”, добио је одговор да је реч о раду непознатог сликара, уз закључак, проистекао из анализе стила и коришћених боја, да је настао после рата, негде око 1920. године.

Додатну компликацију унела је и чињеница да постоји и једна италијанска разгледница из времена Првог светског рата, што је створило и дилему, која још није разјашњена – да ли је разгледница настала по слици или слика по разгледници, која је потписана са „П. Васић”, именом које много не значи.

Тодор Тркља, због финансијских проблема са којима се суочио Српски дом, каже да размишља и да слика буде продата на некој аукцији. Замолио нас је, међутим, да помоћ у одгонетању аутора и историје „Издаје Србије” затражимо и од читалаца „Политике”.



Оставите одговор